Razgovor:Stepa Stepanović/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Datum rođenja

Stepa Stepanović je rođen 28. februara 1856. po starom kalendaru. Pošto je u 19. veku razlika između kalendara bila 12 dana, dok je 1856. bila prestupna, jasno je da je datum njegovog rođenja po novom kalendaru zapravo 11, a ne 12. mart.--Vitriden (razgovor) 17:20, 27. jun 2008. (CEST)

Prema knjizi Vojvoda Stepa Stepanović koju su napisali Savo Skoko i Petar Opačić, Stepa je rođen 12 marta 1856 godine--Drazetad (razgovor) 17:34, 27. jun 2008. (CEST)

Ključno je da li je rođen 28. februara po starom. Ako jeste, a očito jeste, po onome što sam našao, onda je to plus 12 dana jednako 11. mart. U suprotnom, ako je rođen 12. marta po novom, značilo bi da je rođen 29. februara po starom kalendaru. Prosto da prostije ne može biti. Pretpostavljam da su autori knjige dodali 12 dana, ali su prevideli da je 1856. bila prestupna godina, ili su prosto preneli nečiju raniju grešku. U svakom slučaju, gotovo sam siguran da je 11. mart ispravna opcija.--Vitriden (razgovor) 02:11, 28. jun 2008. (CEST)

U Enciklopediji fizičke kulture JLZ Zagreb 1975. tom 2 str 312 stoji da je Stepa Stepanović bio nastavnik fizičkog i vojnog vežbanja i Kragijevačkoj gimnaziji 1882, a zatim predavač istorije na Vojnoj akademiji u Beogradu, general 1907. i ministar vojske 1908. Za vreme dok je bio ministar zauzimao se za razvoj streljaštva.--Drazetad (razgovor) 17:29, 24. april 2010. (CEST)

Nema potrebe svaki put navoditi sve podatke o nekoj publikaciji. Dovoljno je navesti Skoko-Opačić, Vojvoda Stepa, str. 26-27.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 19:53, 15. oktobar 2011. (CEST)

To i ja rekoh Vukiju. Trebalo bi to da odma promeni jer će kasnije biti mnogo teže... --Jagoda ispeci pa reci 21:56, 15. oktobar 2011. (CEST)

Smešno je sve referencirati iz iste knjeige u kojoj piše da je rođen 12 marta, pa iz glave napisati 11. mart jer autor teksta tako misli i „gotovo je siguran“ da je to pravi datum. Ja ne tvrdim da je datum tačan nego da to piše u knjizi, koja je jedini izvor cele priče.--Drazetad (razgovor) 21:49, 15. oktobar 2011. (CEST)

Ako je nesporan 28. februar po starom, onda je nesporan i 11. mart po novom, jer je 12 dana bila razlika u kalendarima u 19. veku kako je gore objašnjeno. --Đorđe Stakić (r) 20:57, 25. oktobar 2011. (CEST)

Vuki, što obrisa uvod? --Jagoda ispeci pa reci 14:58, 20. novembar 2011. (CET)

Prebacio sam ga sa dna na početak i izbacio neke neenciklopedijske rečenice, ali mislim da je traljavo odrađeno. Nekako je previše glomazan i treba se još sažeti...--VuXman ^talk 15:02, 20. novembar 2011. (CET)

Preveliki odeljci

Mislim da se odeljci vezani za ratove preveliki i mogu se skratiti.--VuXman ^talk 01:30, 20. januar 2013. (CET)

Lako ćemo skratiti daj da prvo napišemo sve a lako ćemo obrisati. Ali misli da knjigu od 685 strana odpadne barem članak od 300 000 bajtova je normalno. Zmija bgd 17:04, 22. jul 2013. (CEST)

Ne moramo da brišemo već da napravimo zasebne članke i da popunimo postojeće članke dodatnim informacijama.--VuXman ^talk 17:09, 22. jul 2013. (CEST)

Možda od koristi

Preuzeto iz: Spomenica Vojvode Stepe Stepanovića, Izdanje Narodne Odbrane, Beograd 1930, str. 62-64

Vasilj Grđić
Vojvoda Stepa i Narodna Odbrana
(Govor na Komemoraciji, održanoj 12. maja 1929. god. u Sarajevu)

Stepa Stepanović, sin seljačkih roditelja, izrazit srpski ratni tip, vojnik sa rijetkom karijerom od kaplara do vojvode, označava celu noviju istoriju ratova Srbije za oslobođenje, od 1876. do konačne pobede 1918. – istoriju Male Srbije bez istočnih okruga do velike Ujedinjene Jugoslavije.

