Razgovor:Smrt/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Talus

Šta je talus (Talus koji više nije živ se naziva mrtvim. ). -- Obradović Goran (razgovor) 20:08, 20. februar 2007. (CET)

Mnogo toga, no čini se ne i ono o čemu se radi.--Mihajlo Anđelković (talk) 20:15, 20. februar 2007. (CET)

Talus = Zglob na latinskom..., sad moguće je da ima i neko simbolično značenje... U svakom slučaju ovaj članak se previše bavi legendama i malo, ili nikako naučnim shvatanjem smrti. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 20:26, 20. februar 2007. (CET)

Ceo drugi deo toliko vrišti od neenciklopedičnosti da će svima probiti uši. Ja svarno ne znam zašto se ovakvi tekstovi ostavljaju u životu, a problemi se prave oko daleko boljih. Ja mz zalepih nalepnicu, jer JA smatram da mu je potrebn prerađivanje i REFERENCE, a ako neko od aministratora misli drugačije, slobodan je da ih skine.--Maduixa 20:48, 20. februar 2007. (CET)

E Maduša da se ja pitam, pola Vikipedije bi bilo obrisano... :) Dobro si uradila, a sad koga interesuje tema, ili ima dobre naučne, ili medicinske informacije nek se bavi člankom... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 20:52, 20. februar 2007. (CET)

Slavene, po mom skromnom mišljenju, dovoljno je da se prevede ono sa engleske Vikipedije. Ili barem da se sažme u tri-četiri pasusa nekog normalnog i suvislog teksta.--Maduixa 21:18, 20. februar 2007. (CET)

Drugi deo članka je zapravo ono što je članak bio pre moje skromne revizije. Inače sam u školici bio učio da je "talus" zapravo telo, što je naravno netačno i iz konteksta upotrebe ovde -jer telo može biti živo i mrtvo- a i samo po sebi -jer to nije tako-.--Mihajlo Anđelković (talk) 21:05, 20. februar 2007. (CET)

Izvor

Slavene, pošto si stavio etiketu nenavpđenja izvora na moj deo članka, mogu slobodno da ti kažem da ih nema: tj. možeš da razmisliš o dodeli etikete neverodostojnosti ukoliko se ne slažeš sa iznetim. Smatram da se uzroci smrti dele na one izazvane funkcijom samog organizma i onima koji su organizmu nametnuti. Smatram da se svaki oblik života može okončati, kao i da se po pravilu mrtvo ne može oživeti i da je smrt posledica života.--Mihajlo Anđelković (talk) 21:11, 20. februar 2007. (CET)

Etiketu nije stavio Slaven, nego ja. A evo i zašto: Rečenica:

Grčki filozofi su argumentovali zašto se smrti ne treba bojati: Dok nas ima, nema smrti. Kad smrt dođe, onda nema nas.

Kaže da su grčki filozovi nešto rekli. Molim, kako nema izvora? Gde si to pročitao? Koji grčki filozovi su izrekli tu rečenicu? S druge strane, ne radi se da li se neko slaže ili ne slaže sa nečim, nego se radi o osnovnom principu na kome Vikipedija funkcioniše: Bez originalnih istraživanja. A to znači, bez izražavanja SOPSTVENIH stavova. Samo ono što je več neko pre nas rekao/utvrdio/zaključio. (Vidi: Vikipedija:Proverljivost).--Maduixa 21:16, 20. februar 2007. (CET)

Hajde molim te izvrti lepo verzije i videćeš da sam ja autor SAMO PRVOG dela. Molim lepo. --Mihajlo Anđelković (talk) 21:18, 20. februar 2007. (CET)

Za autora prvog dela. Posto apsolutno nije tacno da Ateisti misle da nema niceg posle smrti, bio sam primoran da taj deo obrisem! Objasnjenje "uglavnom" ima uvredljivu notu jer je jako povrsno i aludira na neku ateisticku ogranicenost misli. Uostalom cela tema je strasno povrsna i puna polu informacija. Nadam se strucnijem tekstu o ovoj temi u dogledno vreme. Pozdrav SoulArt

