Razgovor:Stefan Uroš III/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Ovo bi moglo malo da se sredi ka enciklopedijskom stilu, ovako vuče na žitije. --BokicaK ^{Got something to say?} 20:49, 5. mart 2007. (CET)

Ko je bila njegova majka?

Ćorović navodi da je to bila Ana Terter sa kojom je Milutin bio u braku od 1284.godine,ali isto tako navodi i da je Konstantin rođen u Milutinovom braku sa ćerkom Jovana I Anđela(vladar Tesalije) sa kojom je bio u braku od 1282. do 1283.godine.

Međutim ovde se navodi da je rođen oko 1276.godine,a Veselinović i Stanojević navode da je on bio stariji od Konstantina,što bi značilo da je on rođen u prvom,prvom braku Milutina i izvesne Jelene,koja je bila ćerka nekog srpskog velikaša i sa kojom je bio u braku do 1282.godine tj. do dolaska na vlast.

Naravno,logično je i da je on kao stariji prvobitno određen za Milutinovog naslednika,pa da je tek posle njegove pobune Konstantin iskočio u prvi plan.

`ajd` sad. Crni Bombarder!!! (†) 17:43, 18. februar 2008. (CET)

E moj Crni, pa to je vecito pitanje. Mislim da u danasnjoj istoriografiji (proveri onu Ostoriju Srpskog Naroda od SKZ) ipak vlada misljenje da je buduci kralj Decanski bio sin Miliutina i neke anonimne srpske plemkinje sa tim da je bio vanbracni sin, da li u smislu sto je rodjen vanbracno ili zato sto je taj prvi Milutinov brak ponisten kako bi se otvorilo mesto za neki narosni (kao sto je kasnije ponisten njegov brak sa bugarskom princezom).Pored toga, nije iskljuceno da je Milutin, kao i Lav VI mnogo ranije, od pape trazio legitimizaciju Stefana kada se u jednom trenutku opredelio da ga ovaj nasledi. Posle se okrenuo Konstantinu za koga apsolutno ni nema indicija ko mu je bila majka...—ClaudiusGothicus (razgovor) 17:49, 18. februar 2008. (CET)

Znači ne zna se definitivno,dobro...Da li se zna sa sigurnoš`u za preostalu njegovu decu,ko su im majke,pošto Ćorović navodi da je Konstantin sa Tesalkom,Carica/Zorica sa Jelisavetom,a Ana/Neda sa Terterkom ili je i to sve nejasno? Crni Bombarder!!! (†) 19:18, 18. februar 2008. (CET)