Nema rata, koji je Srbija povela za oslobođenje podjarm- ljene braće u razdoblju od gotovo pola veka, u kome nije uče- stvovao Stepa Stepanović. Primao je sve odgovornije položaje, od komandanta čete u ratu 1876. kao podporučnik, do komandanta jedne cele armije u poslednjim ratovima za oslobođenje kao vojvoda. Svoje čete, bataljone, pukove i armije ovaj veliki oficir retke vojničke spreme i velikih moralnih vrlina, vodio je od pobede do pobede.

Bog je štitio vojvodu Stepu Stepanovića u borbama, jer se borio za pravednu stvar Nacije, jer je sam bio pravedan, strog najpre prema sebi pa prema drugima, strog i pravedan.

Oficiri, vojnici i ceo narod verovao je, da gde je Stepa tu je i pobeda. Tolika je bila vera u vojničku sposobnost, ratnu sreću, kod masa za vojvodu Stepu Stepanovića. A to je najviše što može dati jedan vojskovođa. Ali vojvoda Stepa Stepanović pripremao je i u miru slavne pobede srpske vojske.

Kao ministar vojni učinio je Stepa Stepanović mnogo da je srpska vojska dočekala ratove materijalno spremna, duhovno preporođena, moralno jaka, neodoljiva. Sa ovako pripremljenom vojskom, sa četama oduševljenih, stručno obrazovanih oficira i podoficira, sa vojskovođama kakvi su bili Putnik, Mišić, Stepanović, Bojović, a pod Vrhovnom Komandom Kralja, kome je Proviđenje odredilo da izvede narod svoj iz ropstva, i njegovog viteškog sina Aleksandra, i u vreme kad je cela Nacija bila u prvom zamahu stvaranja velike misli, spremna na sve žrtve, izvojevane su najveće naše pobede na Kumanovu, Bitolju, Bregalnici, Kolubari i Solunskom frontu.

Za ličnost Stepe Stepanovića vezane su mnoge slavne pobede. Stepa Stepanović, sa svojim hrabrim oficirima i trupama Druge Armije, prvi osvaja lanac utvrđenja na svome sektoru na Jedrenima i doprinosi najveći pobedi pada Jedrena te zarobljuje i samog glavnog komandanta tvrđave Šukri-pašu .Stepa Stepanović brani sa uspehom u bratoubilačkom nametnutom nam ratu sa malim trupama granični front kod Pirota i konačno kažnjava teško Bugarina za njegov uspeh kod Sv. Nikole.

Prvu veliku pobedu našu nad neprijateljem sa severa u velikom svetskom ratu, pobedu na Ceru, izvojevao je vojvoda Stepa Stepanović.

Za vreme katastrofe, kad je Srbija napadnuta sa tri strane, Stepa Stepanović u protu-napadu osvaja ponovo Prokuplje od Bugara i osigurava odstupnicu Srpskoj vojsci prema Kosovu.

Sa imenom vojvode Stepe Stepanovića i njegove hrabre Druge Armije, u kojoj je sad bila i Jugoslovenska Divizija vezana je i zadnja slavna pobeda naša i naših saveznika u velikome svetskom ratu: Proboj Solunskog Fronta. To je bila nepobedljiva pobeda, jer je označavala početak završetka celog velikog svetskog rata. ,, 3ajednička borba i zajednička krv neka stvore i zajed- pičku držazu", rekao je tada vojvoda Stepa Stepanović. I nije prestao goniti neprijatelja, dok nam nije sa svojim belim orlovima doleteo u Sarajevo, da nas prvi ozari svetlošću slobode.

