Razgovor:SMS Kenig/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prevod

Ovaj naziv bi mogao da se prevede, tj. transkribuje. SMS Kenig ili tako nekako. --filip @ 10:16, 19. januar 2011. (CET)

• Grosser Kurfürst - Groser Kurfirst
• Markgraf - Markgraf (prevod Markgrof)
• Kronprinz - Kronprinc --Aleks (razgovor) 15:23, 19. januar 2011. (CET)

---

Kandidat za sjajni članak na raspravi

Rasprava traje do 27. januara 2011. u 18:00.--Voodo Child (razgovor) 18:00, 20. januar 2011. (CET)

Komentari

Da li bi moglo da se ubaci više unutrašnjih veza kod datuma i ključnih pojmova u tekstu. --109.93.92.101 (razgovor) 16:04, 21. januar 2011. (CET)

Na šta zapravo misliš? Sve što se spominje u članku je uzeto u obzir, ne znam šta bi još moglo. Imaš li ideju?--Voodo Child (razgovor) 16:07, 21. januar 2011. (CET)

Dodao sam nekoliko veza. --109.93.92.101 (razgovor) 16:57, 21. januar 2011. (CET)

---

Ako je članak postavljen na raspravu, zar ne bi trebalo da mu naslov bude transkribovan kao kod drugih članak koji počinju sa SMS .... Transkribovani naslov bi glasio SMS Kenig. --109.93.92.101 (razgovor) 16:08, 21. januar 2011. (CET)

Ako je to jedina mana zbog koje ovaj članak ne može biti izabran, onda je naš posao lakši nego što sam mogao da zamislim. Ako baš hoćeš po srpskom jeziku, SMS bi se pre moglo transkribovati kao Es-Em-Es Kenig, jer ćirilično с i latinično s se ne čitaju isto kad su sami. Npr., u azbuci kada ređamo slova, to zvuči ovako: a, b, v, g, d, e, ž, z... itd., a u abecedi (konkretno nemačkoj, mada je i kod nas slučaj): a, be, ce, de, e, ef, ge, ha, i, jot, ka, el, em, en, o, pe, ku, er, es, te, u, fau, ve, iks, ipsilon, cet... Da li sam nešto možda izostavio? Osim toga, za glas ö ne postoji glasovni ekvivalent u srpskom jeziku i zamenjuje se sa samoglasnikom e, mada je daleko od njega.--Voodo Child (razgovor) 16:19, 21. januar 2011. (CET)

Da, SMS bi se pre transkribovalo kao Es-Em-Es nego kao SMS. No, ako se ne pojave još komentara povodom transkribovanja naslov članka, neka ostane trenutni naslov. --109.93.92.101 (razgovor) 16:57, 21. januar 2011. (CET)

---

• Pod naslovom Operacija Albion spominje se ruski drednot Carević. Da nije možda u pitanju Carevič, imajući u vidu da na ruskom sufiks -ić glasi -ič.
• Pod naslovom Naredne operacije spominje se izvesni Nemački zaliv. Pošto prvi put čujem za taj zaliv, da li bi mogao da mi kažeš da li je u pitanju stari naziv za neki zaliv koji je danas poznat pod drugim imenom, ili stvarno postoji neki (manje poznati) zaliv pod tim imenom.

--109.93.92.101 (razgovor) 16:57, 21. januar 2011. (CET)

• Jeste, u pitanju je taj. Greška u pisanju. Ispravi onda to.
• Nisam jedini. Taj zaliv postoji. Vidi ovde.

--Voodo Child (razgovor) 17:09, 21. januar 2011. (CET)

• U uvodu članka se spominje „kajzer Vilhelm“. Mislim da se u srpskom jeziku reč kajzer retko koristi za označavanje nemačkog cara — to čini reč car, koja se ujedno i uporebljava za označavanje titula koje su slične ili u rangu sa titulom cara. Nije obavezno menjati tu reč pošto se odmah iza te konstrukcije navodi da je Vilhelm bio nemački car. Takođe, voleo bih čuti i mišljenja drugih korisnika na tu temu.
• Pod naslovom Operacije u Severnom moru spominje se Kajzer Vilhelmov kanal. Zanima me da li je taj naziv ispravno naveden: da li ide crtica između reči „Kajzer“ i „Vilhelmov“, i da li bi više odgovarala konstrukcija Kanal kajzera (ili cara) Vilhelma nego trenutna.

--109.93.92.101 (razgovor) 17:25, 21. januar 2011. (CET)

• Pa i nije neka greška spomenuti kajzer, jer sličan slučaj imamo i sa mletačkim duždovima (vojvodama) i francuskim dofenima (prestolonaslednicima)... Sećam se da sam u udžbeniku za treću godinu gimnazije čiji je autor Radoš Ljušić našao baš mesto gde se pominje kajzer.
• Sad sam saznao da je Kajzer Vilhelmov kanal u stvari bio stari naziv za Kilski kanal. Mislim da ne treba stavljati nikakvu crticu između. Ne mogu naći neki bliži primer od Knez Mihailove ulice. Ovde se između titule i imena ne stavlja ništa, pa sam išao tom logikom misleći da je tako.

