Разговор:Степа Степановић/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Датум рођења

Степа Степановић је рођен 28. фебруара 1856. по старом календару. Пошто је у 19. веку разлика између календара била 12 дана, док је 1856. била преступна, јасно је да је датум његовог рођења по новом календару заправо 11, а не 12. март.--Витриден (разговор) 17:20, 27. јун 2008. (CEST)

Према књизи Војвода Степа Степановић коју су написали Саво Скоко и Петар Опачић, Степа је рођен 12 марта 1856 године--Drazetad (разговор) 17:34, 27. јун 2008. (CEST)

Кључно је да ли је рођен 28. фебруара по старом. Ако јесте, а очито јесте, по ономе што сам нашао, онда је то плус 12 дана једнако 11. март. У супротном, ако је рођен 12. марта по новом, значило би да је рођен 29. фебруара по старом календару. Просто да простије не може бити. Претпостављам да су аутори књиге додали 12 дана, али су превидели да је 1856. била преступна година, или су просто пренели нечију ранију грешку. У сваком случају, готово сам сигуран да је 11. март исправна опција.--Витриден (разговор) 02:11, 28. јун 2008. (CEST)

У Енциклопедији физичке културе ЈЛЗ Загреб 1975. том 2 стр 312 стоји да је Степа Степановић био наставник физичког и војног вежбања и Крагијевачкој гимназији 1882, а затим предавач историје на Војној академији у Београду, генерал 1907. и министар војске 1908. За време док је био министар заузимао се за развој стрељаштва.--Drazetad (разговор) 17:29, 24. април 2010. (CEST)

Nema potrebe svaki put navoditi sve podatke o nekoj publikaciji. Dovoljno je navesti Skoko-Opačić, Vojvoda Stepa, str. 26-27.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 19:53, 15. октобар 2011. (CEST)

To i ja rekoh Vukiju. Trebalo bi to da odma promeni jer će kasnije biti mnogo teže... --Јагода испеци па реци 21:56, 15. октобар 2011. (CEST)

Смешно је све референцирати из исте књеиге у којој пише да је рођен 12 марта, па из главе написати 11. март јер аутор текста тако мисли и „готово је сигуран“ да је то прави датум. Ја не тврдим да је датум тачан него да то пише у књизи, која је једини извор целе приче.--Drazetad (разговор) 21:49, 15. октобар 2011. (CEST)

Ако је неспоран 28. фебруар по старом, онда је неспоран и 11. март по новом, јер је 12 дана била разлика у календарима у 19. веку како је горе објашњено. --Ђорђе Стакић (р) 20:57, 25. октобар 2011. (CEST)

Вуки, што обриса увод? --Јагода испеци па реци 14:58, 20. новембар 2011. (CET)

Пребацио сам га са дна на почетак и избацио неке неенциклопедијске реченице, али мислим да је траљаво одрађено. Некако је превише гломазан и треба се још сажети...--VuXman ^talk 15:02, 20. новембар 2011. (CET)

Превелики одељци

Мислим да се одељци везани за ратове превелики и могу се скратити.--VuXman ^talk 01:30, 20. јануар 2013. (CET)

Лако ћемо скратити дај да прво напишемо све а лако ћемо обрисати. Али мисли да књигу од 685 страна одпадне барем чланак од 300 000 бајтова је нормално. Змија бгд 17:04, 22. јул 2013. (CEST)

Не морамо да бришемо већ да направимо засебне чланке и да попунимо постојеће чланке додатним информацијама.--VuXman ^talk 17:09, 22. јул 2013. (CEST)

Можда од користи

Преузето из: Споменица Војводе Степе Степановића, Издање Народне Одбране, Београд 1930, стр. 62-64

Васиљ Грђић
Војвода Степа и Народна Одбрана
(Говор на Комеморацији, одржаној 12. маја 1929. год. у Сарајеву)

Степа Степановић, син сељачких родитеља, изразит српски ратни тип, војник са ријетком каријером од каплара до војводе, означава целу новију историју ратова Србије за ослобођење, од 1876. до коначне победе 1918. – историју Мале Србије без источних округа до велике Уједињене Југославије.