Mihajlo, postoji više nego dovoljno literature o smrti, kao i o životu. Dakle,

1. imamo naučnu literaturu,
2. filozofske teze kroz istoriju,
3. izvore raznih vjerovanja u religijama svijeta; Dakle odatle treba crpiti informacije... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 21:27, 20. februar 2007. (CET)

Dakle, nije cilj da se ja složim s tobom, niti ti sa mnom, nego da se ono što napišeš složi sa opšteprihvaćenim provjerljivim izvorima, na kojima svako može da provjeri ono što si napisao, pa makar s emnogi i ne slagali... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 21:33, 20. februar 2007. (CET)

A da li je jasno da ja nisam autor odeljka "verovanja"?--Mihajlo Anđelković (talk) 21:34, 20. februar 2007. (CET)

Moj odgovor se odnosio na tvoju konstataciju: Slavene, pošto si stavio etiketu nenavpđenja izvora na moj deo članka, mogu slobodno da ti kažem da ih nema... Dakle, ako ti kažeš da nisi autor nekog dijela, ja ti vjerujem, jer mogu provjeriti i konstatovati da nisi autor nekog dijela... :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 21:42, 20. februar 2007. (CET)

Mihajlo, UOPŠTE nije bitno kog pasusa si ti autor. Autori ovde nisu bitni. Reference fale za ceo članak, a prerađivanje je potrebno drugom delu. Vikipedija je skup NEPOZNATIH autora, ono što je bitno (ili bi tako trebalo da bude) su članci. Međutim, očigledno je da neki ovde pišu više da bi im se pojavilo ime na Internetu, nego za dobrobit enciklopedije.--Maduixa 22:10, 20. februar 2007. (CET)

U ovom delu razgovora beše bitno da si me citirala, no u citatu ne stojaše moje reči. Vidi svoju stranuicu za razgovor.--Mihajlo Anđelković (talk) 22:33, 20. februar 2007. (CET)

Istina i vjerovanje

Ta zna se što dolazi poslije! Potpuno je krivo: Dok smo mi, smrti nema. Dođe smrt, nema nas!"

Što dolazi poslije smrti može se saznati uz pomoć jednme jednostavne općeprihvaćene znanstvene činjenice: energija je neuništiva, može samo zauzeti drugi oblik. Svijest je energija, može samo zauzeti drugi oblik. Reinkarnacija je realnost, a za druge tvrdnje postoji 0% dokaza! — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 78.3.3.36 (razgovor • doprinosi) | 14:19, 9. mart 2008

Biologija

Prvi deo članka, odnosno prvi pasus mi se najiskrenije ne dopada, a ne znam kako bih ga prepravio. Prva rečenica je već pravilo, a ne nešto što važi u svim slučajevima. Drugo, čini mi se da je i smrt takođe životni proces, odnosno odlika je isključivo živih bića. Dalji tekst je za biologiju suviše pripovedački i suviše neodređen. Uopšte nisam siguran da li se govori o prirodnoj ili kakvoj već smrti. Treba imati i u vidu da većina živih bića u prirodi ne umire od starosti, već zbog toga što su sa starenjem slabiji, manje pokretljivi, te neće uspešno dolaziti do hrane ili izbeći predatora. U tom slučaju ne govorimo o neodgovarajućim eko-faktorima. Potom, organizmi zauzimaju upravo ekološke niše koje njihov život čini i te kako ostvarljivim, cela ta rečenica mi ne stoji. Ili „stoji“, ali uz objašnjenje da se neka sukcesija ili već nešto tu odigrava... Ovo za veoma stare organizme za koje se ne zna da li će uopšte umreti mi je potpuno na „staklenim nožicama“. Primetno je da ceo članak ne citira izvore. Ne želim da uvredim autora/e, pa neću reći da je članak neenciklopedijski, ali nažalost, nije biološki. Zaključak je da prvi pasus ne bi trebalo da postoji u ovom obliku, pa molim administratore da ga obrišu dok se ne napiše nešto biološki korektnije.--Metodicar (razgovor) 15:21, 9. mart 2008. (CET)

