Разговор:СМС Кениг/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Превод

Овај назив би могао да се преведе, тј. транскрибује. СМС Кениг или тако некако. --филип @ 10:16, 19. јануар 2011. (CET)

• Grosser Kurfürst - Гросер Курфирст
• Markgraf - Маркграф (превод Маркгроф)
• Kronprinz - Кронпринц --Алекс (разговор) 15:23, 19. јануар 2011. (CET)

---

Кандидат за сјајни чланак на расправи

Расправа траје до 27. јануара 2011. у 18:00.--Voodo Child (разговор) 18:00, 20. јануар 2011. (CET)

Коментари

Да ли би могло да се убаци више унутрашњих веза код датума и кључних појмова у тексту. --109.93.92.101 (разговор) 16:04, 21. јануар 2011. (CET)

На шта заправо мислиш? Све што се спомиње у чланку је узето у обзир, не знам шта би још могло. Имаш ли идеју?--Voodo Child (разговор) 16:07, 21. јануар 2011. (CET)

Додао сам неколико веза. --109.93.92.101 (разговор) 16:57, 21. јануар 2011. (CET)

---

Ако је чланак постављен на расправу, зар не би требало да му наслов буде транскрибован као код других чланак који почињу са СМС .... Транскрибовани наслов би гласио СМС Кениг. --109.93.92.101 (разговор) 16:08, 21. јануар 2011. (CET)

Ако је то једина мана због које овај чланак не може бити изабран, онда је наш посао лакши него што сам могао да замислим. Ако баш хоћеш по српском језику, SMS би се пре могло транскрибовати као Ес-Ем-Ес Кениг, јер ћирилично с и латинично s се не читају исто кад су сами. Нпр., у азбуци када ређамо слова, то звучи овако: а, б, в, г, д, е, ж, з... итд., а у абецеди (конкретно немачкој, мада је и код нас случај): а, бе, це, де, е, еф, ге, ха, и, јот, ка, ел, ем, ен, о, пе, ку, ер, ес, те, у, фау, ве, икс, ипсилон, цет... Да ли сам нешто можда изоставио? Осим тога, за глас ö не постоји гласовни еквивалент у српском језику и замењује се са самогласником е, мада је далеко од њега.--Voodo Child (разговор) 16:19, 21. јануар 2011. (CET)

Да, СМС би се пре транскрибовало као Ес-Ем-Ес него као СМС. Но, ако се не појаве још коментара поводом транскрибовања наслов чланка, нека остане тренутни наслов. --109.93.92.101 (разговор) 16:57, 21. јануар 2011. (CET)

---

• Под насловом Операција Албион спомиње се руски дреднот Царевић. Да није можда у питању Царевич, имајући у виду да на руском суфикс -ић гласи -ич.
• Под насловом Наредне операције спомиње се извесни Немачки залив. Пошто први пут чујем за тај залив, да ли би могао да ми кажеш да ли је у питању стари назив за неки залив који је данас познат под другим именом, или стварно постоји неки (мање познати) залив под тим именом.

--109.93.92.101 (разговор) 16:57, 21. јануар 2011. (CET)

• Јесте, у питању је тај. Грешка у писању. Исправи онда то.
• Нисам једини. Тај залив постоји. Види овде.

--Voodo Child (разговор) 17:09, 21. јануар 2011. (CET)

• У уводу чланка се спомиње „кајзер Вилхелм“. Мислим да се у српском језику реч кајзер ретко користи за означавање немачког цара — то чини реч цар, која се уједно и упоребљава за означавање титула које су сличне или у рангу са титулом цара. Није обавезно мењати ту реч пошто се одмах иза те конструкције наводи да је Вилхелм био немачки цар. Такође, волео бих чути и мишљења других корисника на ту тему.
• Под насловом Операције у Северном мору спомиње се Кајзер Вилхелмов канал. Занима ме да ли је тај назив исправно наведен: да ли иде цртица између речи „Кајзер“ и „Вилхелмов“, и да ли би више одговарала конструкција Канал кајзера (или цара) Вилхелма него тренутна.

--109.93.92.101 (разговор) 17:25, 21. јануар 2011. (CET)

• Па и није нека грешка споменути кајзер, јер сличан случај имамо и са млетачким дуждовима (војводама) и француским дофенима (престолонаследницима)... Сећам се да сам у уџбенику за трећу годину гимназије чији је аутор Радош Љушић нашао баш место где се помиње кајзер.
• Сад сам сазнао да је Кајзер Вилхелмов канал у ствари био стари назив за Килски канал. Мислим да не треба стављати никакву цртицу између. Не могу наћи неки ближи пример од Кнез Михаилове улице. Овде се између титуле и имена не ставља ништа, па сам ишао том логиком мислећи да је тако.

