Разговор:Независна Држава Хрватска/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

POV

Članak je ruglo, pun ličnih mišljenja, bez ijedne reference, napisan najpristrasnije moguće. --BokicaK Got something to say? 21:31, 16. фебруар 2007. (CET)[одговори]

Pre bilo kakve kritike na racun clanaka trebali ste proveriti i druge sajtove.

http://hr.wikipedia.org/wiki/NDH HRVATSKA http://en.wikipedia.org/wiki/Independent_State_of_Croatia engleski

I videli bi da isto to pise svuda, pa cak i na hrvatskoj wikipediji!!!

Nezavisna Država Hrvatska (NDH) je država koja je nastala 1941 kao nacistička tvorevina stvorena raspadom Kraljevine Jugoslavije od strane nacističkih i fašističkih okupatora. Nestala je sa svjetske pozornice 1945. uništenjem Sila osovine.

Ima nekoliko grešaka.NDH nije bila nezavisna,nego pod njemačkom okupacijom uz saradnju kvinslinga.

I u NDH niseu napraviti čistu katoličku državu,jer su pola ustaša bili muslimani.Cilj je bio da se napravi država sa jednim narodom Hrvatima,a muslimani i Srbi bi postali samo dio te nacije,naravno Srbe bi pokatoličili,a muslimane bi ostavili u svojoj vjeri. Ilija Imam jedino primjedbu na Stepinca. Po dokumentima iz 41.-45. je bio veliki protivnik NDH režima.

Нико не спори да је и у Хрватској било устанка, али то је била и те како злочиначка творевина... Што то не рећи.

  • НДХ није створена само на хрватском дијелу Краљевине Југославије.
Истина, то је сада преправљено у уводном одељку. --Dzordzm (разговор) 03:21, 16. децембар 2009. (CET)[одговори]

Име

Само један детаљ ми није јасан у вези НДХ. Нећу да вас смарам, али ме јако занима.

Ако је на српском/српскохрватском „независтан“ у хрватском „неовистан“, зашто се НДХ звала „Независна држава Хрватска“ а не „Неовисна држава Хрватска“??? Да ли је то због утицаја српскохрватског из пређашње Краљевине Југославије или због нечег другог? --109.93.8.53 (разговор) 21:02, 5. јануар 2010. (CET)[одговори]

Корак по корак

Ја додајем референце којих има више него што је довољно да би се оправдало оно што је написано. Дисквалификације текста су бесмислица и све што треба да се уради је додати референце.--71.163.229.6 (разговор) 17:12, 26. април 2011. (CEST)[одговори]

Сведочења о злочинима

Језиве стравичности терора у НДХ ужасавале су сав свет који је за то сазнао. Чудовишна недела, сурове нечовечности, крволоштва у правом смислу те речи, разуларени садизам силовање и сладострашће, неспутани нагон за мучењем беспомоћних жртава, уживање у страдању људи, незаситна халапљивост за туђим иметком, пироманско уживање у паљењу читавих насеља, распојасано зверство у нељудским манијацима, све се то испољавало у дивљању, за кога нису биле постављене границе дозвољеног и забрањеног. Ко год буде прелиставао многобројна документа, тај ће се можда питати - да ли је тако нешто уопште било могуће.[1][2][3][4][5][6][7][8]

Али та истина је постојала. Она је преплавила читаво подручје НДХ, прекрила је срамотом и иницијаторе и извршитеље овог безочног нападаја на људскост. Страхота терора била је толика, да су се од тога ограђивале и немачке и италијанске команде које су указале на погубну разулареност у НДХ. Немачки отправник послова у Београду, Херберт Трол Обергфел обавестио је 10. јула 1941. немачку владу о „напетој ситуацији“, која је у земљи завладала због терора, те он сматра да би — „ ... с обзиром на српско питање... требало нешто подузети, да се ове појаве ублаже .. (акт команданта групе »Југоисток«, генерал-пуковника Александра Лера).“[9] Немачки генерал у Хрватској Едмунд Глајс Хорстенау је средином 1943. у једном писму генерал-пуковнику Леру указао на језивост усташког насилничког режима, а под јесен исте године Глајс-Хорстенау и генерал-пуковник Александар Лер предлажу њемачкој Врховној команди да се престане с подржавањем усташке владавине у НДХ, те нека се нађе замјена за Анту Павелића (допис генерала Глајс-Хорстенауа од 13. августа 1943).