U živoj neizbrisivoj uspomeni su nam svima prvi tre- nutci najveće radosti, koju može čovjek i nacija doživeti, kad Sarajevom zalepršaše naše trikolore, kao emblemi uje- dinjene slobodne nacije. U triumfu ih dočekasmo sa vojvodom Stepom Stepanovićem na čelu. I odvedosmo ga, vođeni osjećajima zahvalnosti i ljubavi, u bogate raskošne konake velikih vezira i austrougarskih poglavara, spremni da gosta, vekovima žudenog, što bolje ugostimo

Odvedosmo ga i pogrešismo, jer ne znadosmo još ko je vojvoda Stepa Stepanović. Poznavali smo smišljena, odmerena, smela i odlučna voj- nika i vojskovođu. Nismo poznavali jednostavnog, skromnog, velikog čoveka. Kao čovek iz naroda osećajući intuitivno da grešimo bez razmišljanja i iz žurbe u prevelikoj pažnji, korio nas je, kad je uveden u najraskošnije apartmane konaka, blago kao dobar otac decu.

Deco, deco. Nije ovo za mene — i našao je u sporednim prostorijama običan pristojan građanski stan. I tad progledasmo i zapazismo u vojvodi Stepi osobinu veoma retku kod pobednika, iza uspešnih velikih ratova, koji donose obično bogat plen, osobinu odricanja svih priznanja i nagrada za stradanja i pobede, osobinu odricanja svih priznanja i nagrada za stradanja i pobede, osobinu danu samo velikim ljudima, kojima bi ma kakvo priznanje, nagrada umanjilo i obesvetilo njihovu unutarnju radost i sreću što je jedno veliko delo svršeno.

Ta osobina razvija se u Vojvodi Stepi Stepanoviću iza oslobođenja sve jače i jače. Ta osobina odvodi ga od svakog daljeg učestvovanja u poslovima vojske i države, koji bi mu, na položaju na kome je bio, neminovno sami sobom donosili nove časti i priznanja. Ta osobina ne dozvoljava mu da se — pobednik sa Cera — pojavi na proslavi 10-godišnjice Cerske Pobede, jer bi bio dočekan k obasut najvećim pažnjama, a što je sve ipak bilo suvišno jednom čoveku, koji još čeka samo smrt pa da uđe u besmrtnost.

--Nimča (razgovor) 11:23, 25. jul 2013. (CEST)

Zanimljivo dodaj u deo gde treba slobodno, ja sam trenutno kod Trojne ofanzive. Zmija bgd 11:40, 25. jul 2013. (CEST)

Nisam 100% siguran da li je sve ovo istina, pogotovo Stepina poseta Sarajevu i anegdota u vezi sa njom. Govori nisu najpouzdaniji izvor, jer spadaju u red usmenih izvora. Pogledaću prvo šta kaže Savo Skoko, on mi je u svakom slučaju pouzdanija literatura. Mora da je i njemu poznata ova publikacija. Ako on smatra da je ovo istinito, onda ću dodati.--Nimča (razgovor) 12:05, 25. jul 2013. (CEST)

Kandidat za sjajni članak na raspravi

OBAVEZNO PROČITATI

Na članku smo radili ja i Zmija bgd . Članak je dosta obiman i smatramo da ga treba podeliti. Problem je u tome što ne znamo šta gde treba ubaciti ili izbaciti, pa nam treba pomoć svih zainteresovanih da nam kažete. Takođe, možete uređivati članak, dok traje rasprava, ako naiđete neku grešku. Za sve nedoumice obratite se meni ili kolegi. Pozdrav. Rasprava traje do: 18. avgust 2013. u 22.05 -- VuXman ^talk 22:09, 11. avgust 2013. (CEST)

Komentari

sori, nisam pročitao....pročitaću!, ali odmah vidim da bi mogli da razoberemo ordenje koje je dobijao (pošto vidim da ove navedene u tekstu dole nisu isti kao originalni nazivi) i da dodamo vikiveze i ubacimo u ovu tabelu, pošto se sećam Zmijo još kad sam ja kopirao tekstve ordennja sa sajta Karađorđevića da sam tebi salo da napraviš ribone.--Ivan92_VA (razgovor) 23:39, 11. avgust 2013. (CEST)