Medicinski deo je, čini mi se, korektnije urađen, ali ne pruža mnogo relevantnih podataka. Stičem utisak da je za prirodu prirodnih nauka (da se tako izrazim) suviše pisan pripovedački.--Metodicar (razgovor) 15:21, 9. mart 2008. (CET)

Premešteno sa Trga

"Smrt je prestanak života, konačno i bespovratno prekidanje svake životne aktivnosti.[1] Ona može nastupiti prirodnim sledom unutrašnjih procesa organizma ili spoljnim faktorima. Mrtva osoba se više ne može vratiti u život."

Ovo je tačno samo ako se radi o smrti čovjeka jer sva ostala živa bića, u duhu našeg jezika, nisu osobe!

Prvo valja razjasniti pojam smrt. U duhu našeg jezika smrt podrazumijeva: umiranje, izumiranje, uginuće, crknuće, uvenuće... Pojam smrti nije "privilegija" čovjeka već se jednako odnosi na sva živa bića.

"Fenomen smrti je vekovima tumačen na različite načine u filozofiji, religiji, nauci i umetnosti. Vernici mnogih religija veruju da smrt nije kraj i da duša nastavlja da živi zagrobnim životom. Ateisti uglavnom smatraju da posle smrti nema ničega."

U ovom navedenom pasosu, autor konsekventno nastavlja elaboriranje smrti u čovjeka! Znači nedvosmilsen je da se radi samo o smrti čovjeka. Trebalo bi primjeriti naslov članka njegovom sadržaju! Članak se odnosi na SMRT KOD ČOVJEKA i jedino je ovom naslovu primjeren!

Znači ukoliko se ovaj članak odnosi na sva živa bića,što iz rečenog nije izvjesno, onda prvi pasos ipak treba da glasi:

"Smrt je prestanak života, konačno i bespovratno prekidanje svake životne aktivnosti.[1] Ona može nastupiti prirodnim sledom unutrašnjih procesa organizma ili spoljnim faktorima." Iz stanja smrti se ne može vratiti u život.

To je bila jedina moja zamejerka ovom dobro napisanom članku.

Sračan pozdrav!

--Joksimovicsana (razgovor) 14:46, 21. avgust 2012. (CEST)

Na temu pojma smrti, označenom riječju SMRT.

"SMRT (lat. mors, exitus letalis), prestanak životnih funkcija nekog organizma. Kod sisara karakteriše se prestankom rada srca..." ("Mala enciklopedija prosveta, Prosveta,knjiga 2, strana 581, Beograd, 1959. )

Ponavljam, pojam i riječ SMRT podrazumijevaju sva živa bića. Zato u prvom pasosu viki članka "Smrt" ne može stajati kvalifikacija " Mrtva osoba se više ne može vratiti u život." Riječ "osoba" je ne primjerena. --Joksimovicsana (razgovor) 15:02, 21. avgust 2012. (CEST)

Mislim da je praktično rješenje: Ovom članku dati naslov: Smrt u čovjeka, ili smrt čovjeka. Ovaj naslov tek u cijelosti podrazumijeva, ponavljam, dobro napisan tekst. (Podsjećam da se u tekstu pominje i duša, što tek ukazuje da se on odnosi isključivo na "njegovu uzvišenost ČOVJEKA". --Joksimovicsana (razgovor) 15:10, 21. avgust 2012. (CEST)

Slobodno menjaj definicije članka. Ne vidim zašto bi smrt čoveka imala poseban članak. Trebamo li onda imati i članak smrt divokoze? Smrt je prestanak životnih funkcija bilo kog organizma, pa i čoveka. Što se tiče vraćanja u život, treba napomenuti da neke primitivnije biljke i životinje poseduju mogućnost da prividno umru (anabioza), ali kada nastupe povoljni uslovi, da se vrate u život. --Jovan Vuković (r) 16:43, 21. avgust 2012. (CEST)

Slobodno menjaj definicije članka. Ne vidim zašto bi smrt čoveka imala poseban članak. Trebamo li onda imati i članak smrt divokoze? Smrt je prestanak životnih funkcija bilo kog organizma, pa i čoveka. Što se tiče vraćanja u život, treba napomenuti da neke primitivnije biljke i životinje poseduju mogućnost da prividno umru (anabioza), ali kada nastupe povoljni uslovi, da se vrate u život.