Често[тражи се извор] је цитирано сведочанство италијанског ратног дописника (Coriere della sera) и писца К. Малапартеа о корпи људских очију које су усташе поклониле њиховом поглавнику Павелићу.[10]


Каква је ово акција да се гоитово оправда НДХ. Избацује се текст о конц логорима, а додаје се текст који оправдава зашто су се усташе појавиле.--Miut (разговор) 09:36, 29. март 2013. (CET)[одговори]

Biraj malo reci! Njih je nmoguce opravdati. Obrisantekst je identican tekstu u drugom clanku. -- Bojan  Razgovor  15:23, 29. март 2013. (CET)[одговори]

Није потребно да се понавља оно што је генеза 15 година пре НДХ, а већ се помиње о усташама. исто тако нема смисла ни оно изталијански утицај, али ово најстарије стварно нема никаквога смисла. Италијански утицај треба скратити.--Miut (разговор) 17:46, 29. март 2013. (CET) Тај дио је дуплање са других чланака.--Miut (разговор) 17:48, 29. март 2013. (CET)[одговори]

Ako ti mislis da male ustase cim im odseku pupcanu vrpcu odmah idu da kolju Srbe, varaj se i dalje. Nemoj drugima da branis da znaju sta se sve desavalo. -- Bojan  Razgovor  20:27, 29. март 2013. (CET)[одговори]

Не него оно што радиш је доста прозирно. Уклонио си велики дио који ти не одговара, а додао си дио који оправдава историјски усташе. Оно као они су убијали Србе јер је неко убио Радића. Замисли да у чланцима о фашистима пишемо што су као Јевреји радили тобоже јадним Њемцима, па се онда нашао Хитлер.--Miut (разговор) 21:12, 29. март 2013. (CET)[одговори]

То је твој проблем што ти то тако доживљаваш. Овај чланак од таквих душебрижника као ти за десет година није одмакао даље од 1941. године. -- Bojan  Razgovor  22:08, 29. март 2013. (CET)[одговори]

Проблем је што са чланка скидаш о корпи људских очију или о концлогорима, а додајеш како су усташе убијале јер им је ето страдао радић, па су морали да се свете. То не може да се мјења без консензуса, а њега сада нема.--Miut (разговор) 22:21, 29. март 2013. (CET)[одговори]

Ово је чланак о овој творевини. Пиши на другом месту. Нико не каже да су усташе убијале због Радића. Нико не каже да нису. То је твоја перцепција. -- Bojan  Razgovor  22:29, 29. март 2013. (CET)[одговори]

Али онда додај о концлогорима оно што си уклонио или уклони и тај дио коме ту није мјесто, јер то је о усташама, много прије стварања НДХ, што нема никакве везе са НДХ. Истина има са усташама, али то већ стоји на чланку о усташама. Једна ствар може на пет мјеста, али она која ти је сметала да си уклонио, е та не може. Ево зашто не могу оне чињенице од Малапартео о људским очима. То је била НДХ.--Miut (разговор) 23:00, 29. март 2013. (CET)[одговори]

Уклањаћу само оно што није тачно или што је већ описано/или боље да буде описано у другом чланку. Могу да ставим најдрастични пример бруталности, не треба сад све набрајати, овај чланак је пре свега о самој творевини. Постоји други чланци. -- Bojan  Razgovor  23:09, 29. март 2013. (CET)[одговори]

Бесмислице

Прво, из чланка су протерани доказани историчари а дато место Танеру и Томашевићу који нису историчари него плаћени лажови и пискарала. Најдубљу анализу настанка и постојања НДХ су дали Немац Бросзат, Хрвати Новак и Кризман те Француз Парис.

Друго, писати о некаквом италијанском утицају те административној подели НДХ је други сет неважних ствари и бесмислица.

Затим долази Литература која се не цитира. Произвољно и бесмислено су унети захтеви [тражи се извор]. --Taribuk (разговор) 20:23, 14. новембар 2017. (CET)[одговори]

Ustase su medjuratni period provele u Italiji, od njih su preuzeli deo ideologije. Tomasevic je priznat istorcar. -- Bojan  Razgovor  03:41, 15. новембар 2017. (CET)[одговори]