Ovo ordenje je prepisano iz knjige od Milićevića, i sve je tačno i provereno. Inostrano ordenje treba napisati. Zmija bgd 00:02, 12. avgust 2013. (CEST)

hmmm....al mi članke o ordenju koje su u članku navedene nemamo tako napisane :(---kod zlatne i srebrne medalje za hrabrost koje dole u tekstu pišu , jel se misli na ovu ili ovu?---obe su se dodeljivale u 2 stepena ( zl. i srebr.)....a ove spomenica balk. ratova 1912-1913...to nije jedna spomenica, već valjda 2 ( takve članke imamo)---ova i ova--Ivan92_VA (razgovor) 00:07, 12. avgust 2013. (CEST).

Da, da tu je i problem istoričari nemogu sa sigurnošću reći koje je medalje i spomenice je dobio jer ima grešaka u svim knjigama. Neki su dobijali 1912 a neki 1913 a čitao sam negde da su ako su dobili 1912 pošto je ona imala lik žene nju menjali za one 1913 sa likom Miloša Obilića, neznam slabo se pominju tačne medalje i spomenice nek ostane ovako. Zmija bgd 01:05, 12. avgust 2013. (CEST)

 Komentar: Ne mogu se piše odvojeno, a ne nemogu spojeno. Takođe, tačka ne ide na kraju reči u zagradi. Napravio sam sitnu izmenu ovde, pa ako ima još negde takvih greškica, ti Snejk ispravi. To su samo sitne izmene, ako misliš da sam pogrešio nešto, onda zanemari. Inače, veoma lep članak, neću glasati zbog ovog korisnika koji je bezobrazan, ne želim da takvim likovima pridajem značaj. Sve najbolje i neka bude sjajan.--Soundwaweserb (razgovor) 19:37, 12. avgust 2013. (CEST)

Kako želiš i hvala na ispravkama, sad upravo čitam ispočetka bilo je mnogo grešaka zbog premora prilikom pisanja. Zmija bgd 19:48, 12. avgust 2013. (CEST)

Vojvoda Stepa

Članak je odličan, naročito fotografije, vidim da su pojedine preuzete sa naše fejsbuk stranice, čime se jako ponosimo.Srpska istorija (razgovor) 20:53, 13. avgust 2013. (CEST)

Iste slike su u knjizi koja se navodi kao izvor ali u svakom slučaju vaše su čistije i iskorišćene da se esteski ulepša članak. Zmija bgd 21:13, 13. avgust 2013. (CEST)

Članak ti je dobro napisan, tek poneka konstrukcija je malo slabije čitljiva. Inače već sad zaslužuje glas.--Oblačak (razgovor) 22:53, 16. avgust 2013. (CEST)

Kaži na šta konkretno misliš, da bi smo ispravili ili još bolje uzmi i sam ispravi kako misliš. Bolje sad nego na glasanju da se ima zamerke.--VuXman ^talk 22:57, 16. avgust 2013. (CEST)

Literatura

Ljudi, mislim da bi bilo dobro, u posebnom podnaslovu "literatura" navesti koja se literatura koristila za izradu clanka, a ne ovako da se gleda iz refernci....?--Ivan92_VA (razgovor) 23:01, 18. avgust 2013. (CEST)

Ogromna je knjiga mora se razdovojiti gde je šta napisano. Zmija bgd 23:03, 18. avgust 2013. (CEST)

Upotpunosti kapiram to i naravno moj predlog nije bio upucen da se dira bilo sta sa referncama, nego cisto da se napise podnaslov literatura i da se pod stavkama navedu celim imenom i prezimenom knjige koje se koriscene pri izradi (nezavisno od obima).--Ivan92_VA (razgovor) 23:09, 18. avgust 2013. (CEST)

Evo primera sve je isto čak ima i više referenci. Zmija bgd 23:11, 18. avgust 2013. (CEST)