Ovo je večito pitanje u srpskoj istoriografiji koje najverovatnije nikada neće biti rešeno, što je prava šteta. S obzirom da je sve do 1314. Stefan Dečanski bio istaknutiji u dešavanjima u državi od brata Konstantina (sukob Dragutina i Milutina, prepiska pape i kralja Milutina, dolazak Stefana na upravu u Zetu umesto babe Jelene, borba za vlast protiv oca 1314. godine i progonstvo u Carigrad) za prtpostaviti je da je Dečanski bio stariji. Njegova majka 1274. godine ili 1276. godine mogla je biti jedino plemkinja Jelena, nikako tesalijska princeza, nepoznatog imena. Tesalijska princeza mogla mu je biti majka samo u periodu od 1282. do 1283. godine kada je ona bila Milutinova žena. Mogla mu je biti i Jelisaveta jer se pominje da je on vanbračno dete, to jest da je iz braka koji nije legitiman. Jedini brak koji možda zaista nije bio legitiman, to jest jedina žena za koju znamo da je Milutin možda nije oženio je bila Jelisaveta. Ana Terter je takođe moguća majka Stefana Dečanskog ili Konstantinova jer se u nekom izvoru, oprostite što ne znam tačno kom, spominje da je sin koji ju je pratio na predaju Romejima tugovao što mu majka odlazi (Milutin je trebalo da preda Anu Terter i vizantijskog prebega Kotanica pre venčanja sa Simonidom). Opet u jednom izvoru se spominje da je Dečanski na vlast došao kao pedesetogodišnjak. Ako je krunisan 1322. godine to znači da je rođen negde oko 1272 i to opet ide u prilog priči da je on bio sin Jelene, velikašice. U svakom slučaju ja sam pristalica pretpostavke da je Konstantin bio mlađi od Dečanskog, a ako su imali zajedničku majku to je jedino mogla biti srpska velikašica Jelena. Konstantin je nosio grčko ime za ono vreme i moguće je da je ime dobio po nekom grčkom rođaku iz tesalijske porodice. Samo Stefanovo ime govori u prilog tome da je on, za razliku od svog brata Konstantina, nosio ime rodonačelnika dinastije Stefana Nemanje, prvog kralja dinastije Nemnjić Stefana Prvovenčanog, svoga dede Stefana Uroša, strica Dragutina, oca Milutina, brata od strica Vladislava koji je trebalo da nasledi Milutina prema dogovoru iz Deževa. Mislim da je pitanje ko je bila njegova majka bitno u sklopu priče da se on u nekim izvorima pominje kao nezakonit ili nelegitimni sin. Jako je bitno da se napomene da on nije bio nezakonit svojim rođenjem, već da je to prema shvatanjima rimokatličkih teologa postao onog momenta kada je Milutin oženio drugu ženu. Samim tim sva njegova deca iz ranijih brakova su bila nelegitimna, jer su i prethodni brakovi bili nelegitmni. Legitiman je bio jedino onaj brak sa onom ženom sa kojom je Milutin u tom trenutku bio u braku. Za ljude u Srbiji on nije bio nezakonit, jer ako je bio nezakonit kako bi mogao jednog dana da dođe na presto države koja je poštovala svoju dinastiju, koja je sama izumrla, bez nasilnog dolaska druge dinastije na vlast (iako je Vukašin umalo uspeo u tome) Stefan je rođenjem i krštenjem bio Stefan, za razliku od oca čije je ime bio Milutin, a kršteno ili Uroš ili Stefan, nisam siguran tačno, izvinjavam se . Potrebno je izmeniti ovaj deo stranice, jer ne odgovara novijim saznanjima. Takođe ne treba navoditi šta je koji autor i istoričar pisao i tvrdio nekada, već samo šta danas u istoriografiji važi za najbližu istinu. Ovo je sajt gde ljudi treba da steknu najosnovnije znanje, a ne da ih upućujemo u rasprave naših istoričara. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 109.121.87.65 (razgovor • doprinosi)

Kralj Milutin se ženio pet puta, a njegove supruge su bile: 01. Jelena, srpska plemkinja, 02. Jelena (čitao sam njenog oca na engleskoj vikipediji i mislim da je i ona bila Jelena) Jovana Duke, tesalska princeza, 03. Elizabeta Arpad, 04. Ana Terter i 05. Simonida Paleolog.

Neosporno je da je Uroš II Dečanski bio najstarije dete kralja Milutina, a da su Zorica, Ana Neda i Konstantin bili mlađi od njega, jer on je 1292. godine, kad je postao tatarski talac, morao imati 10 god. starosti, a kad se vratio iz ropstva, 1299. god., postao je prestolonaslednik, početkom 1306. god. (Marjanović-Dušanić (2002.)) i kao takav upravljao je Zetom. U isto vreme se i oženio. Njegova majka je morala biti tesalska princeza, ako nije bila srpska plemkinja, s obzirom da je Milutin prvu suprugu oterao posle 2-3 godine braka jer sa njom najverovatnije nije imao potomstva. Dečanski se rodio u periodu 1277-1279 godine, ako mu je Jelena, srpska plemkinja bila majka, odnosno 1282. godine, ako je to bila tesalska princeza.

Za Zoricu znamo da joj je majka bila Elizabeta Arpad i da se rodila 1283. ili 1284. godine. Ana Neda je bila kćerka Ane Terter i njoj je Konstantin bio rođeni brat.

Smatram da Dečanski nije bio zaista oslepljen, zahvaljujući očevom nalogu da ga ne oslepe, već da ga uplaši namerno neuspešnim izvršenjem čina, time kako je mogao proći i da mu održi nauk da ne zbacuje oca i da su njih dvojica, otac i sin, obmanuli tobože oslepljivanjem Dečanskog srpsku vlastelu, nezadovoljnu Milutinom i surovošću uneli mir i strahopoštovanje među vlastelom, prema Milutinu. Milutin je zatim odredio Konstantina za naslednika, naposletku je Milutin doživeo šlog, koji mu je oduzeo govor i čitava situacija o konačnom proglašenju naslednika je dovedena na svršen čin i zapečaćena u Konstantinovu korist. Milutin je kasnije umro, a Dečanski je hteo da se dogovori sa bratom o podeli vlasti, Konstantin nije hteo da deli vlast i bio je građanski rat, jer Dečanski nije hteo kao stariji da ostane bez ikakve vlasti. U tom ratu je Konstantin poginuo, a Dečanski je došao na vlast. Markon Padrino (razgovor) 14:17, 10. novembar 2021. (CET)

