Разговор:Смрт/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Талус

Шта је талус (Талус који више није жив се назива мртвим. ). -- Обрадовић Горан (разговор) 20:08, 20. фебруар 2007. (CET)

Много тога, но чини се не и оно о чему се ради.--Михајло Анђелковић (talk) 20:15, 20. фебруар 2007. (CET)

Talus = Zglob na latinskom..., sad moguće je da ima i neko simbolično značenje... U svakom slučaju ovaj članak se previše bavi legendama i malo, ili nikako naučnim shvatanjem smrti. ---Славен Косановић- {разговор} 20:26, 20. фебруар 2007. (CET)

Цео други део толико вришти од неенциклопедичности да ће свима пробити уши. Ја сварно не знам зашто се овакви текстови остављају у животу, а проблеми се праве око далеко бољих. Ја мз залепих налепницу, јер ЈА сматрам да му је потребн прерађивање и РЕФЕРЕНЦЕ, а ако неко од аминистратора мисли другачије, слободан је да их скине.--Maduixa 20:48, 20. фебруар 2007. (CET)

E Maduša da se ja pitam, pola Vikipedije bi bilo obrisano... :) Dobro si uradila, a sad koga interesuje tema, ili ima dobre naučne, ili medicinske informacije nek se bavi člankom... ---Славен Косановић- {разговор} 20:52, 20. фебруар 2007. (CET)

Славене, по мом скромном мишљењу, довољно је да се преведе оно са енглеске Википедије. Или барем да се сажме у три-четири пасуса неког нормалног и сувислог текста.--Maduixa 21:18, 20. фебруар 2007. (CET)

Други део чланка је заправо оно што је чланак био пре моје скромне ревизије. Иначе сам у школици био учио да је "талус" заправо тело, што је наравно нетачно и из контекста употребе овде -јер тело може бити живо и мртво- а и само по себи -јер то није тако-.--Михајло Анђелковић (talk) 21:05, 20. фебруар 2007. (CET)

Извор

Славене, пошто си ставио етикету ненавпђења извора на мој део чланка, могу слободно да ти кажем да их нема: тј. можеш да размислиш о додели етикете неверодостојности уколико се не слажеш са изнетим. Сматрам да се узроци смрти деле на оне изазване функцијом самог организма и онима који су организму наметнути. Сматрам да се сваки облик живота може окончати, као и да се по правилу мртво не може оживети и да је смрт последица живота.--Михајло Анђелковић (talk) 21:11, 20. фебруар 2007. (CET)

Етикету није ставио Славен, него ја. А ево и зашто: Реченица:

Грчки филозофи су аргументовали зашто се смрти не треба бојати: Док нас има, нема смрти. Кад смрт дође, онда нема нас.

Каже да су грчки филозови нешто рекли. Молим, како нема извора? Где си то прочитао? Који грчки филозови су изрекли ту реченицу? С друге стране, не ради се да ли се неко слаже или не слаже са нечим, него се ради о основном принципу на коме Википедија функционише: Без оригиналних истраживања. А то значи, без изражавања СОПСТВЕНИХ ставова. Само оно што је веч неко пре нас рекао/утврдио/закључио. (Види: Википедија:Проверљивост).--Maduixa 21:16, 20. фебруар 2007. (CET)

Хајде молим те изврти лепо верзије и видећеш да сам ја аутор САМО ПРВОГ дела. Молим лепо. --Михајло Анђелковић (talk) 21:18, 20. фебруар 2007. (CET)

Za autora prvog dela. Posto apsolutno nije tacno da Ateisti misle da nema niceg posle smrti, bio sam primoran da taj deo obrisem! Objasnjenje "uglavnom" ima uvredljivu notu jer je jako povrsno i aludira na neku ateisticku ogranicenost misli. Uostalom cela tema je strasno povrsna i puna polu informacija. Nadam se strucnijem tekstu o ovoj temi u dogledno vreme. Pozdrav SoulArt

Mihajlo, postoji više nego dovoljno literature o smrti, kao i o životu. Dakle,

1. imamo naučnu literaturu,
2. filozofske teze kroz istoriju,
3. izvore raznih vjerovanja u religijama svijeta; Dakle odatle treba crpiti informacije... ---Славен Косановић- {разговор} 21:27, 20. фебруар 2007. (CET)

Dakle, nije cilj da se ja složim s tobom, niti ti sa mnom, nego da se ono što napišeš složi sa opšteprihvaćenim provjerljivim izvorima, na kojima svako može da provjeri ono što si napisao, pa makar s emnogi i ne slagali... ---Славен Косановић- {разговор} 21:33, 20. фебруар 2007. (CET)

А да ли је јасно да ја нисам аутор одељка "веровања"?--Михајло Анђелковић (talk) 21:34, 20. фебруар 2007. (CET)