--Voodo Child (razgovor) 17:44, 21. januar 2011. (CET)

Dodao sam vezu ka Kilskom kanalu. --109.93.92.101 (razgovor) 18:00, 21. januar 2011. (CET)

Nemački izgovor

Prema kom pravilu se könig čita kao kenig? Zar ne bi trebalo da bude kenih? Samardzija (razgovor) 01:22, 23. januar 2011. (CET)

ne--Vcesnak (razgovor) 01:24, 23. januar 2011. (CET)

Zašto kada Nemci tako govore, doduše ne kažu e već onaj njihov dvoglas ali na kraju reči se jasno može čuti glas H. [[1]] klikni na izgovor pa mi objasni. Samardzija (razgovor) 01:31, 23. januar 2011. (CET)

Jedno je nemački izgovor, a drugo je srpska transkripcija [2]. --Новак (razgovor) 01:32, 23. januar 2011. (CET)

Kandidat za sjajni članak na glasanju

Glasanje traje do 3. februara 2011. u 23:51. --Новак (razgovor) 23:51, 27. januar 2011. (CET)

Komentari

 Komentar: Mislim da naslov treba da glasi SMS Kenig, naslove poglavlja prepraviti „Izgradnja i projektovanje“ (i hronološki je obrnuto) u „Konstrukcija“, „Služba“ u „Operativna upotreba“, mere navesti samo metričke (dvostruke ne), snaga samo u kW. Datume povezati u unutrašnje veze...-- Sahararazgovor 16:00, 28. januar 2011. (CET)

Izmenio sam naslove poglavlja, datume povezao u unutrašnje veze... što se tiče dvostrukih mera, pošto su činjenice crpljene iz knjige koja je napisana na engleskom jeziku, i u skladu s tim korišćen taj „ostrvski“ sistem mera, našao sam da bi bilo najbolje da ih ostavim, za svaki slučaj, ko zna... ne kaže se slučajno da od viška glava ne boli. Jedino mi nije jasno ovo menjanje naslova. Ako napišem tako, onda će nastati zbrka prilikom transliteracije. Što se tiče snage, prilikom pisanja sam je stavio u kilovatima, ali je neko prilikom prepravki našao da je bolje da je stavi u konjske snage.--Petar Rajić (razgovor) 18:56, 28. januar 2011. (CET)

 Komentar: Slažem se sa primjedbom o naslovu. Takođe mislim, da je upotreba originalnog naslova unutar teksta, stilski loše rješenje. Osim toga ima još tipo/gramatičkih grešaka i nezgrapnih prevoda. Čemu služi napomena za njemačko slovo ß? Šablon za brod bi trebalo srediti da se ne širi automatski (vidi šablon na engleskoj viki). Treba malo više veza iz teksta. Interpunkcijski znaci su totalno zapostavljeni - ko se na njih osloni, ostaće bez daha. Mislim da je uopšte preuranjeno za kandidaturu, posebno zato, što već postoji bar jedan sjajni članak iz ove oblasti. --Kašter (razgovor) 19:22, 28. januar 2011. (CET)

 Komentar: Kad su brodovi internisani, njihovi topovi su bili lišeni svoje moći uklanjanjem zatvarača.[43] Zar ovde ne treba da stoji da su lišeni vatrene moći stavljanjem zatvarača? --Jovan Vuković (r) 19:40, 28. januar 2011. (CET)

Kasno Marko na Kosovo stiže! Ih, ala ste neki! Tek ste se sad pojavili, a za vreme rasprave sudelovao je samo jedan i to anoniman korisnik.--Petar Rajić (razgovor) 19:43, 28. januar 2011. (CET)

Pa tek sada imam pristup netu. U svakom slučaju još nisam glasao... Sačekaću sa glasom još malo. Ako je greška prepravi... --Jovan Vuković (r) 19:51, 28. januar 2011. (CET)

Ma to što kažeš... Pa, stekao sam dojam da je zatvarač jednostavno uklonjen, tj. izvađen.--Petar Rajić (razgovor) 19:59, 28. januar 2011. (CET)

Kašteru, ajde navedi mi te rečenice koje ti se ne sviđaju da vidim šta mogu uraditi od njih... Nemoj me pitati za šarfes es, jer to je banalno. Po novom nemačkom pravopisu sve reči koje su dosad imale duplo s, sad imaju šarfes es.--Petar Rajić (razgovor) 19:59, 28. januar 2011. (CET)

Ne glasi tako to "novo" pravilo. --Aleks (razgovor) 20:04, 28. januar 2011. (CET)

I SMS treba da bude ćirilično kao i kod ostalih brodova: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%91%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%B3_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0 --Aleks (razgovor) 19:56, 28. januar 2011. (CET)

