Razgovor:Falkon 9 v1.1/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Boja

Posvetlite ovu zelenu i crvenu boju u tabeli, ne uklapaju se nikako sada i strše previše... — Obsuser✉ 20:42, 23. januar 2016. (CET)

Ne znam kako, ako misliš samo da posvetlim (npr 30%). Gledam spisak boja ali sve su mi nekako tamnije od ove zelene. Mislio sam i da izbacim boje, ali valjalo bi da uspesi budu zeleni, a neuspesi crveni, samo da je svetlije. --Mihailo (razgovor) 10:40, 24. januar 2016. (CET)

Ma kakav spisak boja, nego možeš eksperimentisati sa HEKS ili RGB kodom i sam da posvetliš, ali da bi bilo ravnomerno možeš koristiti neki veb-sajt namenjen za to ili kao što ja koristim Ilustrator iz Adoba, gde imam slajdere i podešavam svetlinu ne menjajući samu boju (držeći šift).

Nisam ni menjao boju jer ne valja ni kad se posvetli ako je cela tabela osenčena.

Evo sada sam malo sredio, ali još trebam da pročitam i prepravim sadržaj. Sad sam se fokusirao na katastrofalne reference, podebljanja, kurzive, tagove za sprečavanje transliteracije, zareze i tačke posle referenci i stil uopšteno govoreći. — Obsuser✉ 08:41, 25. januar 2016. (CET)

Hvala. Reference su sa engleske donekle, a posle sam ih ja ubacivao.--Mihailo (razgovor) 09:43, 25. januar 2016. (CET)

E a ovo za agenciju NASA. Kad sam počeo da pišem ja sam koristio isto ovako „Nasa”, ili „Nasinom” i tome slično. I pri izboru prvog članka za sjajan su mi rekli da tako ne može, da uvek mora „agencija NASA”? Super izgleda tabela, hvala još jednom. --Mihailo (razgovor) 09:49, 25. januar 2016. (CET)

Pa zato sam i rekao „ko god da ih je pisao”. Hem redosled parametara nije isti (što mi se nije dalo prepravljati), hem nedostaju navodnici, hem datumi 90 % pogrešni itd. itd.

Ko je to rekao? Mogu li da pročitam gde je to bilo?

Nije to apsolutno tačno jer se u Pravopisu srpskoga jezika (Matica srpska, 2010) na 149. stranici u tački 182a navodi primer za verbalizovane skraćenice kao „Nasa (prema NASA, Nasini planovi)”, a primere kao što su НАСА, ФИФА, УЕФА, УНРРА i ostalo napisane ćirilicom nećeš naći iz prostog razloga što nemamo šta skratiti kao УНРРА ili НАСА jer engleski jezik ne koristi ćirilicu, tako da je pravilno samo Nasa i NASA, ne NASA.

Ubuduće koristi Nasa jer je to verbalizovana skraćenica koja se time lakše menja kroz padeže (Nasa, Nase, Nasi, Nasu, Nasa, Nasom, Nasi umesto NASA, NASA-e, NASA-i, NASA-u, NASA, NASA-om, NASA-i koje je pogrešno).

PS Izbegavaj prevođenje engleskog „, and” u srpsko „, i”. Ili ide „i” bez vodećeg zareza, ali bolje „a” sa vodećim zarezom tj. „, a”. Imaš preko 25 primera „, i” samo u ovom članku.

Takođe izbegavaj pisanje datuma na početku rečenice (na primer: „Godine 1987, to je postalo...”, „Na dan 27. jul 1977. godine, počelo je da se proizvodi...”; bolje je: „To je 1987. godine postalo...”, „Proizvodnja je počela 27. jula 1977. godine...” i sl.). I bolje je reći „na datum 27. jul 1977.” nego na dan „27. jul 1977.”.

U referencama ne ide tačka na kraju godine jer se onda pojavljuje dupla pri ispisu referenci, a autori se ne unose prametrom |author= već parametrima |last= i |first=, ovim redosledom. — Obsuser✉ 19:44, 25. januar 2016. (CET)

Znam za reference, vidim da su nekad nikakve, ali iskreno rečeno mrzi me da ih prepravljam kad tako samo uzimam sa engleske viki. Većinom budu dobre, ali ovde su baš katastrašne. Da hoću da članak bude dobar prepravio bih sigurno. Evo za Nasu, nisam stvarno znao, slušam uvek starije korisnike pa sam tako postupao. Napisao sam krš članaka vezane za svemir i svuda sam pisao „agencija NASA”, tako da je najbolje da tako ostane, dok ih ne budem ponovo posećivao pa ću prepravljati, a od sada pisati kako si rekao. Shvatam za prevođenje. --Mihailo (razgovor) 19:57, 25. januar 2016. (CET)

