Разговор:Стефан Урош III/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Ovo bi moglo malo da se sredi ka enciklopedijskom stilu, ovako vuče na žitije. --BokicaK ^{Got something to say?} 20:49, 5. март 2007. (CET)

Ко је била његова мајка?

Ћоровић наводи да је то била Ана Тертер са којом је Милутин био у браку од 1284.године,али исто тако наводи и да је Константин рођен у Милутиновом браку са ћерком Јована I Анђела(владар Тесалије) са којом је био у браку од 1282. до 1283.године.

Међутим овде се наводи да је рођен око 1276.године,а Веселиновић и Станојевић наводе да је он био старији од Константина,што би значило да је он рођен у првом,првом браку Милутина и извесне Јелене,која је била ћерка неког српског великаша и са којом је био у браку до 1282.године тј. до доласка на власт.

Наравно,логично је и да је он као старији првобитно одређен за Милутиновог наследника,па да је тек после његове побуне Константин искочио у први план.

`ајд` сад. Црни Бомбардер!!! (†) 17:43, 18. фебруар 2008. (CET)

E moj Crni, pa to je vecito pitanje. Mislim da u danasnjoj istoriografiji (proveri onu Ostoriju Srpskog Naroda od SKZ) ipak vlada misljenje da je buduci kralj Decanski bio sin Miliutina i neke anonimne srpske plemkinje sa tim da je bio vanbracni sin, da li u smislu sto je rodjen vanbracno ili zato sto je taj prvi Milutinov brak ponisten kako bi se otvorilo mesto za neki narosni (kao sto je kasnije ponisten njegov brak sa bugarskom princezom).Pored toga, nije iskljuceno da je Milutin, kao i Lav VI mnogo ranije, od pape trazio legitimizaciju Stefana kada se u jednom trenutku opredelio da ga ovaj nasledi. Posle se okrenuo Konstantinu za koga apsolutno ni nema indicija ko mu je bila majka...—ClaudiusGothicus (разговор) 17:49, 18. фебруар 2008. (CET)

Значи не зна се дефинитивно,добро...Да ли се зна са сигурнош`у за преосталу његову децу,ко су им мајке,пошто Ћоровић наводи да је Константин са Тесалком,Царица/Зорица са Јелисаветом,а Ана/Неда са Тертерком или је и то све нејасно? Црни Бомбардер!!! (†) 19:18, 18. фебруар 2008. (CET)