 Komentar: Za inostrane avione skraćenice sa početnim slovima prenosimo, ne prevodimo na ćirilično pismo, tako treba i kod brodova, jedan primer Junkers Ju 87. Zato mislim da ovakvo kako je napisano treba prihvatiti.-- Sahararazgovor 00:40, 29. januar 2011. (CET)

SMS Arpad, SMS Babenberg, SMS Viribus Unitis, SMS Erchercog Karl, SMS Erchercog Ferdinand Maks, SMS Erchercog Franc Ferdinand, SMS Erchercog Fridrih, SMS Zrinji, SMS Princ Eugen, SMS Radecki, SMS Sent Ištvan, SMS Tegethof, SMS Habzburg, HMS Drednot, HMS Marlboro (1912). Nema suprotnih primera. --Aleks (razgovor) 02:35, 29. januar 2011. (CET)

 Komentar: Pogrešno i treba sve preusmeriti na ovaj način, protiv koga si. Skraćenica sa prvim slovom na našem pismu gubi smisao početne (originalne) skraćenice. Bilo je to tako i za avione, pa smo ujednačili i standardizovali. Primer, od reči Fajter, koristi se F, F-20, itd. Šta tu znači F-20, ništa. Onda bi trebalo staviti L-20, barem asocira na lovca. Ono što i tamo znači, ali se gubi vizuelna veza. Druga je stvar kada se transkriptuju cele reči, veza se ne gubi. To je rađeno prema dugoj tradiciji u svima dokumentima za sredstva poreklom iz drugih zemalja. U svima dokumentima eksploatacije pisalo je F-84G Tanderdžet, koji je naše vazduhoplovstvo koristilo 15 godina, a i F-86E Sejbr. Možeš i sada to tako pronaći u Muzeju vazduhoplovstva i u arhivama. -- Sahararazgovor 09:05, 29. januar 2011. (CET)

Nisam protiv nego bi trebalo da se izvrši unifikacija. HMS - je članak kojim se daje objašnjenje za engleske brodove, trebalo bi napraviti sličnu stranicu za nemačke, zato sam stavio skraćenicu na početku. Inače moj stav je da treba rešiti na svim stranicama, ili samo latinica ili kako i ostali tekst. --Aleks (razgovor) 13:09, 29. januar 2011. (CET)

 Komentar: Slažem se treba unifikacija, koja prelazi u standard. Ovaj članak ima potencijal, a u pitanju je i mlad učesnik, koliko vidim i početnik, te pozivam sve učesnike da damo doprinos, da članak stvarno bude sjajan. Ima još dosta toga da se uradi, ne samo da kritikujemo. To će biti naš doprinos vikipediji, a i veliki podstrek mladom i perspektivnom našem kolegi za budući rad na razvoju i usavršavanju vikipedije na srpskom jeziku.-- Sahararazgovor 13:59, 29. januar 2011. (CET)

 Komentar: Nemoj se čuditi što se ljudi javljaju sada a nisu učestvovali u raspravi jer kao što se korisnici danas obaveštavaju da je članak na glasanju, trebalo ih je obavestiti i o postavljanju za raspravu, ili je nepotrebno jedno i drugo. Stavljati primedbe na tekst u toku glasanja je nekorektvo, jer postoji vreme za raspravu. Nisam pročitao celi tekst, ali kutijica i uvod su dovoljni. Bez obzira na to da li je kutijica pravljena za ovaj tekst ili je postojala od ranije, mislim da se termini Karijera i sudbina odnose na ljude, a ne na stvari. Pojam polaganje mi nije jasan, ako se to odnosi na postavljanje na kobilicu, to nije polaganje nego postavljanje. Pošto u tekstu piše da je postavljen na kobilicu 1911, a u kutijici stoji položen 1912 verovatno to nije to, onda bi to polaganje trebalo objasniti. Ovo treba preformulisati „König je u težini iznosio“, „Svoj naziv je dobio u čast“ itd. Mnogi stručni pojmovi su nejasni za običnog čitaoca koji želi nešto naučiti, jer stručnjaci neće ni čitati ove tekstove. Da li mi kažemo bojni brod ili je pravilije ratni brod. Da li se olupine brodova rasklapaju ili se seku itd. --Drazetad (razgovor) 20:10, 28. januar 2011. (CET)

 Komentar: Dalje mislim da treba koristiti Međunarodni sistem mera pri kvantifikaciji fizičkih veličina, ne dvojni. Dobro je prepravljen naslov, ali u tekstu, gde se ponavlja u pozivanju, ostao je stari? -- Sahararazgovor 00:27, 29. januar 2011. (CET)

slažem se --Aleks (razgovor) 02:35, 29. januar 2011. (CET)

 Komentar: Korišćenje nemačkog jezika u nazivima, mora se uvesti kroz šablon o jeziku. Počeo sam taj posao i odustao, prevelik je. Ipak to treba da uradi autor, pošto je on i uveo toliko neubičakjeno mnogo stranih reči.-- Sahararazgovor 12:58, 29. januar 2011. (CET)