OK. Evo iznad još nešto što sam primetio... — Obsuser✉ 20:01, 25. januar 2016. (CET)

Pa vidiš da je ovaj napisao pogrešno: „Nase“ prepraviti u „svemirske agencija NASA“ umesto ako je to već hteo da kaže „Nase” prepraviti u „svemirske agencije NASA”, a još koristi i crticu umesto crte... Ne uređuje od 29. marta 2013. pa ne mogu da ga pitam zašto je mislio da treba NASA. — Obsuser✉ 20:05, 25. januar 2016. (CET)

Šta god primetiš napiši kao zamerku, vidiš i sa onog razgovora da prihvatam sve ispravke. Kako drugačije da naučim. Tad sam tek kretao sa vikipedijom, to mi je prvi članak, tako da nisam tražio objašnjenje kada me ispravljaju. --Mihailo (razgovor) 20:12, 25. januar 2016. (CET)

Treba li onda i članak o agenciji da bude Nasa, umesto NASA?--Mihailo (razgovor) 20:18, 25. januar 2016. (CET)

Da, premestiću ga sada, ali sigurno će se naći neko pametan da vrati... — Obsuser✉ 21:21, 25. januar 2016. (CET)

I znak posto (%) je u SI merna jedinica jednaka 0,01 [promil ‰ = 0,001] i piše se odvojeno od brojne vrednosti fizičke veličine, osim u tekstovima opšte namene što ovaj nije (naučni je i govori o specifikacijama itd.). Dobro je upotrebiti &nbsp ; kako za razmak pre znaka posto tako i za sve ostale nazive mernih jedinica, da se ne odvajaju od brojne vrednosti pri kraju reda.

„20 %” znači zapravo „20 × 0,01” ili „20 × 0,01”.

Nasa je ispravljena. — Obsuser✉ 05:40, 26. januar 2016. (CET)

---

Šta znači „Zbog mase satelita, prvi stepen rakete bio je potrošan.”? — Obsuser✉ 08:58, 26. januar 2016. (CET)

Uvek sam to za razmak viđao na en viki ali nikada nisam znao šta znači. :) A ovo za prvi stepen, zavisno od mase satelita i ciljane orbite prvi stepen rakete može da se prizemlji nazad pored lansirne rampe, kao što je bio slučaj u decembru, da se spusti na plutajuću platformu u okeanu (ako je satelit veći), ili se uopšte ne može ponovo koristiti ako je potrebno da se iz rakete „izvuče maksimum" jer je satelit blizu granice nosivosti. Stoga je prvi stepen potrošan ili se višekratno koristi. Mihailo (razgovor) 09:12, 26. januar 2016. (CET)

Super! Evo sada sam ga utegao malo i može se nominovati za dobar, a najverovatnije i za sjajan. Zahtevao je više od 5—7 sati sirovog doterivanja... Iščitaj još jednom, možda ima negde greška, a i ja ću. Stvarno je lep članak. — Obsuser✉ 09:14, 26. januar 2016. (CET)

Tačno se vidi razlika, sad je dosta čitljivije. :) Videću ja da dodam neke stvari, pročitah sad u busu vidim da nisam apdejtovao neke informacije. Ako hoćeš kandiduj ga, pa ćemo doraditi tokom rasprave. Mislim da sam smorio vikipedijance sa ovim svemirskim temama, a neke bitnije članke nemamo kao sjajne, al šta ću kad volim to a na srpskom nema nikakve literature. :) Mihailo (razgovor) 09:49, 26. januar 2016. (CET)

Kandidat za dobar članak na raspravi

Članak je prošao kroz gust češalj korisnika Obsuser gde su greške većinom ispravljene. Ako ih još ima iznesite ih ovde da popravimo, ili popravite sami. Rasprava traje do 1. marta u 20.00. Polećemo! --Mihailo (razgovor) 19:29, 23. februar 2016. (CET)

---

Rasprava je završena. ()

Komentari

Dobro je imati još jedan članak o specifičnoj temi među dobrim člancima, u kategoriji koja zahteva čišćenje od članaka koji ne mogu da se porede ni s ovim ni s mnogim koji su neizmerno bolji a nemaju nikakav status.