Pa upravo tako, vidis da je u tom clanku dole ispod u podnaslovu "Biography" popisana sva literatura koja je iznad koriscena u referncama....slicno sam mislo i na ovom clanku da uradimo....--Ivan92_VA (razgovor) 23:15, 18. avgust 2013. (CEST)

Dodat spisak literature. Zmija bgd 23:23, 18. avgust 2013. (CEST)

To bratac!...--Ivan92_VA (razgovor) 23:29, 18. avgust 2013. (CEST)

Pravopis

Ova rečenica mi izgleda nerazumljivo:-- Zatim na adresu pojedinih podoficira stigao proglas u kome stoji da 1. maja na Praznik rada, podoficiri zajedno sa socijalistima preuzmu bez krvoprolića poštu, telegraf i železničku stanicu, kao i da uhapse komandant divizije i da na njegovo mesto postavi protivnik režima. --...u delu podoficirska kontrazavera......mislim da ovde treba samo dodati par reči kako bi rečenica dobila svoj intencirani smisao (sam ne bi menjao, kako ja mislim da treba, da slučajno ne dobije pogrešan smisao od intenciranog, tako da autori članka bolje to da isprave)--Ivan92_VA (razgovor) 01:33, 19. avgust 2013. (CEST)

To je pisao Serbijan sad ću da pogledam i da ispravim. Naglasio mi je da je malo brljavio prilikom sastavljenja rečenica. Zmija bgd 01:36, 19. avgust 2013. (CEST)

  Urađeno Zmija bgd 01:40, 19. avgust 2013. (CEST)

Datum sahrane

Ćao, ne želim da menjam sam pošto se ne razumem toliko u Vikipediju ali kao neko ko ima nalog mi je data ova slika sa drugim datumom sahrane. http://prntscr.com/sdvgu4 Nadam se da nije problem, da oni koji su radili na ovom članku ili neko drugi ovo izmeni. Pošto je datum sahrane zapravo bio 30.4. Hvala unapred. Izvor je Istorijski Arhiv u Čačku. Lordsrbin (razgovor) 22:58, 9. maj 2020. (CEST)

Crni vrh?

U tekstu se navodi da se srpska vojska povlači u predeo bugarsko-turske granice, na potezu Rujen-Crni Vrh: "U toku 18. oktobra Timočka divizija je posela položaje pozadi bugarsko-turske granice sa glavninom i pomoćnom kolonom pravcem Rujen-Crni vrh, a 19. oktobra po naređenju Stepe Stepanovića zauzela Crni vrh". Pošto je vrh Osogovskih planina Ruen, a povezan je "sedlom" do susednog vrha koji se zove Carev vrh, da nije Carev vrh (Sultan Tepe) u pitanju? Ne znam da na tom prostoru koji se spominje ima Crni vrh?--Onjegin (razgovor) 03:35, 21. avgust 2013. (CEST) Moja greška, ima Crni Vrh, u blizini Kratova, isto je deo Osogovskih planina, zapadno od Rujna.--Onjegin (razgovor) 03:59, 21. avgust 2013. (CEST)

Ima i deo teksta vezan za posedanje položaja: "U okviru krivorečkog pravca izdvajao se kao taktički pravac onaj koji grebenom Osogovskih Planina od Beg Bunara, preko Rujena i Carevog Vrha (k. 2085), izvodi na Kratovo i dalje, preko Crnog Vrha (tt. 1115), na Ovče Polje. Ovaj pravac zahvata čitav zemljišni kompleks Osogovskik Planina. Iako taktičkog značaja, on je nudio pogodne uslove za vezu i sadejstvo onih snaga koje bi operisale na krivorečkom i bregalničkom pravcu. Držanje grebena Osigovskih Planina preduslov je za uspešno nastupanje ovim pravcem. Držanje Carevog Vrha je imalo naročiti značaj za dalje nastupanje grebenom Osogovskih Planina u pravcu Kratovo, jer pojavom snaga, upućenih ovim pravcem, južno od Kratova i istovremeno akcijom od Krive Palanke na Kratovo i Crni Vrh stvarali su se povoljni uslovi za dalje dejstvo bilo u pravcu Sv. Nikole, bilo u pravcu Štipa. Upućivanjem jednog dela snaga s Carevog Vrha preko Striške (tt.13989), s. Novo Selo i s. Rečane na Kočane olakšalo bi se nastupanje snaga koje bi dejetvovale dolinom Bregalnice ka Kočanu. Branilac je na ovom pravcu u nešto nepovoljnijem položaju, jer zemljište stalno opada sa istoka na zapad. U slučaju izbijanja srpskih snaga u rejon Kratova, Turci bi ove mogli s uspehom zadržati na topografski jakoj liniji Bukovac (tt. 1424) - Ponikva (tt. 1298) - Crni Vrh (tt. 1115) i sprečiti njihovo dalje prodiranje ka Ovčem Polju, odnosno Štipu. Osogovskim pravcem su, s obzirom na njegov kapacitet, mogle da dejstvuju snage do jedne brigade s brdskom opremom".--Onjegin (razgovor) 04:11, 21. avgust 2013. (CEST)