Оно што је написано под насловом Италијански утицај углавном нема никакве везе са идеологијом већ са територијалним претензијама Италије. Томашевић је био беззначајни професор економије на једном калифорнијском колеџу а почео је пискарати о другом светском рату у Југославији пред крај његове академске каријере и као пензионер компилирајући радове професионалних историчара. А да је плаћени лажов види се из његовог потврђивања "демографских налаза" другог Хрвата Жерјавића који су засновани на произвољно претпостављеном расту југословенског становништва (1%) и попису становништва Краљевине Југославије од 1932 године. Томашевић и Танер су референцирани 13 пута па још блог Moljac.hr па још обрисано много садржаја без икаквог разлога заједно са референцама. Мој ти је савет да прво научиш шта је историја и ко су историчари а да време по поноћи и јутро користиш за одмор. Историја Другог светског рата у Југославији може се, на пример, научити на Филозофском факултету у Београду у ЦЕНТРУ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ БАЛКАНА плус Центар за српске студије. --Taribuk (разговор) 20:52, 16. новембар 2017. (CET)[одговори]
Tomasevic je nagradjivan i često citiran, između ostalog od strane naucnika sa Filozogskog fakulte, npr. Branka Petranovića. Pošto sam čitao Tomaševića, tvrdim da lažeš da on potvrđuje (samo) Hrvata Žerjavića. Izvoli, citiraj deo te knjige, tvrdim da lažeš. -- Bojan  Razgovor  04:34, 17. новембар 2017. (CET)[одговори]
Тврдња: А да је плаћени лажов види се из његовог потврђивања "демографских налаза" другог Хрвата Жерјавића ...
Jozo Tomasevich: War and Revolution in Yugoslavia: 1941 - 1945, Stanford University Press, 2002 страна 764
Доказ: Žerjavić was one of two modern researchers whose work on Yugoslavia total war time population losses we judged to be objective and reliable in the previous chapter.
Петрановић само једном цитира и једном спомиње Томашевића (превод и публиковање књиге у Загребу), академик Димић никад, др Станковић никад, др Стојановић никад, др Радојевић никад. Треба ли даље побијати ове особе никад доказану тврдњу? Пошто овој особи (Bojan) недостаје основна култура у комуникацији са другима а и основно схватање историје као науке, предлажем овде да се сви његови будући коментари игноришу. Ја више немам намеру да одговорим ни на један његов коментар.--Taribuk (разговор) 07:35, 17. новембар 2017. (CET)[одговори]
Nije tačno. Petranović u svojoj knjizi Srbija u Drugom svetskom ratu kao izvor citira Tomaševića i njegovu knjigu oko desetak puta. -- Bojan  Razgovor  22:13, 20. новембар 2017. (CET)[одговори]
Sto nisi nastavio dalje sa citiranjem. Tomasevich o broju Žrtava pise čitave pasuse i citira desetak autora, a ti si samo jednu rečenicu napisao. Hoćeš da ja citiram. -- Bojan  Razgovor  04:31, 18. новембар 2017. (CET)[одговори]

Административна подела, Политика

Оба горња поднаслова и садржај који их прати немају никакву сазнајну вредност.

"Административна подела" је фикција јер НДХ никада није имала пуну контролу на декларисаној територији НДХ. На самом почетку рата су биле енклаве у Босни и Хрватској које су контролисали четници често штићени италијанском војском. Размахом партизанског устанка, НДХ је све мање и мање имала територије коју контролише. Поред тога Немци су марта 1943 потпуно игнорисали НДХ као државу и основали жандармерију са седиштем у Осијеку на челу са Аустријанцем Камерхофером који је био директно одговоран Химлеру а жандарми су се заклињали на верност Хитлеру па тек онда Павелићу. Камерхофер је поделио НДХ у пет жандармеријских зона. Ако се хоће нека колико-толико смислена ратна карта НДХ (из које се види колику је територију НДХ контролисала 1942 или 1943), онда је то она из Бросзатове књиге (Ladislaus Hory, Martin Broszat: Der kroatische Ustascha-Staat 1941-1945). Дакле текст и мапе су потуно бесмислени и треба да се бришу.

"Политика - Војска" је колекција техничких детаља без икакве вредности и у потуности одудара од преосталог дела чланка. Треба, на пример, погледати како су написани чланци о НДХ у професионално писаним енциклопедијама (Енциклопедија Холокауста, Британика) и видети да таквом пискарању немa места. Такође, ко год од историчара (Бросзат, Дешнер, Новак, Парис, Кризман) је писао о НДХ не укључује такве безвредне техникалије. Дакле, брисати цели поднаслов "Политика - Војска".--Taribuk (разговор) 17:13, 21. новембар 2017. (CET)[одговори]

Ne šteti imati takve informacije u članku. -- Bojan  Razgovor  03:53, 22. новембар 2017. (CET)[одговори]

Измене

Покушао сам да дам историјски преглед идеја и активности које су биле од значаја за настанак НДХ. Нема много референци пошто је нова верзија историјске позадине једна врста скице коју планирам касније да дорадим.--Taribuk (разговор) 11:54, 1. јануар 2018. (CET)[одговори]

Већ сам раније објаснио да су Админстративна подела и Војска маргиналне и некомплетне теме па су стога обе секције уклоњене.--Taribuk (разговор) 11:58, 1. јануар 2018. (CET)[одговори]