Tekst je jednostavno napisan, razumljivo i bez nekih zalaženja u atomsku fiziku, što je uzimajući u obzir pokrivenost teme i gramatičku sređenost sasvim dovoljno za dobar članak. Srbohrvati su ga ’ladno — sa opisom preuzeto sa .sr viki — „ukrali”, a kod Finaca je po nečemu odabran, iako je i njihov i čak engleski članak više nego duplo manji, nema tabelu itd., što ovo čini još zanimljivijim slučajem!  — Obsuser✉ 01:14, 24. februar 2016. (CET)

Isto je urađeno i sa člankom Svemirski letovi, Arijana 6, Dugi marš 5, Sojuz-2, ali nema veze, bitno je da se znanje širi. :-) --Mihailo (razgovor) 09:41, 24. februar 2016. (CET)

Pa nije samo to o ovoj temi; oni kopiraju šta god stignu i sa .sr i sa .bs i .hr, ali imaju pravo međutim...

Je li OK ovo razdvajanje jednog pasusa?  — Obsuser✉ 20:11, 24. februar 2016. (CET)

Naravno. --Mihailo (razgovor) 00:29, 25. februar 2016. (CET)

 Komentar: Ovaj članak bi komotno mogao da bude sjajan. U svakom slučaju biće jedan od boljih u kategoriji dobrih.--Soundwaweserb (razgovor) 14:47, 25. februar 2016. (CET)

Neka ga u dobrim. Taman dok malo usavrše ovo prizemljenje prvog stepena, to da pokrijemo pa ćemo kandidovati za sjajan. --Mihailo (razgovor) 15:47, 25. februar 2016. (CET)

Da li bi u šablonu umesto funti mogli da budu kilogrami za potisak i masu, pošto su to zvanične jedinice SI, a i kod nas? --Mihailo (razgovor) 17:02, 25. februar 2016. (CET)

Pa i jesu kilogrami odnosno metričke, a u zagradi imperijalne jedinice (kao i na engleskoj Vikipediji). Potrebne su oboje, a naše su prve.

OTKRIO SAM KAKO NAPRAVITI NASLOV, PRORADILO:

• -{T|sr:Разговор:''Фалкон 9 v1.1'';sr-ec:Разговор:''Фалкон 9 v1.1'';sr-el:Razgovor:''Falkon 9 v1.1''}-

Sada prikazuje kako treba, što je neizmerno korisno za serije jer se korišćenjem {{курзивни наслов}} naslov zaključavao na pismo na kom je članak originalno napisan, a pre se sa -{T|sr:'' '';sr-ec:'' '';sr-el:'' ''}- nije moglo iskositi, barem kod mene.  — Obsuser✉ 19:01, 25. februar 2016. (CET)

Mihajlo prekini ovu nominaciju i nominuj ga za sjajan članak, iz prostog razloga jer ovo jeste sjajan članak --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 01:30, 27. februar 2016. (CET)

Slažem se. Ima li potrebe da ponovo prolazi sedam dana? Bilo bi dobro da nema ako on odluči prekinuti ovu... — Obsuser✉ 02:10, 27. februar 2016. (CET)

Kandidat za sjajan članak na raspravi

Na prelog ostalih korisnika, stavljam članak na raspravu za sjajan. Ostaviću da rasprava raje do 1. marta, pošto ni ovde nije bilo primedbi. Ako bude trebalo, produžićemo. --Mihailo (razgovor) 08:20, 27. februar 2016. (CET)

---

Rasprava je završena. ()

Komentari

Zašto je naziv teksta napisan kurzivom.--Drazetad (razgovor) 08:29, 27. februar 2016. (CET)

Zato što se nazivi modela a pogotovo podmodela automobila, raketa, aviona i sl. mogu pisati kurzivom. „?” ide na kraju upitne rečenice... — Obsuser✉ 09:06, 27. februar 2016. (CET)

Hvala na ukazanu pravopisnu grešku, koji ću u sledećim rečenicama ispraviti. Znaš li da ti ni mentori naziv tog teksta nisu napisali kurzivom? Gde piše to pravilo i da li piše mogu ili moraju ili kako Obsuser hoće?--Drazetad (razgovor) 09:19, 27. februar 2016. (CET)

Pa šta? Videli smo da su mentori sa fakulteta nepismeni (ovi što su nedavno organizovali projekat ovde, ne znam da li još traje), kao i studenti naravno — ništa novo.