Ово је вечито питање у српској историографији које највероватније никада неће бити решено, што је права штета. С обзиром да је све до 1314. Стефан Дечански био истакнутији у дешавањима у држави од брата Константина (сукоб Драгутина и Милутина, преписка папе и краља Милутина, долазак Стефана на управу у Зету уместо бабе Јелене, борба за власт против оца 1314. године и прогонство у Цариград) за пртпоставити је да је Дечански био старији. Његова мајка 1274. године или 1276. године могла је бити једино племкиња Јелена, никако тесалијска принцеза, непознатог имена. Tесалијска принцеза могла му је бити мајка само у периоду од 1282. до 1283. године када је она била Милутинова жена. Могла му је бити и Јелисавета јер се помиње да је он ванбрачно дете, то јест да је из брака који није легитиман. Једини брак који можда заиста није био легитиман, то јест једина жена за коју знамо да је Милутин можда није оженио је била Јелисавета. Ана Тертер је такође могућа мајка Стефана Дечанског или Константинова јер се у неком извору, опростите што не знам тачно ком, спомиње да је син који ју је пратио на предају Ромејима туговао што му мајка одлази (Милутин је требало да преда Ану Тертер и византијског пребега Котаница пре венчања са Симонидом). Опет у једном извору се спомиње да је Дечански на власт дошао као педесетогодишњак. Ако је крунисан 1322. године то значи да је рођен негде око 1272 и то опет иде у прилог причи да је он био син Јелене, великашице. У сваком случају ја сам присталица претпоставке да је Константин био млађи од Дечанског, а ако су имали заједничку мајку то је једино могла бити српска великашица Јелена. Константин је носио грчко име за оно време и могуће је да је име добио по неком грчком рођаку из тесалијске породице. Само Стефаново име говори у прилог томе да је он, за разлику од свог брата Константина, носио име родоначелника династије Стефана Немање, првог краља династије Немњић Стефана Првовенчаног, свога деде Стефана Уроша, стрица Драгутина, оца Милутина, брата од стрица Владислава који је требало да наследи Милутина према договору из Дежева. Мислим да је питање ко је била његова мајка битно у склопу приче да се он у неким изворима помиње као незаконит или нелегитимни син. Јако је битно да се напомене да он није био незаконит својим рођењем, већ да је то према схватањима римокатличких теолога постао оног момента када је Милутин оженио другу жену. Самим тим сва његова деца из ранијих бракова су била нелегитимна, јер су и претходни бракови били нелегитмни. Легитиман је био једино онај брак са оном женом са којом је Милутин у том тренутку био у браку. За људе у Србији он није био незаконит, јер ако је био незаконит како би могао једног дана да дође на престо државе која је поштовала своју династију, која је сама изумрла, без насилног доласка друге династије на власт (иако је Вукашин умало успео у томе) Стефан је рођењем и крштењем био Стефан, за разлику од оца чије је име био Милутин, а крштено или Урош или Стефан, нисам сигуран тачно, извињавам се . Потребно је изменити овај део странице, јер не одговара новијим сазнањима. Такође не треба наводити шта је који аутор и историчар писао и тврдио некада, већ само шта данас у историографији важи за најближу истину. Ово је сајт где људи треба да стекну најосновније знање, а не да их упућујемо у расправе наших историчара. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 109.121.87.65 (разговор • доприноси)

Kralj Milutin se ženio pet puta, a njegove supruge su bile: 01. Jelena, srpska plemkinja, 02. Jelena (čitao sam njenog oca na engleskoj vikipediji i mislim da je i ona bila Jelena) Jovana Duke, tesalska princeza, 03. Elizabeta Arpad, 04. Ana Terter i 05. Simonida Paleolog.

Neosporno je da je Uroš II Dečanski bio najstarije dete kralja Milutina, a da su Zorica, Ana Neda i Konstantin bili mlađi od njega, jer on je 1292. godine, kad je postao tatarski talac, morao imati 10 god. starosti, a kad se vratio iz ropstva, 1299. god., postao je prestolonaslednik, početkom 1306. god. (Марјановић-Душанић (2002.)) i kao takav upravljao je Zetom. U isto vreme se i oženio. Njegova majka je morala biti tesalska princeza, ako nije bila srpska plemkinja, s obzirom da je Milutin prvu suprugu oterao posle 2-3 godine braka jer sa njom najverovatnije nije imao potomstva. Dečanski se rodio u periodu 1277-1279 godine, ako mu je Jelena, srpska plemkinja bila majka, odnosno 1282. godine, ako je to bila tesalska princeza.

Za Zoricu znamo da joj je majka bila Elizabeta Arpad i da se rodila 1283. ili 1284. godine. Ana Neda je bila kćerka Ane Terter i njoj je Konstantin bio rođeni brat.

Smatram da Dečanski nije bio zaista oslepljen, zahvaljujući očevom nalogu da ga ne oslepe, već da ga uplaši namerno neuspešnim izvršenjem čina, time kako je mogao proći i da mu održi nauk da ne zbacuje oca i da su njih dvojica, otac i sin, obmanuli tobože oslepljivanjem Dečanskog srpsku vlastelu, nezadovoljnu Milutinom i surovošću uneli mir i strahopoštovanje među vlastelom, prema Milutinu. Milutin je zatim odredio Konstantina za naslednika, naposletku je Milutin doživeo šlog, koji mu je oduzeo govor i čitava situacija o konačnom proglašenju naslednika je dovedena na svršen čin i zapečaćena u Konstantinovu korist. Milutin je kasnije umro, a Dečanski je hteo da se dogovori sa bratom o podeli vlasti, Konstantin nije hteo da deli vlast i bio je građanski rat, jer Dečanski nije hteo kao stariji da ostane bez ikakve vlasti. U tom ratu je Konstantin poginuo, a Dečanski je došao na vlast. Markon Padrino (разговор) 14:17, 10. новембар 2021. (CET)