Nerazumijem ovoliko nerazumijevanja. Smrt čoveka je napisani članak! On je već napisan, takav kakav jeste, obuhvata isključivo čovjeka. Zato mu treba dati samo primjeren naziv! Članak se sve vrijeme bavi isključivo čovjekom!

Drugo, tvrdim da se u članku o pojmu smrti uopšte, ne može izreći: " Mrtva osoba se više ne može vratiti u život." Jer to podrazumijeva da su i amebe osobe! I to je moja opaska.

I treće, kvalifikacija da smrt znači konačno nevraćanje u život, apsolutno ne negira niti ugrožava istinu anabioze, već je, samo primjerava dijelu koji se zove život- još nenastupjela smrt. --Joksimovicsana (razgovor) 18:16, 21. avgust 2012. (CEST)

Članak je već napisan, ali ga treba prepraviti i dopuniti. Loše je napisan. Pogledaj engleski članak kako izgleda. Trebamo imati jedan članak smrt. Eventualno još i članak Smrt (personifikacija), kao što imaju englezi ovde. Pisanje posebnih članaka o smrti čoveka i životinja nije potrebno, treba sve obuhvatiti u jednom članku. Ovaj članak jeste loš i treba mu dorada, ali to ne znači da ga trebamo premeštati. Treba mu veoma ozbiljna prepravka --Jovan Vuković (r) 18:53, 21. avgust 2012. (CEST)

Jovane, molim Vas, i dalje tvrdim da treba napisati članak koji enciklopedijski kratko govori o biološkoj smrti uopšte, poput onog u Britanici ili našeg u Maloj P.E. Svega nekoliko najelementarnijih reči pod naslovom SMRT. U samom članku razdvojiti i ostaviti mogućnost člancima: Smrt-čovek (to bi bio postojeći članak kome bi smo promjenili ime), i Smrt-filozofska kategorija. Tako bi smo sve lijepo, kako pripada i obuhvatili.

Ja se i dalje ne slažem sa vama, no dobro. Što se tiče tog kratkog dela o biološkoj smrti, slobodno zamenite uvod ovog članka takvim kratkim uvodom, to potpuno podržavam. U sakom slučaju ovaj razgovor treba nastaviti na stranici za razgovor samog članka smrt, a ne na trgu. --Jovan Vuković (r) 19:56, 21. avgust 2012. (CEST)

Evo prijedloga: Napisati članak Smrt. U njemu enciklopedijski kratko reći uopšte o tom pojmu. U samom članku otvoriti mogućnosti novih strana ukazujući na biološki i filozofski aspekt: Smrt-medicinski aspekt (Ovako nasloviti prerađeni postojeći članak) i smrt-filozofski aspekt,

ili, u postojećem, kvalitetno prerađenom članku, poslije medicinskog osvrta i osvrta veterinasrke medicine, otvoriti mogućnost i posebnog filozofskog aspekta. --Joksimovicsana (razgovor) 20:01, 21. avgust 2012. (CEST)

Aferim! Članak Smrt je upristojen! Jovane, srdačno --Joksimovicsana (razgovor) 21:11, 21. avgust 2012. (CEST)

Datoteka na Ostavi koja se koristi na ovoj stranici predložena je za brzo brisanje

Zdravo! Sledeća datoteka na Ostavi koja se koristi na ovoj stranici ili njenoj stavci na Vikipodacima predložena je za brzo brisanje:

• Unknown stained glass with Jesus Christ.jpg

Razlog za brisanje možete da vidite na gorenavedenoj stranici opisa. —Community Tech bot (razgovor) 20:53, 11. oktobar 2022. (CEST)