Međutim, ovde nije reč o nepismenosti jer se ne mora pisati kurzivom (imena aviona i modela aviona pisana su bez kurziva). Evo jedan izvor baziran na zvaničnim propisima koji navodi da se imena automobila pišu kurzivom, a ako je navedeno za (samo) automobile — njihovi modeli mogu se sigurno pisati kurzivom, pa i modeli raketa i sl.

Eh, ovde imamo drugi problem. Ti pratiš moje doprinose i želiš da se sve uradi suprotno ili proveri jer je kao uvek pogrešno. Šta će ovde da preovlada ne znam, ali ako želiš — naravno — ti ukloni kurziv jer nije neophodan (pa ću ga ja ukloniti i iz šablona i iz teksta). Da postoji nešto drugo što se ne piše kurzivom a ime mu je istovetno modelu nečega drugog gde mislim da je kurziv koristan — tada bi ovakva upotreba dobro došla da se napravi razlika; izmišljeni primer za naslov članka, da dočaram: Sahara (ime pustinje) i Sahara (ime ili model nekog automobila ili rakete).

PS Usput sam pročitao da se savetuje pisanje imena časopisa i novina pod navodnicima, a ja sam mislio da i tu ide kurziv. Da li možda znaš šta je pravilno, ili je oboje pravilno? — Obsuser✉ 10:22, 27. februar 2016. (CET)

Tvoji mentori pišu bez kurziva en:Falcon 9 v1.1. Kako sve pišeš kao i oni, a ovde ne, da te nisu naljutili?. Iz gornjeg odgovora vidi se da je to tvoja zamisao, pa sam obriši. Da ti razbijem iluzije, kažem da nemam ništa protiv tebe, jer vidim, kako i sam kažeš, da voliš da stalno naučiš nešto novo, što je pohvalno, ali ispravljaj i popravljaj kad utvrdiš gradivo.--Drazetad (razgovor) 11:04, 27. februar 2016. (CET)

PS.Ne znam gde nalaziš te savete. Saveti nisu obaveza. Meni lično ne smeta ništa da svi naslovi budu bez kurziva (kako je i bilo pre dva dana) što nikom nije smetalo, za sve promene ipak se mora dogovoriti.--Drazetad (razgovor) 11:15, 27. februar 2016. (CET)

Ne vredi komentarisati ovo za mentore, shvatio si vidim poentu. Nema razloga da kurziv ne ostane osim ako ti ne želiš tako jer misliš da je bolje bez. Ako ne želiš, evo dogovaramo se, promeni ili reci da promenim i ja ću promeniti i u šablonu i svugde gde treba i rešen problem — zato što KURZIV NIJE NEOPHODAN U OVOM SLUČAJU ALI JE KORISTAN I NIJE ZABRANjEN. Izbor je naš, tvoj eto. Reci šta misliš da je zaista bolje, ne da bude suprotno od mog mišljenja po svaku cenu jer [možda] imaš nešto protiv mene.

PS „PS” se pravilno piše kao „PS” ili „P. S.” a ne „PS.” (i ne kao „P.S.”). Pogledaj Pravopis srpskoga jezika... — Obsuser✉ 13:43, 27. februar 2016. (CET)

Nemam pravopis jer mi nije potreban, (ne treba mi taj trošak) pošto imam tebe, tako da je samo tebi potreban, da bi vedeo gde ja grešim. O kurzivu ne raspravljamo ti i ja, nego da li treba ili ne. U nekim sportskim tekstovima si mi ispraljao pojedine reči jer nisu bile iste u svim tekstovima, da bi bilo jednobrazno (što nije potrebno niti je pravilo, ali ne smeta nikom osim meni zbog nepotrebnih ispravki, ali to nije bitno), a ovde sam praviš razliku između normalog pisanja i kurziva koje takođe nije pravilo, a imamo šarene nazive tekstova, što ti ne smeta, jer je tvoja ideja. Ako to pravilo postoji, navedi ga negde da ne raspraljamo. Sva pravila prihvatam.--Drazetad (razgovor) 14:46, 27. februar 2016. (CET)

S tobom ne vredi izgleda raspravljati. Ali ja ću biti kulturan do besvesti i ponavljati ono što treba, a ti teraj prkos do mile volje.