Izgnanstvo u Carigrad i Borba za presto

Kakvo je saučešće Andronik II mogao da ima prema Stefanu kada je ovaj izgnan? Možda je imao milosti, možda je imao sažaljenja, ali saučešća nije imao. Tek kada je Dušica imao možda je car pokazao saučešće prema budućem srpskom kralju, ali nam izvori ne govore o tome. Kada je Dušic umro Grigorije Camblak nam govori da je Dečanski sa dostojanstvom podneo smrt mlađeg sina uz reči: "Gospod dade, Gospod uze." Milutin nije iznenada umro. Kada je umro imao je oko 70 godina što je za ono doba bio jako dugačak život. Od Nemanjića jedini koji je duže živeo od Milutina bio je Stefan Nemanja (oko 1113 - 1199). Da se izrazim nestručno bilo mu je vreme da umre. Pritom arhiepiskop Danilo II, u to doba episkop humski bio je uz kralja Milutina kada je ovaj umirao. Na Milutinovoj fresci u Gračanici na kojoj drži svoju zadužbinu možemo videti Milutinovo staro, umorno lice koje svedoči da je znao da mu se smrt približava i nije od freskopisaca tražio da ga drukčije predstave. Milutin se razboleo, pao je u postelju, izgubio je moć govora i na kraju umro. Njegova smrt je bila sve samo ne iznenadna, kao što je bila Dušanova na primer. Milutin je umriao izvestan period vremena, možda je njegova bolest neke iznenadila, ali se to očekivalo. Ako vidimo i njegovu odluku da dopusti Stefanu da se vrati u Srbiju 1320. godine, možemo pretpostaviti da je Milutin to učinio iz nekog valjanog razloga, možda zato što je osećao da mu se bliži kraj i da Srbiji treba da ponudi dva moguća vladara. Ovo je samo pretpostavka, neutemeljena u izvorima. Što se tiče sukoba dva brata prema Camblaku, koji je dosta maglovit izvor, i koji donosi svega desetak jasnih činjenica u žitiju Dečanskog, on navodi da se Stefan najpre krunisao, pa da je onda nastap sukob izmđu dva brata ili najverovatnije polubrata. To je dokaz da je Crkva bila na strani STefana, jer bez njenog pristanka teško da bi mogao da bude krunisan. Priča o povratku vida bila je samo još jedan tas na vagi Crkva stane uz njega, a ne uz tada legitimnog naslednika Konstantina,koji je u svakom slučaju umro. Prema jednom izvoru Konastantin je umro nasilnom smrću, a prema drugom Stefan mu je nudio da bude odmah iza njega u državi. Ta dva izvora se ne poklapaju, jer je malo verovatno da bi Stefan nakon ponude bratu o miru dozvolio da ga tako nasilno likvidiraju. Moguće je da je Stefan bio srdit zbog bratovljevog nepristajanja na sporazum pa je rešio da ga surovo kazni, mada sam ja rad da verujem da jedna od dve vesti koje nam donose dva izvora nije tačna.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 109.121.87.65 (razgovor • doprinosi)

Kandidat za sjajni članak na raspravi

Posle završetka članka, stavljam članak na glasanje jer mislim da zaslužuje da dobije status sjajnog.  --MilosHaran ^Um? 04:44, 11. avgust 2018. (CEST)

Glasanje je završeno. ()

Komentari

Članak je prekratak da bi bio sjajan, a kako je reč o jednom od najpoznatijih srpskih srednjovekovnih vladara o kome ima dosta toga napisanog (i lako dostupnog) ta kratkoća još više dolazi do izražaja. Sam tekst je prilično nejasno napisan, previše je pravopisnih grešaka itd. Bez uvrede, ali što se mene tiče ovaj članak nije ni za dobar, u ovom obliku naravno.

Tek jedan od primera loših i nerazumljivih rečeničnih konstrulcija: Po Marvu Orbin je spoj obe navedene. Bežao je sa konjem, ali mu se konj sapleo i pao pa je pobegao u šumu??? Kako bežao sa konjem, nije mu konj savetnik pa da zajedno beže. Valjda je bežao na konju, odjahao.... Prvu rečenicu nemam pojma kako da protumačim. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 14:39, 11. avgust 2018. (CEST)

Dodaću još informacija, a članak će da preradi moj drug.  --MilosHaran ^Um? 16:34, 11. avgust 2018. (CEST)