Ako su po tebi marginalne, ne znaci da su netacne. Meni ic nije do pravljenja clanka od Administrativnoj podeli NDH i opsteg clanka o njenim oružanim snagama. -- Bojan  Razgovor  11:32, 2. јануар 2018. (CET)[одговори]

Научи прво шта је историја а шта није. Нико те није позвао овде да пишеш чланке на теме из области науке где немаш чак ни основно образовање. Историја се учи на Филозофском факултету (Београд, Нови Сад) а не на Техничком факултету у Новом Саду.--Taribuk (разговор) 11:40, 2. јануар 2018. (CET)[одговори]

A šta tebe čini pozvanim. P.S. Pošto ja na svojoj ličnoj stranici ne držim svoje lične podatke, to je mogla da zna samo osoba koja je ranije blokirana. -- Bojan  Razgovor  11:42, 2. јануар 2018. (CET)[одговори]

https://www.linkedin.com/in/bojan-kalkan-0286394/ : Education Faculty of Technical Sciences Novi Sad Activities and Societies: Wikipedia Sysop (Google Search, sesti rezultat)--Taribuk (разговор) 12:52, 2. јануар 2018. (CET)[одговори]

@Taribuk: Историја се учи на факултету, а лична култура код куће! --Pinki (разговор) 11:44, 2. јануар 2018. (CET)[одговори]

У овом случају лична култура мора бити заснована на образовању које се не стиче седењем код куће.--Taribuk (разговор) 12:52, 2. јануар 2018. (CET)[одговори]
O kucnom vaspitanju prica dokazani lazov i lik u trci za sampiona u broju blokiranih sokpapet naloga. Hvala sto si se otkrio. -- Bojan  Razgovor  16:37, 2. јануар 2018. (CET)[одговори]

Šefovi države - Tomislav II. (1941.-1943.) i Ante Pavelić (1943.-1945.)

Na čelu NDH nalazio se od 1941. do 1943. godine kralj Tomislav II., odnosno Aimone di Savoia. Pavelić je preuzeo vlast kao šef države 1943. do 1945. godine, a od 1941. do 1945. bio je poglavnik te povremeno predsjednik vlade i ministar vanjskih poslova. Walter9 (разговор) 22:09, 11. август 2020. (CEST)[одговори]

Датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање

Здраво! Следећа датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање:

Учествујте у расправи о брисању на страници предлога. —Community Tech bot (разговор) 19:00, 6. фебруар 2021. (CET)[одговори]

Датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање

Здраво! Следећа датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање:

Учествујте у расправи о брисању на страници предлога. —Community Tech bot (разговор) 06:26, 5. октобар 2021. (CEST)[одговори]

  1. ^ Encyclopedia Britannica, 1943 - Book of the year," страна 215, Entry: 'Croatia'
  2. ^ Herman Naubacher, "Sonderauftrag Sudosten 1940-1945. Bericht eines fliegenden Diplomate," Goettingen, 1956
  3. ^ Alfio Russo, "Rivoluzione in Jugoslavia," Roma 1944
  4. ^ Ruth Mitchell, "The Serbs Choose War," Doubleday, Doran, 1943, страна 148
  5. ^ 'Encyclopedia of the Holocaust,' Vol. 2, страна 739
  6. ^ Avro Manhattan, "The Vatican's Holocaust," 1986, страна 48.
  7. ^ „No Escape: Greece and Yugoslavia Fall - Simon Wiesenthal Center Multimedia Learning Center”. Приступљено 26. 4. 2011. 
  8. ^ „Annual 4 Chapter 2 Part 1 - Simon Wiesenthal Center Multimedia Learning Center”. Приступљено 26. 4. 2011. 
  9. ^ Фердо Чулиновић: Окупаторска подјела Југославије, Војноиздавачки завод, Београд 1970, страна 288
  10. ^ C. Malaparte, Kaputt, Nortwestern University Press, Evanston, IL, page 266
    A basket of oysters
    While he spoke, I gazed at a wicker basket on the Poglawnik's desk. The lid was raised and the basket seemed to be filled with mussels, or shelled oysters - as they are occasionally displayed in the windows of Fortnum and Mason in Piccadilly in London. Casertano looked at me and winked, 'Would you like a nice oyster stew?'
    'Are they Dalmatian oysters?' I asked the Poglawnik
    Ante Pavelic removed the lid from the basket and revealed the mussels, the slimy and jelly-like mass, and he said smiling, with that tired good-natured smile of his,
    'It is a present from my loyal ustashis. Twenty kilos of human eyes.'
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разговор:Независна_Држава_Хрватска/Архива_1&oldid=26408731”