Нема рата, који је Србија повела за ослобођење подјарм- љене браће у раздобљу од готово пола века, у коме није уче- ствовао Степа Степановић. Примао је све одговорније положаје, од команданта чете у рату 1876. као подпоручник, до команданта једне целе армије у последњим ратовима за ослобођење као војвода. Своје чете, батаљоне, пукове и армије овај велики официр ретке војничке спреме и великих моралних врлина, водио је од победе до победе.

Бог је штитио војводу Степу Степановића у борбама, јер се борио за праведну ствар Нације, јер је сам био праведан, строг најпре према себи па према другима, строг и праведан.

Официри, војници и цео народ веровао је, да где је Степа ту је и победа. Толика је била вера у војничку способност, ратну срећу, код маса за војводу Степу Степановића. А то је највише што може дати један војсковођа. Али војвода Степа Степановић припремао је и у миру славне победе српске војске.

Као министар војни учинио је Степа Степановић много да је српска војска дочекала ратове материјално спремна, духовно препорођена, морално јака, неодољива. Са овако припремљеном војском, са четама одушевљених, стручно образованих официра и подофицира, са војсковођама какви су били Путник, Мишић, Степановић, Бојовић, а под Врховном Командом Краља, коме је Провиђење одредило да изведе народ свој из ропства, и његовог витешког сина Александра, и у време кад је цела Нација била у првом замаху стварања велике мисли, спремна на све жртве, извојеване су највеће наше победе на Куманову, Битољу, Брегалници, Колубари и Солунском фронту.

За личност Степе Степановића везане су многе славне победе. Степа Степановић, са својим храбрим официрима и трупама Друге Армије, први осваја ланац утврђења на своме сектору на Једренима и доприноси највећи победи пада Једрена те заробљује и самог главног команданта тврђаве Шукри-пашу .Степа Степановић брани са успехом у братоубилачком наметнутом нам рату са малим трупама гранични фронт код Пирота и коначно кажњава тешко Бугарина за његов успех код Св. Николе.

Прву велику победу нашу над непријатељем са севера у великом светском рату, победу на Церу, извојевао је војвода Степа Степановић.

За време катастрофе, кад је Србија нападнута са три стране, Степа Степановић у проту-нападу осваја поново Прокупље од Бугара и осигурава одступницу Српској војсци према Косову.

Са именом војводе Степе Степановића и његове храбре Друге Армије, у којој је сад била и Југословенска Дивизија везана је и задња славна победа наша и наших савезника у великоме светском рату: Пробој Солунског Фронта. То је била непобедљива победа, јер је означавала почетак завршетка целог великог светског рата. ,, 3аједничка борба и заједничка крв нека створе и зајед- пичку држазу", рекао је тада војвода Степа Степановић. И није престао гонити непријатеља, док нам није са својим белим орловима долетео у Сарајево, да нас први озари светлошћу слободе.

У живој неизбрисивој успомени су нам свима први тре- нутци највеће радости, коју може човјек и нација доживети, кад Сарајевом залепршаше наше триколоре, као емблеми ује- дињене слободне нације. У триумфу их дочекасмо са војводом Степом Степановићем на челу. И одведосмо га, вођени осјећајима захвалности и љубави, у богате раскошне конаке великих везира и аустроугарских поглавара, спремни да госта, вековима жуденог, што боље угостимо

Одведосмо га и погрешисмо, јер не знадосмо још ко је војвода Степа Степановић. Познавали смо смишљена, одмерена, смела и одлучна вој- ника и војсковођу. Нисмо познавали једноставног, скромног, великог човека. Као човек из народа осећајући интуитивно да грешимо без размишљања и из журбе у превеликој пажњи, корио нас је, кад је уведен у најраскошније апартмане конака, благо као добар отац децу.

Децо, децо. Није ово за мене — и нашао је у споредним просторијама обичан пристојан грађански стан. И тад прогледасмо и запазисмо у војводи Степи особину веома ретку код победника, иза успешних великих ратова, који доносе обично богат плен, особину одрицања свих признања и награда за страдања и победе, особину одрицања свих признања и награда за страдања и победе, особину дану само великим људима, којима би ма какво признање, награда умањило и обесветило њихову унутарњу радост и срећу што је једно велико дело свршено.