Moj odgovor se odnosio na tvoju konstataciju: Славене, пошто си ставио етикету ненавпђења извора на мој део чланка, могу слободно да ти кажем да их нема... Dakle, ako ti kažeš da nisi autor nekog dijela, ja ti vjerujem, jer mogu provjeriti i konstatovati da nisi autor nekog dijela... :) ---Славен Косановић- {разговор} 21:42, 20. фебруар 2007. (CET)

Mihajlo, UOPŠTE nije bitno kog pasusa si ti autor. Autori ovde nisu bitni. Reference fale za ceo članak, a prerađivanje je potrebno drugom delu. Vikipedija je skup NEPOZNATIH autora, ono što je bitno (ili bi tako trebalo da bude) su članci. Međutim, očigledno je da neki ovde pišu više da bi im se pojavilo ime na Internetu, nego za dobrobit enciklopedije.--Maduixa 22:10, 20. фебруар 2007. (CET)

У овом делу разговора беше битно да си ме цитирала, но у цитату не стојаше моје речи. Види своју странуицу за разговор.--Михајло Анђелковић (talk) 22:33, 20. фебруар 2007. (CET)

Istina i vjerovanje

Ta zna se što dolazi poslije! Potpuno je krivo: Dok smo mi, smrti nema. Dođe smrt, nema nas!"

Što dolazi poslije smrti može se saznati uz pomoć jednme jednostavne općeprihvaćene znanstvene činjenice: energija je neuništiva, može samo zauzeti drugi oblik. Svijest je energija, može samo zauzeti drugi oblik. Reinkarnacija je realnost, a za druge tvrdnje postoji 0% dokaza! — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 78.3.3.36 (разговор • доприноси) | 14:19, 9. март 2008

Биологија

Први део чланка, односно први пасус ми се најискреније не допада, а не знам како бих га преправио. Прва реченица је већ правило, а не нешто што важи у свим случајевима. Друго, чини ми се да је и смрт такође животни процес, односно одлика је искључиво живих бића. Даљи текст је за биологију сувише приповедачки и сувише неодређен. Уопште нисам сигуран да ли се говори о природној или каквој већ смрти. Треба имати и у виду да већина живих бића у природи не умире од старости, већ због тога што су са старењем слабији, мање покретљиви, те неће успешно долазити до хране или избећи предатора. У том случају не говоримо о неодговарајућим еко-факторима. Потом, организми заузимају управо еколошке нише које њихов живот чини и те како остварљивим, цела та реченица ми не стоји. Или „стоји“, али уз објашњење да се нека сукцесија или већ нешто ту одиграва... Ово за веома старе организме за које се не зна да ли ће уопште умрети ми је потпуно на „стакленим ножицама“. Приметно је да цео чланак не цитира изворе. Не желим да увредим аутора/е, па нећу рећи да је чланак неенциклопедијски, али нажалост, није биолошки. Закључак је да први пасус не би требало да постоји у овом облику, па молим администраторе да га обришу док се не напише нешто биолошки коректније.--Metodicar (разговор) 15:21, 9. март 2008. (CET)

Медицински део је, чини ми се, коректније урађен, али не пружа много релевантних података. Стичем утисак да је за природу природних наука (да се тако изразим) сувише писан приповедачки.--Metodicar (разговор) 15:21, 9. март 2008. (CET)

Premešteno sa Trga

"Смрт је престанак живота, коначно и бесповратно прекидање сваке животне активности.[1] Она може наступити природним следом унутрашњих процеса организма или спољним факторима. Мртва особа се више не може вратити у живот."

Ово је тачно само ако се ради о смрти човјека јер сва остала жива бића, у духу нашег језика, нису особе!

Прво ваља разјаснити појам смрт. У духу нашег језика смрт подразумијева: умирање, изумирање, угинуће, цркнуће, увенуће... Појам смрти није "привилегија" човјека већ се једнако односи на сва жива бића.

"Феномен смрти је вековима тумачен на различите начине у филозофији, религији, науци и уметности. Верници многих религија верују да смрт није крај и да душа наставља да живи загробним животом. Атеисти углавном сматрају да после смрти нема ничега."

У овом наведеном пасосу, аутор консеквентно наставља елаборирање смрти у човјека! Значи недвосмилсен је да се ради само о смрти човјека. Требало би примјерити наслов чланка његовом садржају! Чланак се односи на СМРТ КОД ЧОВЈЕКА и једино је овом наслову примјерен!

Значи уколико се овај чланак односи на сва жива бића,што из реченог није извјесно, онда први пасос ипак треба да гласи:

"Смрт је престанак живота, коначно и бесповратно прекидање сваке животне активности.[1] Она може наступити природним следом унутрашњих процеса организма или спољним факторима." Из стања смрти се не може вратити у живот.

То је била једина моја замејерка овом добро написаном чланку.

Срачан поздрав!

--Joksimovicsana (разговор) 14:46, 21. август 2012. (CEST)

На тему појма смрти, означеном ријечју СМРТ.