Изгнанство у Цариград и Борба за престо

Какво је саучешће Андроник II могао да има према Стефану када је овај изгнан? Можда је имао милости, можда је имао сажаљења, али саучешћа није имао. Тек када је Душица имао можда је цар показао саучешће према будућем српском краљу, али нам извори не говоре о томе. Када је Душиц умро Григорије Цамблак нам говори да је Дечански са достојанством поднео смрт млађег сина уз речи: "Господ даде, Господ узе." Милутин није изненада умро. Када је умро имао је око 70 година што је за оно доба био јако дугачак живот. Од Немањића једини који је дуже живео од Милутина био је Стефан Немања (око 1113 - 1199). Да се изразим нестручно било му је време да умре. Притом архиепископ Данило II, у то доба епископ хумски био је уз краља Милутина када је овај умирао. На Милутиновој фресци у Грачаници на којој држи своју задужбину можемо видети Милутиново старо, уморно лице које сведочи да је знао да му се смрт приближава и није од фрескописаца тражио да га друкчије представе. Милутин се разболео, пао је у постељу, изгубио је моћ говора и на крају умро. Његова смрт је била све само не изненадна, као што је била Душанова на пример. Милутин је умриао известан период времена, можда је његова болест неке изненадила, али се то очекивало. Ако видимо и његову одлуку да допусти Стефану да се врати у Србију 1320. године, можемо претпоставити да је Милутин то учинио из неког ваљаног разлога, можда зато што је осећао да му се ближи крај и да Србији треба да понуди два могућа владара. Ово је само претпоставка, неутемељена у изворима. Што се тиче сукоба два брата према Цамблаку, који је доста магловит извор, и који доноси свега десетак јасних чињеница у житију Дечанског, он наводи да се Стефан најпре крунисао, па да је онда настап сукоб измђу два брата или највероватније полубрата. То је доказ да је Црква била на страни СТефана, јер без њеног пристанка тешко да би могао да буде крунисан. Прича о повратку вида била је само још један тас на ваги Црква стане уз њега, а не уз тада легитимног наследника Константина,који је у сваком случају умро. Према једном извору Конастантин је умро насилном смрћу, а према другом Стефан му је нудио да буде одмах иза њега у држави. Та два извора се не поклапају, јер је мало вероватно да би Стефан након понуде брату о миру дозволио да га тако насилно ликвидирају. Могуће је да је Стефан био срдит због братовљевог непристајања на споразум па је решио да га сурово казни, мада сам ја рад да верујем да једна од две вести које нам доносе два извора није тачна.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 109.121.87.65 (разговор • доприноси)

Кандидат за сјајни чланак на расправи

После завршетка чланка, стављам чланак на гласање јер мислим да заслужује да добије статус сјајног.  --MilosHaran ^Ум? 04:44, 11. август 2018. (CEST)

Гласање је завршено. ()

Коментари

Чланак је прекратак да би био сјајан, а како је реч о једном од најпознатијих српских средњовековних владара о коме има доста тога написаног (и лако доступног) та краткоћа још више долази до изражаја. Сам текст је прилично нејасно написан, превише је правописних грешака итд. Без увреде, али што се мене тиче овај чланак није ни за добар, у овом облику наравно.

Тек један од примера лоших и неразумљивих реченичних конструлција: По Марву Орбин је спој обе наведене. Бежао је са коњем, али му се коњ саплео и пао па је побегао у шуму??? Како бежао са коњем, није му коњ саветник па да заједно беже. Ваљда је бежао на коњу, одјахао.... Прву реченицу немам појма како да протумачим. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:39, 11. август 2018. (CEST)

Додаћу још информација, а чланак ће да преради мој друг.  --MilosHaran ^Ум? 16:34, 11. август 2018. (CEST)