Та особина развија се у Војводи Степи Степановићу иза ослобођења све јаче и јаче. Та особина одводи га од сваког даљег учествовања у пословима војске и државе, који би му, на положају на коме је био, неминовно сами собом доносили нове части и признања. Та особина не дозвољава му да се — победник са Цера — појави на прослави 10-годишњице Церске Победе, јер би био дочекан к обасут највећим пажњама, а што је све ипак било сувишно једном човеку, који још чека само смрт па да уђе у бесмртност.

--Нимча (разговор) 11:23, 25. јул 2013. (CEST)

Занимљиво додај у део где треба слободно, ја сам тренутно код Тројне офанзиве. Змија бгд 11:40, 25. јул 2013. (CEST)

Nisam 100% siguran da li je sve ovo istina, pogotovo Stepina poseta Sarajevu i anegdota u vezi sa njom. Govori nisu najpouzdaniji izvor, jer spadaju u red usmenih izvora. Pogledaću prvo šta kaže Savo Skoko, on mi je u svakom slučaju pouzdanija literatura. Mora da je i njemu poznata ova publikacija. Ako on smatra da je ovo istinito, onda ću dodati.--Нимча (разговор) 12:05, 25. јул 2013. (CEST)

Кандидат за сјајни чланак на расправи

ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ

На чланку смо радили ја и Змија бгд . Чланак је доста обиман и сматрамо да га треба поделити. Проблем је у томе што не знамо шта где треба убацити или избацити, па нам треба помоћ свих заинтересованих да нам кажете. Такође, можете уређивати чланак, док траје расправа, ако наиђете неку грешку. За све недоумице обратите се мени или колеги. Поздрав. Расправа траје до: 18. август 2013. у 22.05 -- VuXman ^talk 22:09, 11. август 2013. (CEST)

Коментари

сори, нисам прочитао....прочитаћу!, али одмах видим да би могли да разоберемо ордење које је добијао (пошто видим да ове наведене у тексту доле нису исти као оригинални називи) и да додамо викивезе и убацимо у ову табелу, пошто се сећам Змијо још кад сам ја копирао текстве орденња са сајта Карађорђевића да сам теби сало да направиш рибоне.--Иван92_VA (разговор) 23:39, 11. август 2013. (CEST)

Ово ордење је преписано из књиге од Милићевића, и све је тачно и проверено. Инострано ордење треба написати. Змија бгд 00:02, 12. август 2013. (CEST)

hmmm....al mi članke o ordenju koje su u članku navedene nemamo tako napisane :(---kod zlatne i srebrne medalje za hrabrost koje dole u tekstu pišu , jel se misli na ovu ili ovu?---obe su se dodeljivale u 2 stepena ( zl. i srebr.)....a ove spomenica balk. ratova 1912-1913...to nije jedna spomenica, već valjda 2 ( takve članke imamo)---ova i ova--Иван92_VA (разговор) 00:07, 12. август 2013. (CEST).

Да, да ту је и проблем историчари немогу са сигурношћу рећи које је медаље и споменице је добио јер има грешака у свим књигама. Неки су добијали 1912 а неки 1913 а читао сам негде да су ако су добили 1912 пошто је она имала лик жене њу мењали за оне 1913 са ликом Милоша Обилића, незнам слабо се помињу тачне медаље и споменице нек остане овако. Змија бгд 01:05, 12. август 2013. (CEST)

 Komentar: Ne mogu se piše odvojeno, a ne nemogu spojeno. Takođe, tačka ne ide na kraju reči u zagradi. Napravio sam sitnu izmenu ovde, pa ako ima još negde takvih greškica, ti Snejk ispravi. To su samo sitne izmene, ako misliš da sam pogrešio nešto, onda zanemari. Inače, veoma lep članak, neću glasati zbog ovog korisnika koji je bezobrazan, ne želim da takvim likovima pridajem značaj. Sve najbolje i neka bude sjajan.--Soundwaweserb (разговор) 19:37, 12. август 2013. (CEST)

Како желиш и хвала на исправкама, сад управо читам испочетка било је много грешака због премора приликом писања. Змија бгд 19:48, 12. август 2013. (CEST)

Војвода Степа

Чланак је одличан, нарочито фотографије, видим да су поједине преузете са наше фејсбук странице, чиме се јако поносимо.Српска историја (разговор) 20:53, 13. август 2013. (CEST)

Исте слике су у књизи која се наводи као извор али у сваком случају ваше су чистије и искоришћене да се естески улепша чланак. Змија бгд 21:13, 13. август 2013. (CEST)