--Voodo Child (разговор) 17:44, 21. јануар 2011. (CET)

Додао сам везу ка Килском каналу. --109.93.92.101 (разговор) 18:00, 21. јануар 2011. (CET)

Немачки изговор

Према ком правилу се könig чита као кениг? Зар не би требало да буде кених? Samardzija (разговор) 01:22, 23. јануар 2011. (CET)

не--Vcesnak (разговор) 01:24, 23. јануар 2011. (CET)

Зашто када Немци тако говоре, додуше не кажу е већ онај њихов двоглас али на крају речи се јасно може чути глас Х. [[1]] кликни на изговор па ми објасни. Samardzija (разговор) 01:31, 23. јануар 2011. (CET)

Једно је немачки изговор, а друго је српска транскрипција [2]. --Новак (разговор) 01:32, 23. јануар 2011. (CET)

Кандидат за сјајни чланак на гласању

Гласање траје до 3. фебруара 2011. у 23:51. --Новак (разговор) 23:51, 27. јануар 2011. (CET)

Коментари

 Коментар: Мислим да наслов треба да гласи SMS Кениг, наслове поглавља преправити „Изградња и пројектовање“ (и хронолошки је обрнуто) у „Конструкција“, „Служба“ у „Оперативна употреба“, мере навести само метричке (двоструке не), снага само у kW. Датуме повезати у унутрашње везе...-- Сахараразговор 16:00, 28. јануар 2011. (CET)

Изменио сам наслове поглавља, датуме повезао у унутрашње везе... што се тиче двоструких мера, пошто су чињенице црпљене из књиге која је написана на енглеском језику, и у складу с тим коришћен тај „острвски“ систем мера, нашао сам да би било најбоље да их оставим, за сваки случај, ко зна... не каже се случајно да од вишка глава не боли. Једино ми није јасно ово мењање наслова. Ако напишем тако, онда ће настати збрка приликом транслитерације. Што се тиче снаге, приликом писања сам је ставио у киловатима, али је неко приликом преправки нашао да је боље да је стави у коњске снаге.--Петар Рајић (разговор) 18:56, 28. јануар 2011. (CET)

 Коментар: Слажем се са примједбом о наслову. Такође мислим, да је употреба оригиналног наслова унутар текста, стилски лоше рјешење. Осим тога има још типо/граматичких грешака и незграпних превода. Чему служи напомена за њемачко слово ß? Шаблон за брод би требало средити да се не шири аутоматски (види шаблон на енглеској вики). Треба мало више веза из текста. Интерпункцијски знаци су тотално запостављени - ко се на њих ослони, остаће без даха. Мислим да је уопште преурањено за кандидатуру, посебно зато, што већ постоји бар један сјајни чланак из ове области. --Каштер (разговор) 19:22, 28. јануар 2011. (CET)

 Коментар: Кад су бродови интернисани, њихови топови су били лишени своје моћи уклањањем затварача.[43] Зар овде не треба да стоји да су лишени ватрене моћи стављањем затварача? --Јован Вуковић (р) 19:40, 28. јануар 2011. (CET)

Касно Марко на Косово стиже! Их, ала сте неки! Тек сте се сад појавили, а за време расправе суделовао је само један и то анониман корисник.--Петар Рајић (разговор) 19:43, 28. јануар 2011. (CET)

Па тек сада имам приступ нету. У сваком случају још нисам гласао... Сачекаћу са гласом још мало. Ако је грешка преправи... --Јован Вуковић (р) 19:51, 28. јануар 2011. (CET)

Ма то што кажеш... Па, стекао сам дојам да је затварач једноставно уклоњен, тј. извађен.--Петар Рајић (разговор) 19:59, 28. јануар 2011. (CET)

Каштеру, ајде наведи ми те реченице које ти се не свиђају да видим шта могу урадити од њих... Немој ме питати за шарфес ес, јер то је банално. По новом немачком правопису све речи које су досад имале дупло с, сад имају шарфес ес.--Петар Рајић (разговор) 19:59, 28. јануар 2011. (CET)

Не гласи тако то "ново" правило. --Алекс (разговор) 20:04, 28. јануар 2011. (CET)

И СМС треба да буде ћирилично као и код осталих бродова: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%91%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%B3_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0 --Алекс (разговор) 19:56, 28. јануар 2011. (CET)

