Медаља за храброст (1912)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили друго значење, погледајте чланак Медаљa за храброст.
Медаља за храброст
Медаља за храброст 1912.gif
Аверс златне Медаље за храброст (1912)
додељује State Flag of Serbia (1882-1918).svg
Краљевина Србија
Тип Тракица Златне медаљe за храброст 1912. године
Додељује се за „Показану и осведочену храброст на бојишту”
Ратни период Први балкански рат
Статистика
Установљен 14. новембар 1912.

Медаља за храброст основана 14. новембра 1912. године, а додељивана за истакнуту личну храброст показану на бојишту у време Првог балканског рата против Османског царства.

Настанак[уреди]

Избијање Првог балканског рата 1912. године, у који је Србија у савезништву са другим хришћанским земљама на Балкану, а против омраженог Османског царства заједно ступила, је у Србији, поред осталог, наметнуо питање система споменица и ратних одличја за храброст, ревносну службу. При том је постојећи систем, заснован још у ратовима 1876-78, обновљен.[1]

Краљ Петар I Карађорђевић је 14. новембра 1912. основао златну и сребрну Медаљу за храброст, која је додељивана за „показану и осведочену храброст на бојишту”.[2][3] Аутор медаље је био познати академски вајар Ђорђе Јовановић.[1][4]

Опис[уреди]

Златна медаља[уреди]

Златна медаља је кружног облика, пречника 30 милиметара. У аверсу медаље је профил жене окренуте на лево, са дијадемом и ловоровим венцем на глави и двоглавим орлом са круном на грудима — симболом Краљевине Србије. Уз ивицу аверса медаље је натпис „КРАЉЕВИНА СРБИЈА”. Испод попрсја женске фигуре је сигнатура иницијала аутора медаље, Ђорђа Јовановића, и година „1912”. На реверсу медаље је натпис „ЗА ХРАБРОСТ” у венцу од ловоровог и храстовог лишћа, везаног у дну штитом српског грба.[1][4][5]

Млади женски лик на авресу медаље је национална алегорија Србије.[6][1][5] Милован Меденица у својој студији о овој медаљи, наводи да је женска фигура рађена по лику и сећању на српску хероину Милицу Стојадиновић Српскињу[4], док други аутори овај детаљ не помињу. Медаља је кована од легуре злата и носила се о троугластој црвеној траци на левој страни прсију.[1][4][7]

Златна медаља није имала дуг век употребе — свега око шест месеци, па сходно томе и релативно мали број примерака је и искован.[4] Разлог овоме лежи у тадашњем схватању идеала храбрости српског војника, у који се није уклапао алегоријски женски лик Србије, што је узроковало неомиљеност овог одличја. Након поменутог периода, током Другог балканског рата 1913. године, замењена је новом медаљом са представом легендарног српског јунака Милоша Обилића.[1][7]

Са естетског аспекта, медаља, како златна тако и сребрна, представља изванредан рад Ђорђа Јовановића, у стилу високог академског реализма. Премда неомиљена код одликованих, златна медаља улази у ред најпопуларнијих примерака у збиркама колекционара српских одликовања, те због своје реткости и лепоте израде има велику вредност у овим круговима.[7][4]

Сребрна медаља[уреди]

Сребрна медаља је, такође, кружног облика, пречника 27 милиметара. У аверсу медаље се налази српски краљевски грб: двоглави орао у полету, са штитом на грудима на којем су смештени карактеристични крст и четири оцила, те два крина у подножју животиње. Испод орла је, слично као и код златне медаље, сигнатура иницијала Ђорђа Јовановића те година „1912”. Реверс сребрне медаље је истоветан са реверсом златне — девиза: „ЗА ХРАБРОСТ”, окружена полувенцем од храстове и ловорове гранчице, које се укрштају на штиту српског грба.[4][7]

Медаља је кована од легуре сребра и носила се на левој страни груди, о траци у бојама народне заставе[1], широкој 27 милиметара, дупло толико дугачкој, која је на крају савијена у троугао.[4][7]

Са аспекта ликовног израза, сребрна медаља је ту слабија од свог златног парњака, али се стилски уклапа уз њу.[7] Исто као и златна медаља, и ова се додељавала само шест месеци, након чега је повучена из употребе.[4] На колекционарском тржишту се појављује чешће од златне медаље, па је стога, у колекционарском смислу, мање вредна.[7]

У својој студији о овој медаљи, др Лазар Герић наводи да осим описиване, регуларне варијанте медаље, постоји и друга варијанта, за коју закључује да је највероватније пробна. Она је кована од посребрене бронзе, пречника је 30 милиметара и на свом аверсу има алегорију Србије, док је на реверсу државни грб. Герић наводи да је ков ове медаље грубљи и примитивнији од регуларних медаља те пертпоставља да се ради о неусвојеном предлогу или нереализованој понуди неке непознате медаљарске радионице.[7]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Ацовић (2013). стр. 136.
  2. Gerić (1998). стр. 49.
  3. „МЕДАЉА ЗА ХРАБРОСТ (1912)”. royalfamily.org. Приступљено 30. 12. 2015. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 4,6 4,7 4,8 Medenica (1997). стр. 34.
  5. 5,0 5,1 Gerić (1998). стр. 49-50.
  6. „Boris Petrović: Alegorija nacije kao žena u američkom ratnom plakatu I svetskog rata”. libartes.com. Приступљено 31. 12. 2015. 
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 7,5 7,6 7,7 Gerić (1998). стр. 50.

Литература[уреди]

Види још[уреди]