Detaljno čitanje i par pitanja

Tokom ova tri dana detaljno sam pročitao ceo članak, ispravljao razne sitnice na koje sam nailazio, a evo i par pitanja koje imam:

• Na nekoliko mesta spominje se for, forova... nisam razumeo šta je to, a verujem ni prosečan čitalac da ne zna.
• Datoteka:Kralj Petar na bojištu.JPG - u tekstu ovog članka uz sliku piše da je u pitanju Cerska bitka, dok u opisu sadržaja samog fajla piše da je u pitanju bojište kod Darosave. To ne može biti onda vezano za Cersku bitku, šta je ispravno?
• Rečenicu „Timočka divizija i 10. puk Šumadijske divizije Bugari su da zaustave srpske napade i da održe zauzete položaje, međutim Moravska divizija je odlučno produžila protiv napad, porazila Bugare i ušla u teritoriju Bugarske po obodu granice.“ (u odeljku Trojna ofanziva) nisam razumeo, trebalo bi da se preformuliše da bude jasnija.
• Na nekoliko mesta sam naišao da piše odbranbeni, mislim da je pravilno odbrambeni, to nisam ispravljao ručno - može to da uradi i bot ako se razjasnimo šta je pravilno.

Sve zajedno članak je prilično dobro i referencirano napisan i zasluženo će poneti oznaku sjajnog članka. --Đorđe Stakić (r) 22:47, 21. avgust 2013. (CEST)

• 1. Neznam tačno gde je napisao for, daj mi mesto da iščitam gde je for. Postoje delovi gde je Skoko malo brljavio i koristio stare reči. Kad mi stigne knjiga prekontrolisaću.
• 2. Nije dobro napisano evo dokaza da je cerska bitka slika u ćošku.
• 3. Ispravljeno.
• 4. U knjizi piše odbranbeni. Hvala Đorđe greške isravljene. Zmija bgd 23:48, 21. avgust 2013. (CEST)

Prema današnjem pravopisu piše se odbrambeni (kao i stambeni, prehrambeni, zelembać). Forovi se pominju u podnaslovu o Opsadi Jedrena. --Lakisan97 (razgovor) 23:56, 21. avgust 2013. (CEST)

Neka se ispravi sa botom odbrambeni, a što se tiče forova stvarno neznam taj deo je pisao Serbijanboj ja ću to videti kad mi stigne knjiga. Zmija bgd 00:01, 22. avgust 2013. (CEST)

• Ok, koliko vidim sada je to sve sređeno osim pojma „for“. --Đorđe Stakić (r) 12:29, 7. septembar 2013. (CEST)

Čitao sam i ja knjige neke druge izgleda da je to stari pojam za osvajanje terena. Zmija bgd 15:51, 7. septembar 2013. (CEST)

Pravljenje članka Podoficirska zavera

Smatram da deo o podoficirskoj zaveri treba da bude poseban članak, a da ostane samo deo koji je usko povezan sa Stepanovićem. Šta mislite?--VuXman ^talk 20:05, 9. septembar 2013. (CEST)

Ako je značajno neka bude. Ja sam vojni čin vojvoda odvojio od plemićke titule. Zmija bgd 21:02, 9. septembar 2013. (CEST)