 Коментар: За иностране авионе скраћенице са почетним словима преносимо, не преводимо на ћирилично писмо, тако треба и код бродова, један пример Јункерс Ju 87. Зато мислим да овакво како је написано треба прихватити.-- Сахараразговор 00:40, 29. јануар 2011. (CET)

СМС Арпад, СМС Бабенберг, СМС Вирибус Унитис, СМС Ерцхерцог Карл, СМС Ерцхерцог Фердинанд Макс, СМС Ерцхерцог Франц Фердинанд, СМС Ерцхерцог Фридрих, СМС Зрињи, СМС Принц Еуген, СМС Радецки, СМС Сент Иштван, СМС Тегетхоф, СМС Хабзбург, ХМС Дреднот, ХМС Марлборо (1912). Nema suprotnih primera. --Алекс (разговор) 02:35, 29. јануар 2011. (CET)

 Коментар: Погрешно и треба све преусмерити на овај начин, против кога си. Скраћеница са првим словом на нашем писму губи смисао почетне (оригиналне) скраћенице. Било је то тако и за авионе, па смо уједначили и стандардизовали. Пример, од речи Fajter, користи се F, F-20, итд. Шта ту значи Ф-20, ништа. Онда би требало ставити Л-20, барем асоцира на ловца. Оно што и тамо значи, али се губи визуелна веза. Друга је ствар када се транскриптују целе речи, веза се не губи. То је рађено према дугој традицији у свима документима за средства пореклом из других земаља. У свима документима експлоатације писало је F-84G Тандерџет, који је наше ваздухопловство користило 15 година, а и F-86E Сејбр. Можеш и сада то тако пронаћи у Музеју ваздухопловства и у архивама. -- Сахараразговор 09:05, 29. јануар 2011. (CET)

Нисам против него би требало да се изврши унификација. ХМС - је чланак којим се даје објашњење за енглеске бродове, требало би направити сличну страницу за немачке, зато сам ставио скраћеницу на почетку. Иначе мој став је да треба решити на свим страницама, или само латиница или како и остали текст. --Алекс (разговор) 13:09, 29. јануар 2011. (CET)

 Коментар: Слажем се треба унификација, која прелази у стандард. Овај чланак има потенцијал, а у питању је и млад учесник, колико видим и почетник, те позивам све учеснике да дамо допринос, да чланак стварно буде сјајан. Има још доста тога да се уради, не само да критикујемо. То ће бити наш допринос википедији, а и велики подстрек младом и перспективном нашем колеги за будући рад на развоју и усавршавању википедије на српском језику.-- Сахараразговор 13:59, 29. јануар 2011. (CET)

 Коментар: Немој се чудити што се људи јављају сада а нису учествовали у расправи јер као што се корисници данас обавештавају да је чланак на гласању, требало их је обавестити и о постављању за расправу, или је непотребно једно и друго. Стављати примедбе на текст у току гласања је некоректво, јер постоји време за расправу. Нисам прочитао цели текст, али кутијица и увод су довољни. Без обзира на то да ли је кутијица прављена за овај текст или је постојала од раније, мислим да се термини Каријера и судбина односе на људе, а не на ствари. Појам полагање ми није јасан, ако се то односи на постављање на кобилицу, то није полагање него постављање. Пошто у тексту пише да је постављен на кобилицу 1911, а у кутијици стоји положен 1912 вероватно то није то, онда би то полагање требало објаснити. Ово треба преформулисати „König је у тежини износио“, „Свој назив је добио у част“ итд. Многи стручни појмови су нејасни за обичног читаоца који жели нешто научити, јер стручњаци неће ни читати ове текстове. Да ли ми кажемо бојни брод или је правилије ратни брод. Да ли се олупине бродова расклапају или се секу итд. --Drazetad (разговор) 20:10, 28. јануар 2011. (CET)

 Коментар: Даље мислим да треба користити Међународни систем мера при квантификацији физичких величина, не двојни. Добро је преправљен наслов, али у тексту, где се понавља у позивању, остао је стари? -- Сахараразговор 00:27, 29. јануар 2011. (CET)

слажем се --Алекс (разговор) 02:35, 29. јануар 2011. (CET)

 Коментар: Коришћење немачког језика у називима, мора се увести кроз шаблон о језику. Почео сам тај посао и одустао, превелик је. Ипак то треба да уради аутор, пошто је он и увео толико неубичакјено много страних речи.-- Сахараразговор 12:58, 29. јануар 2011. (CET)