Razgovor:Slovačka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Prvi podnaslov[uredi izvor]

Ona psina se zbila zbog nekog baga,jer sam ja krenuo menjat` deo,a kad sam mu roknu da sačuva on zamenio ceo,no bitno je da je sve zakovrnuto. --CrniBombarder!!! 14:21, 4. septembar 2005. (CEST)

Imena u đirilici[uredi izvor]

Neka neko od jezičara da objašnjenje kako se pišu u ćirilici slovačka imena npr. Štefanik ili Šćefanjik kako se to ime izgovara u slovačkom jeziku. Mislim da bi trebalo Šćefanjik jer se i u drugim jezicima imena pišu prema izgovorima - nedavno sam pogrešio i pisao Lovlok u neznanju i ispravno je ispravljeno na Lavlok- prema izgovoru u Engleskom ne piše se Cezane već Sezan pa bi tako trebalo i imena u slovačkom jeziku da se pišu prema izgovoru, Znači npr. Šćefanjik, a ne Štefanik i Anijan, Rastislav, Jedlik iako se većinom u pisanju u ćirilici vrlo često susreće sa tvrdim znacima slovački jezik je mekani jezik i mekani je izgovor i to bi trebalo po mom uverenju da se poštuje kao i u drugim jezicima--Vcesnak (razgovor) 22:33, 3. jul 2008. (CEST)

... u srpskom se svuda iskrivljavaju imena iz slovačkog jezika i u govoru a i u Vikipediji...--Vcesnak (razgovor) 22:48, 3. jul 2008. (CEST)

Trebalo bi utvrditi kako stoje stvari po ovom pitanju kod nas i to primeniti i ovde.Isto tako treba i proveriti da li ima nekih odstupanja od toga tj. slučajeva u kojima se smatra da je neki oblik ustaljen,iako nepravilan(glavni grad mi deluje kao ozbiljan kandidat za tako nešto). Crni Bombarder!!! Šumski Krst(†) 01:30, 4. jul 2008. (CEST)

...ono što je ustaljeno ne bi predstavljalo problem jer to je srpski Braćislava se izgovara slovački a srpski je Bratislava ( kao što si stavio izgovor za Devin =Đevin možda bi bilo dobro tamo staviti i izgovor za slovački )- to bi trebalo da bude ispravno kao što se ne kaže "München" već Minhen ( neke Vikipedije imaju izgovor u zvučnom obliku) ali uopšte imena ne bi trebalo iskriviti i trebali bi da se koliko se meni čini pišu kako se izgovaraju...--Vcesnak (razgovor) 01:41, 4. jul 2008. (CEST)
Teorijski, tako i funkcionišu stvari u normiranom srpskom jeziku,ali treba videti da li je u njemu standardizovano prenošenje iz slovačkog i kako ono izgleda, do tada treba u hodu menjati ono što je neadekvatno, a nije ustaljeno. Crni Bombarder!!! Šumski Krst(†) 01:53, 4. jul 2008. (CEST)
... u slovačkoj sredini nastavnici imaju ovaj problem kod nas i nastavnici pišu naročito od vremena kada je uvedeno da se mora pisati ćirilikom "kao što piše u Matičnoj knjizi" ako je pisano latinicom svako ime problem da to napiše u ćirilici tu nastaju problemi naročito ako službenik koji ovo treba da piše govori samo srpski i ni jedan drugi jezik ako se piše latinicom može da se čita po slovačkom pravilu ili po srpskom i sve je u redu ali kada je ćirilica u pitanju nastaje veliki problem i kod nas. Ja svoje ime Vlastislav (vlast i slava)izbegavam da pišem ćirilicom jer Vlasćislav (domovina i slava) znači nešto drugo a moje ime je slovačko i nigde ga nisam napisao u ćirilici upravo iz ovih razloga ali je živim u Srbiji dok ovo su imena njudi koji žive u Slovačkoj i njihove MK su slovačke a ne naše...--Vcesnak (razgovor) 02:02, 4. jul 2008. (CEST)

Nisam ekspert za transkripciju, reći ću ono što znam, i ono što pravopis nalaže u vezi sa slovačkim imenima: Prvo, imena iz stranih jezika bez obzira kojih, trebalo bi transkribovati, ako je tekst ćirilični, svakako je potrebno transkribovati i napisati ime ćirilicom. Tada se postavlja problem kako preneti glasove koje mi u svom jeziku nemamo. Tada ih transkribujemo, tj. prilagođavamo svom jezičkom aparatu, svojim glasovima.

Tako se radi i u slovačkom jeziku, pravopis kaže:

"Iako je slovački glasovni sistem sličan našem, a pravopis dosta jednostavan, ipak ima grafija za čiju je ispravnu transkripciju potrebno i bliže poznavanje slovačkog pravopisa i fonetike. Tako su u TE, DE, NE, suglasnici najčešće umekšani, pa kod nas treba pisati tje, dje, nje, ali ima i slučajeve u kojima ovi suglasnici ostaju tvrdi (reči stranog porekla, neki pridevski nastavci i dr.). Grafijama IA, IE obeležavaju se i diftonzi (tako da u transkripciji pišemo j ili pretvaramo prethodno L,N u lj, nj) i dvosložne kombinacije, po pravilu u rečima stranog porekla (transkr. ija, ije). U prezimenima ima primesa i drugih ortografskih sistema. U pravopisu je dato nekoliko osnovnih pravila transkripcije:

Ä kao e

CH kao h

D’ ispred samoglasnika kao dj, ali na kraju reči kao d

DE obično kao dje

DZ kao dz

DŽ kao

H kao h

IA, IE kao ja, je, a sa prethodnim L, N kao lja, lje, nja

L’ kao lj

LI kao li

Ň kao nj

NI, NE kao nji, nje

T’ ispred samoglasnika kao tj, a na kraju reči kao t

TE obično kao tje, ali kod TI kad je I slogotvorno kao ti. I sufiks -ŠTE prenosi se kao šte, a ne štje

Y kao i"

Uz to daju se i primeri za svako navedeno pravilo, ako je potrebno, dodaću i to.----Oli razgovor 09:18, 4. jul 2008. (CEST)

meni je sve to jasno ali kažite mi zbog čega se toga ne pridržava piše se Nitra umesto Njitra, Zvolen umesto Zvoljen za Sladkovičovo se navodi nešto kao slatkasto za Šćefanjika se piše Stefanik a moje ime koje je Vlasćislav je Vlastislav evo ja sam malo pregledao i gradove u Slovačkoj i nešto sam ispravio ali dali treba sve ispraviti prema izgovoru ili postoje iznimke u tome. Dali ima neko pravilo koje bi se moglo uopštiti: jednostavno dali vredi pravilo da se piše kako se izgovara u slovačkom jeziku? Tada bi bilo sve jasno. Bratislava neće pak biti Braćislava to je jedna iznimka ali dali i koliko je toga...--Vcesnak (razgovor) 09:28, 4. jul 2008. (CEST)