Чланак ти је добро написан, тек понека конструкција је мало слабије читљива. Иначе већ сад заслужује глас.--Oblačak (разговор) 22:53, 16. август 2013. (CEST)

Кажи на шта конкретно мислиш, да би смо исправили или још боље узми и сам исправи како мислиш. Боље сад него на гласању да се има замерке.--VuXman ^talk 22:57, 16. август 2013. (CEST)

Literatura

Ljudi, mislim da bi bilo dobro, u posebnom podnaslovu "literatura" navesti koja se literatura koristila za izradu clanka, a ne ovako da se gleda iz refernci....?--Иван92_VA (разговор) 23:01, 18. август 2013. (CEST)

Огромна је књига мора се раздовојити где је шта написано. Змија бгд 23:03, 18. август 2013. (CEST)

Upotpunosti kapiram to i naravno moj predlog nije bio upucen da se dira bilo sta sa referncama, nego cisto da se napise podnaslov literatura i da se pod stavkama navedu celim imenom i prezimenom knjige koje se koriscene pri izradi (nezavisno od obima).--Иван92_VA (разговор) 23:09, 18. август 2013. (CEST)

Ево примера све је исто чак има и више референци. Змија бгд 23:11, 18. август 2013. (CEST)

Pa upravo tako, vidis da je u tom clanku dole ispod u podnaslovu "Biography" popisana sva literatura koja je iznad koriscena u referncama....slicno sam mislo i na ovom clanku da uradimo....--Иван92_VA (разговор) 23:15, 18. август 2013. (CEST)

Додат списак литературе. Змија бгд 23:23, 18. август 2013. (CEST)

To bratac!...--Иван92_VA (разговор) 23:29, 18. август 2013. (CEST)

Правопис

Ова реченица ми изгледа неразумљиво:-- Затим на адресу појединих подофицира стигао проглас у коме стоји да 1. маја на Празник рада, подофицири заједно са социјалистима преузму без крвопролића пошту, телеграф и железничку станицу, као и да ухапсе командант дивизије и да на његово место постави противник режима. --...у делу подофицирска контразавера......мислим да овде треба само додати пар речи како би реченица добила свој интенцирани смисао (сам не би мењао, како ја мислим да треба, да случајно не добије погрешан смисао од интенцираног, тако да аутори чланка боље то да исправе)--Иван92_VA (разговор) 01:33, 19. август 2013. (CEST)

То је писао Сербијан сад ћу да погледам и да исправим. Нагласио ми је да је мало брљавио приликом састављења реченица. Змија бгд 01:36, 19. август 2013. (CEST)

  Урађено Змија бгд 01:40, 19. август 2013. (CEST)

Датум сахране

Ћао, не желим да мењам сам пошто се не разумем толико у Википедију али као неко ко има налог ми је дата ова слика са другим датумом сахране. http://prntscr.com/sdvgu4 Надам се да није проблем, да они који су радили на овом чланку или неко други ово измени. Пошто је датум сахране заправо био 30.4. Хвала унапред. Извор је Историјски Архив у Чачку. Lordsrbin (разговор) 22:58, 9. мај 2020. (CEST)

Црни врх?

У тексту се наводи да се српска војска повлачи у предео бугарско-турске границе, на потезу Рујен-Црни Врх: "У току 18. октобра Тимочка дивизија је посела положаје позади бугарско-турске границе са главнином и помоћном колоном правцем Рујен-Црни врх, а 19. октобра по наређењу Степе Степановића заузела Црни врх". Пошто је врх Осоговских планина Руен, а повезан је "седлом" до суседног врха који се зове Царев врх, да није Царев врх (Султан Тепе) у питању? Не знам да на том простору који се спомиње има Црни врх?--Оњегин (разговор) 03:35, 21. август 2013. (CEST) Моја грешка, има Црни Врх, у близини Кратова, исто је део Осоговских планина, западно од Рујна.--Оњегин (разговор) 03:59, 21. август 2013. (CEST)