"СМРТ (лат. mors, exitus letalis), престанак животних функција неког организма. Код сисара карактерише се престанком рада срца..." ("Мала енциклопедија просвета, Просвета,књига 2, страна 581, Београд, 1959. )

Понављам, појам и ријеч СМРТ подразумијевају сва жива бића. Зато у првом пасосу вики чланка "Смрт" не може стајати квалификација " Мртва особа се више не може вратити у живот." Ријеч "особа" је не примјерена. --Joksimovicsana (разговор) 15:02, 21. август 2012. (CEST)

Мислим да је практично рјешење: Овом чланку дати наслов: Смрт у човјека, или смрт човјека. Овај наслов тек у цијелости подразумијева, понављам, добро написан текст. (Подсјећам да се у тексту помиње и душа, што тек указује да се он односи искључиво на "његову узвишеност ЧОВЈЕКА". --Joksimovicsana (разговор) 15:10, 21. август 2012. (CEST)

Слободно мењај дефиниције чланка. Не видим зашто би смрт човека имала посебан чланак. Требамо ли онда имати и чланак смрт дивокозе? Смрт је престанак животних функција било ког организма, па и човека. Што се тиче враћања у живот, треба напоменути да неке примитивније биљке и животиње поседују могућност да привидно умру (анабиоза), али када наступе повољни услови, да се врате у живот. --Јован Вуковић (р) 16:43, 21. август 2012. (CEST)

Слободно мењај дефиниције чланка. Не видим зашто би смрт човека имала посебан чланак. Требамо ли онда имати и чланак смрт дивокозе? Смрт је престанак животних функција било ког организма, па и човека. Што се тиче враћања у живот, треба напоменути да неке примитивније биљке и животиње поседују могућност да привидно умру (анабиоза), али када наступе повољни услови, да се врате у живот.

Неразумијем оволико неразумијевања. Смрт човека је написани чланак! Он је већ написан, такав какав јесте, обухвата искључиво човјека. Зато му треба дати само примјерен назив! Чланак се све вријеме бави искључиво човјеком!

Друго, тврдим да се у чланку о појму смрти уопште, не може изрећи: " Мртва особа се више не може вратити у живот." Јер то подразумијева да су и амебе особе! И то је моја опаска.

И треће, квалификација да смрт значи коначно невраћање у живот, апсолутно не негира нити угрожава истину анабиозе, већ је, само примјерава дијелу који се зове живот- још ненаступјела смрт. --Joksimovicsana (разговор) 18:16, 21. август 2012. (CEST)

Чланак је већ написан, али га треба преправити и допунити. Лоше је написан. Погледај енглески чланак како изгледа. Требамо имати један чланак смрт. Евентуално још и чланак Смрт (персонификација), као што имају енглези овде. Писање посебних чланака о смрти човека и животиња није потребно, треба све обухватити у једном чланку. Овај чланак јесте лош и треба му дорада, али то не значи да га требамо премештати. Треба му веома озбиљна преправка --Јован Вуковић (р) 18:53, 21. август 2012. (CEST)

Јоване, молим Вас, и даље тврдим да треба написати чланак који енциклопедијски кратко говори о биолошкој смрти уопште, попут оног у Британици или нашег у Малој П.Е. Свега неколико најелементарнијих речи под насловом СМРТ. У самом чланку раздвојити и оставити могућност чланцима: Смрт-човек (то би био постојећи чланак коме би смо промјенили име), и Смрт-филозофска категорија. Тако би смо све лијепо, како припада и обухватили.

Ја се и даље не слажем са вама, но добро. Што се тиче тог кратког дела о биолошкој смрти, слободно замените увод овог чланка таквим кратким уводом, то потпуно подржавам. У саком случају овај разговор треба наставити на страници за разговор самог чланка смрт, а не на тргу. --Јован Вуковић (р) 19:56, 21. август 2012. (CEST)

Ево приједлога: Написати чланак Смрт. У њему енциклопедијски кратко рећи уопште о том појму. У самом чланку отворити могућности нових страна указујући на биолошки и филозофски аспект: Смрт-медицински аспект (Овако насловити прерађени постојећи чланак) и смрт-филозофски аспект,

или, у постојећем, квалитетно прерађеном чланку, послије медицинског осврта и осврта ветеринасрке медицине, отворити могућност и посебног филозофског аспекта. --Joksimovicsana (разговор) 20:01, 21. август 2012. (CEST)

Аферим! Чланак Смрт је упристојен! Јоване, срдачно --Joksimovicsana (разговор) 21:11, 21. август 2012. (CEST)

Датотека на Остави која се користи на овој страници предложена је за брзо брисање

Здраво! Следећа датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање:

• Unknown stained glass with Jesus Christ.jpg

Разлог за брисање можете да видите на горенаведеној страници описа. —Community Tech bot (разговор) 20:53, 11. октобар 2022. (CEST)