1. Nauči izvlačiti komentare.
2. KURZIV NIJE NEOPHODAN U OVOM SLUČAJU ALI JE KORISTAN I NIJE ZABRANjEN. Imam sekundarni izvor da se može pisati u kurzivu. Ako ti imaš da ne može, daj taj izvor. Ako želiš da ne pišem u kurzivu, ispravi da ja uklanjam kurziv dalje u ovakvim člancima, ili ti to (u)radi sve. Imaš more opcija.
3. Moje skromno mišljenje je da ti pravopis jeste potreban pošto se ne piše „potreban, (ne treba mi taj trošak)” već „potreban (ne treba mi taj trošak),” i ne piše se „vedeo” nego „video”.
4. Ispravljao sam i ispravljaću sve greške, a ne interesuje me ko je pisao članak, ti ili Vejls ili neko treći. Potrebno je da bude jednoobrazno i to jeste pravilo prema smernicama MOS. Da, ne smeta nikom osim tebi, a hoćeš da je nejednoobrazno što znači da je problem do tebe i ja ću nastavljati da iskorišćavam svoje pravo uređivanja Vikipedije i menjati svačije članke na ispravno, kada pogrešim priznavati greške itd.
5. Ovde pravim kako treba, a ako je nešto 100 % pogrešno i ja ispravim 5 % da bude ispravno i napravim nejednoobraznost ali poboljašavjući neke članke — to je dozvoljeno. Zašto? Zato što se svaki članak POJEDINAČNO SME UVEK I BEZ POGOVORA POBOLjŠAVATI. Poboljšavanje, dakle, nadilazi argument jednoobraznosti [obavijen u netačnost].
6. Razmisli pre nego što nešto napišeš. Anuliraš sam sebe u komentarima (treća rečenica u komentaru iznad ti je kontradiktorna).
7. Evo navodim: Sekundarni izvor koji mi omogućava primenu pravila jer ne postoji pravilo koje zabranjuje primenu u bilo kom smislu. Ako postoji, izloži ga već jednom (u bilo kom obliku reference, citata i sl.). — Obsuser✉ 16:56, 27. februar 2016. (CET)

Nemoj da padaš u nesvest, jer mi to nije cilj. Znam da čitam i nije potrebno ponavljati, ali znam i da razmišljam. Ako nešto može i nije „zabranjeno“ onda treba doneti pravilo da li treba ili ne ili primeniti tvoje pravilo da na vikipediji svako može da piše šta hoće i kako hoće.“ što je anarhija, koja nigde nije poželjna. Ja sam predložio i završio razgovor, jer ima drugog posla. Ako trebam ponoviti ja sam protiv zbog šarenila, a ovaj test se ne može uklopiti u neki razlog za takvo pisanje, (nije film, serija, pesma, knjiga itd) što ću reći i na glsanju za sjajan.--Drazetad (razgovor) 17:38, 27. februar 2016. (CET)

OK, ne vredi s tobom pričati... — Obsuser✉ 02:22, 28. februar 2016. (CET)

---

Nastavak o mernim jedinicama...

Znam da je na engleskoj viki sa funtama i stopama, uz kilogram i metar, ali mislim da bi ovde valjalo bez toga. I sama Nasa je priznala da je glupo koristiti dva sistema jedinica kada su zbog toga izgubili misiju na Mars; od tada se uvek i u svemu vezanom za tu agenciju izražava u metričkim jedinicama. Isto je sa kompanijom Spejs eks. Mask se uvek koristi metričkim jedinicama, kao i svi inženjeri i zaposleni u kompaniji. Znam da su Ameri specijalni, i da se toga neće lako odreći, ali mislim da je makar na našoj viki nepotrebno koristiti te druge merne jedinice. Dosta je što su ljudi počeli da ne pišu dijakritike zbog engleskog jezika. Mislim da bi valjalo da ih ne podstičemo da uče i fite (stope) i funte samo zato što se taj merni sistem koristi u nekoliko zemalja sveta. Samo predlažem :-) --Mihailo (razgovor) 12:52, 27. februar 2016. (CET)

Čemu nam onda služi šablon {{convert}}? Možda može neko ko koristi imperijalni sistem i razume srpski jezik čitati članak i kako ne bi morao da traži i pretvara negde drugo — ovde sve dobije pomoću super urađene serije modula prekopirane sa engleske Vikipedije koji pretvaraju ogroman broj kombinacija veličina, verovatno bez greške jer se na engleskoj Viki koristi već dugo vremena.