Има и део текста везан за поседање положаја: "У оквиру криворечког правца издвајао се као тактички правац онај који гребеном Осоговских Планина од Бег Бунара, преко Рујена и Царевог Врха (к. 2085), изводи на Кратово и даље, преко Црног Врха (тт. 1115), на Овче Поље. Овај правац захвата читав земљишни комплекс Осоговскик Планина. Иако тактичког значаја, он је нудио погодне услове за везу и садејство оних снага које би оперисале на криворечком и брегалничком правцу. Држање гребена Осиговских Планина предуслов је за успешно наступање овим правцем. Држање Царевог Врха је имало нарочити значај за даље наступање гребеном Осоговских Планина у правцу Кратово, јер појавом снага, упућених овим правцем, јужно од Кратова и истовремено акцијом од Криве Паланке на Кратово и Црни Врх стварали су се повољни услови за даље дејство било у правцу Св. Николе, било у правцу Штипа. Упућивањем једног дела снага с Царевог Врха преко Стришке (тт.13989), с. Ново Село и с. Речане на Кочане олакшало би се наступање снага које би дејетвовале долином Брегалнице ка Кочану. Бранилац је на овом правцу у нешто неповољнијем положају, јер земљиште стално опада са истока на запад. У случају избијања српских снага у рејон Кратова, Турци би ове могли с успехом задржати на топографски јакој линији Буковац (тт. 1424) - Пониква (тт. 1298) - Црни Врх (тт. 1115) и спречити њихово даље продирање ка Овчем Пољу, односно Штипу. Осоговским правцем су, с обзиром на његов капацитет, могле да дејствују снаге до једне бригаде с брдском опремом".--Оњегин (разговор) 04:11, 21. август 2013. (CEST)

Детаљно читање и пар питања

Током ова три дана детаљно сам прочитао цео чланак, исправљао разне ситнице на које сам наилазио, а ево и пар питања које имам:

• На неколико места спомиње се фор, форова... нисам разумео шта је то, а верујем ни просечан читалац да не зна.
• Датотека:Краљ Петар на бојишту.JPG - у тексту овог чланка уз слику пише да је у питању Церска битка, док у опису садржаја самог фајла пише да је у питању бојиште код Даросаве. То не може бити онда везано за Церску битку, шта је исправно?
• Реченицу „Тимочка дивизија и 10. пук Шумадијске дивизије Бугари су да зауставе српске нападе и да одрже заузете положаје, међутим Моравска дивизија је одлучно продужила против напад, поразила Бугаре и ушла у територију Бугарске по ободу границе.“ (у одељку Тројна офанзива) нисам разумео, требало би да се преформулише да буде јаснија.
• На неколико места сам наишао да пише одбранбени, мислим да је правилно одбрамбени, то нисам исправљао ручно - може то да уради и бот ако се разјаснимо шта је правилно.

Све заједно чланак је прилично добро и референцирано написан и заслужено ће понети ознаку сјајног чланка. --Ђорђе Стакић (р) 22:47, 21. август 2013. (CEST)

• 1. Незнам тачно где је написао фор, дај ми место да ишчитам где је фор. Постоје делови где је Скоко мало брљавио и користио старе речи. Кад ми стигне књига преконтролисаћу.
• 2. Није добро написано ево доказа да је церска битка слика у ћошку.
• 3. Исправљено.
• 4. У књизи пише одбранбени. Хвала Ђорђе грешке исрављене. Змија бгд 23:48, 21. август 2013. (CEST)

Према данашњем правопису пише се одбрамбени (као и стамбени, прехрамбени, зелембаћ). Форови се помињу у поднаслову о Опсади Једрена. --Lakisan97 (разговор) 23:56, 21. август 2013. (CEST)

Нека се исправи са ботом одбрамбени, а што се тиче форова стварно незнам тај део је писао Сербијанбој ја ћу то видети кад ми стигне књига. Змија бгд 00:01, 22. август 2013. (CEST)

• Ок, колико видим сада је то све сређено осим појма „фор“. --Ђорђе Стакић (р) 12:29, 7. септембар 2013. (CEST)

Читао сам и ја књиге неке друге изгледа да је то стари појам за освајање терена. Змија бгд 15:51, 7. септембар 2013. (CEST)

Прављење чланка Подофицирска завера

Сматрам да део о подофицирској завери треба да буде посебан чланак, а да остане само део који је уско повезан са Степановићем. Шта мислите?--VuXman ^talk 20:05, 9. септембар 2013. (CEST)

Ако је значајно нека буде. Ја сам војни чин војвода одвојио од племићке титуле. Змија бгд 21:02, 9. септембар 2013. (CEST)