Nikog ne podstičemo da radi išta. Ovde pišemo članke i navodimo što je više moguće informacija, korisnih. Ja smatram da je ovo pretvaranje super stvar jer formatira merne jedinice i zaključava ih odnosno sprečava preslovljavanje te koristi onaj   o kom sam ti pričao da se ne bi lomile i odvajale od brojne vrednosti fizičke veličine. Može se unositi sa tačkom ili bez (sa razmakom ne može, koristi se — ili - ja mislim za intervale [ne –], može se birati broj decimalnih mesta za zaokruživanje itd. Brojne mogućnosti vidi na Šablon:Convert (dokumentacija na engleskom jeziku). — Obsuser✉ 13:43, 27. februar 2016. (CET)

Ovo za kovertovanje je odlična stvar, samo ja nisam znao da ga koristim. Probao sam pre par godina i nije radilo, pa sam rešio da ne koristim. Skroz mi je ok za dužinu (visinu), ajde i masu, nego ovaj potisak bi valjalo da bude i u tonama. Znam da to Rusi dosta koriste, mislim da im je to čak i primarna jedinica u raketnoj industriji. Na primer da bude primarno u njutnima, a u zagradi da stoji toliko i toliko LBF i tona. Ne znam da li to može? U suštini, iz njutna je lako preračunati da li je veći potisak motora od mase cele rakete, ali bi bilo još lakše ko ne zna fiziku da skonta „aha, masa 500 tona, a potisak 1.000, znači mora poleteti”. --Mihailo (razgovor) 13:56, 27. februar 2016. (CET)

Probah sad, malo je pretrpano. Neka ga ovako. --Mihailo (razgovor) 14:18, 27. februar 2016. (CET)

Kakve veze imaju imperijalne merne jedinice sa srpskim jezikom? Apsolutno su nepotrebne. Svaki članak ovde treba da bude pisan u skladu sa pravopisom srpskog jezika, a na engleskom delu projekta mogu da pišu kako hoće. I slažem se sa Mihajlom, pod uticajem engleskog jezika sve više i više se uništava srpski jezik. Ne koriste se dijakritici, decimale se odvajaju tačkom umesto zarezom, i obrnuto, mnogo je urednika koji imena jezika usred rečenice pišu velikim slovom...... Da ne dužim, sve gde se mogu koristiti metričke jedinice i treba da se koriste i to je to. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:41, 27. februar 2016. (CET)

Molim vas da izvlačite svoje komentare.

Merne jedinice potrebno je pretvariti na svakoj jezičkoj verziji Vikipedije jer fizika nema veze sa srpskim ili bilo kojim jezikom; „Englezi” su napravili savršen šablon preko nekoliko modula i čak Transviki gajd i dodatno uputstvo za prilagođavanje gde piše da se treba koristiti i ima sve objašnjeno. Decimalni zarez je kod nas decimalni zarez i koristi se emdaš a ne endaš za intervale. Time je šablon preveden za skraćeničko pisanje mernih jedinica u potpunosti i mora da se koristi gde je to potrebno (infokutije, u članku nije neophodno ali je veoma poželjno).

@Mihailo Jovanović: Ne znam u čemu je problem. Jesi li pogledao infokutiju? Piše već/trenutno: m pa ft, t pa lb, kg pa lb, kN pa lb_f te s. Ne znam u čemu je problem?

PS Potisak odnosno sila potiska je fizička veličina i ne može nikada da bude u tonama jer je merna jedinica za silu u SI njutn.

      Možeš koristiti dakle ili njutn (N) ili kilogram-silu (kgf ili kg_F) ili kilopond (kp) ili funta-silu (lbf ili lb_F) ili pondal (pdl) ili din (dyn), a kilograme, tone, funte i druge jedinice za masu ne. Evo članak ovde sa tablicom za pretvaranje po kojoj radi naš šablon {{convert}}.

      Moram pod hitno kada nađem vremena poraditi na svim člancima o mernim jedinicama jer su katastrofalni ili katkada kratki a najćešće ih nema. — Obsuser✉ 16:56, 27. februar 2016. (CET)

Na kilogram silu sam i mislio. Pre će onda ona da se koristi nego funta sila, jer je kilogram SI jedinica. A kada je 1.000.000 kilograma potiska onda je to 1.000 tona potiska, naravno izraženo mora biti u kg jer je to osnovna jedinica. Ali kako god. Mene kad su pitali na sistematskom na faksu koliko sam težak i kada sam rekao oko 830 njutna, izbacili me napolje iz ordinacije pa sam morao drugi dan da dođem. :-))) --Mihailo (razgovor) 17:52, 27. februar 2016. (CET)

OK. Ali kilogram-sila je metrička kao i njutn pa ne može jer pretvaramo u imperijalni.

Ne može biti 1.000.000 kilograma potiska ili 1.000 tona potiska kada merna jedinica za potisak nije kilogram niti tona.

Zašto i ko te izbacio? Koja je to merna jedinica za težinu na tvom faksu ako nije njutn, kao i za svaku silu? — Obsuser✉ 02:22, 28. februar 2016. (CET)

Milion kgf, kao što je milion i nešto lbf. Na to sam mislio, ali nema veze. Ne smetaju meni imperijalne samo mislim da nisu neophodne jer se kod nas u enciklopedijama ne koriste. A izbacio me doktor, ne profesor. On je čovek dr i ne zna razliku između mase i težine. Zato sam u članku i pretvorio u konjske snage, jer retki shvataju i znaju da konvertuju njutn. U suštini, masa rakete je u kg, a potisak u njutnima, pa da bi uporedio moraš jedno konvertovati u drugo. To ne moraš raditi u imperijalnim kako sad stoje jer su i potisak i masa vezani za lb. --Mihailo (razgovor) 09:13, 28. februar 2016. (CET)

1. Milion kg_f nije „milion i nešto” lb_f: 1.000.000 kg_f (2.200.000 lb_f).
2. I nisu neophodne, ali pošto imamo serviran šablon da ne pretvaramo ručno sa savetom na Vikipediji na engleskom jeziku da ga se koristi i pošto može doći čitalac iz zemlje u kojoj se koristi imperijalni sistem a koji zna srpski jezik — zašto ne koristiti pretvaranje?
3. Ako je doktor verovatno treba da je i profesor. Ako je doktor medicine (možda na to misliš, da je lekar) — opet MORA DA ZNA razliku između mase i težine jer je fizika jedan od osnovnih predmeta (drugi ili treći najvažniji) na prijemnom za medicinu a i na samom fakultetu.
4. Kakve sad konjske snage pominješ? Konjska snaga je merna jedinica za snagu. Zašto bi konvertovali ručno njutn kada je to osnovna jedinica?
5. Prvi deo rečenice je OK, a poslednji nije; da bi uporedio ne moraš i ne možeš konvertovati kilograme u njutne niti obrnuto. Jedino što možeš uraditi je naći težinu rakete na Zemlji u njutnima i to uporediti sa potrebnom ili od strane motora omogućenom silom (potiska).
6. Opet ne shvataš. Potisak i masa nisu vezani za lb. Potisak (ili sila potiska, ila težina, ili bilo koja sila) je vezan za lb_f (ili za kg_f ili N), a masa za lb (ili za kg).

Pogledaj ovo:

• {{convert|5.885|N|lb-f}} → 5.885 N (1.323 lb_f)
• {{convert|5.885|kg-f|lb-f}} → 5.885 kg_f (12.970 lb_f)
• {{convert|5.885|kg|lb-f}} → 5.885 kg ()

• {{convert|5.885|N|lb}} → 5.885 N ()
• {{convert|5.885|kg-f|lb}} → 5.885 kg_f ()
• {{convert|5.885|kg|lb}} → 5.885 kg (12.974 lb)

• {{convert|1|N|lb-f}} → 1 N (0,22 lb_f)
• {{convert|1|kg-f|lb-f}} → 1 kg_f (2,2 lb_f)
• {{convert|1|kg|lb-f}} → 1 kg ()

• {{convert|1|N|lb}} → 1 N ()
• {{convert|1|kg-f|lb}} → 1 kg_f ()
• {{convert|1|kg|lb}} → 1 kg (2,2 lb)

OK? — Obsuser✉ 07:47, 29. februar 2016. (CET)

1. Pisao sam na telefonu pa sam skratio maksimalno, zato si me pogrešno i shvatio. Znam jedinice, znam koliko je šta, nego sam hteo reći da bude i u kg_f.
2. Neka ih.
3. O tome ti pričam. Ako doktor (medicine u ovom slučaju, al' opet doktor čovek) ne zna razliku mase i težine, možeš misliti koji procenat ljudi to zna u Srbiji.
4. Konvertovao sam van šablona, vezano za potisak prvog stepena. Znam da nije enciklopedijski možda, ali kada laik čita koji nema veze sa fizikom i vidi 6,8 MN njemu to ništa neće značiti. Zato sam u zagradi naveo koliko je to otprilike kada se konvertuje u konjske snage, jer svi znaju da auto razvija oko 100 ili 150, a ovo čudo par miliona horsića. Jednostavno je kul. Opet, tačnije bi bilo u kW, ali i to pola ljudi jednostavno ne zna...
5. To sam i rekao. Da bi poredio masu i potisak, odnosno kg i njutn, ili masu pretvaraš u težinu (dobiješ njutne) ili potisak konvertuješ u silu potiska. Sada je u šablonu masa rakete u tonama (kg), a potisak u njutnima. U zagradama je masa u lb, a potisak u lb_f. Da bi dobio odnos potiska i mase, u metričkim jedinicama jedno od navedenog moraš pretvoriti, jer su babe i žabe (6.804 kN/541,3 t = matiš), dok kod imperijalnih u zagradama možeš direktno uporediti (1.530.000 lbf/1.193.000 lb = 1,282). Eto, to sam mislio, u šablonu je sve ispravno, samo je poređenje metričkih složenije od poređenja imperijalnih, što mi je malo glupo jer nam je primarni metrički. Zato sam mislio da za potisak navedemo i u kg_f, čisto da bi se lakše poredilo.

A sve to džaba kad nikako da lansiraju ovaj glupi satelit. --Mihailo (razgovor) 09:29, 29. februar 2016. (CET)

Nastavak o kurzivu

Pišem li onda nazive svih raketa-nosača sa kurzivom? I svemirskih sondi? Malo mi glupo da jedno bude ovako, a drugo onako... --Mihailo (razgovor) 14:55, 6. mart 2016. (CET)

Naravno da da, postoji izvor koji to preporučuje plus se na engleskoj Vikipediji pišu imena sondi kurzivom, i u pravu si da bi bilo glupo da jedno bude ovako a drugo onako.

Sada ću pitati upravo, evo idem, zašto na .en Viki ne pišu i imena raketa-nosača kurzivom... Možda se iznenadim ako daju neki odgovor koji će nadjačati

1. argument naredbe iz onog našeg sekundarnog izvora za automobile i
2. argument analogije sa pisanjem imena sondi (npr. en:Juno (spacecraft)) kurzivom. — Obsuser✉ 17:42, 6. mart 2016. (CET)

Evo pitao sam... — Obsuser✉ 18:01, 6. mart 2016. (CET)

Kul. Videćemo šta će reći. --Mihailo (razgovor) 18:07, 6. mart 2016. (CET)

---

Premestila se rasprava na SZR njihovog projekta o svemirskim letelicama: ovde.

Oni su u priču uveli [pošto poznaju mnogo bolje formatiranje i nije ih nikakva sramota pitati jer imaju kilometarske stranice i podstranice tzv. MOS (stilski priručnik, manual of style) gde je sadržan ogroman broj pravila i izuzetaka, a ovde trenutno nema ništa pa lutamo] još dva argumenta:

1. da li je letelica ili bilo koje prevozno sredstvo sa ljudskom posadom ili nije
2. da li je reč o letelici ili bilo kojem prevoznom sredstvu koje ima specifično ime ili nije (ako jeste, ide kurziv; ako nije, bez kurziva)

Dakle, ovde ipak ne treba kurziv, a kada mi napravimo svoj SP (stilski priručnik, ili kako se već nazove) — tu će ovo biti lepo i tačno formulisano, ne samo za rakete-nosače već i za imena brodova, automobila, aviona i ostalog, i to u skladu sa pravilima sprskog jezika.

Sada ću da uklonim kurziv jer postoje osnovani argumenti, a sve do sada ih nije bilo a kurziv se nasilu uklanjao, što je nedopustivo jer je postojao jedan sekundarni izvor koji je preporučivao kurziv za imena automobila. — Obsuser✉ 04:54, 8. mart 2016. (CET)

Zar nije bilo dovoljno što sam ti ja rekao. --Drazetad (razgovor) 09:31, 8. mart 2016. (CET)

Naravno da nije. Nije dovoljno reći samo „Treba ovako.” a bez ikakvog obrazloženja. — Obsuser✉ 11:45, 8. mart 2016. (CET)

Ovo ti zoveš obrazloženjem? Pitati "eksperte za stil" sa engleske vikipedije kako se nešto piše u srpskom jeziku?

Samo da te podsetim, ti si, ničim izazvan i bez ikakvog obrazloženja prebacio naslov u kurziv.

--Sly-ah (razgovor) 12:01, 8. mart 2016. (CET)

Nije tačno. Pogledaj da sam imao izvor kojim sam se vodio. Izvora odnosno argumenta za nekorišćenje niko nije naveo. Ja sam imao jedan koji ga savetuje indirektno, a hajde ti sad navedi izvor koji ga zabranjuje za rakete-nosače i sl.

PS Ovo nije samo i direktno povezano sa srpskim jezikom. Kao što sam i kao što si rekao — više je u pitanju stil i analogija, povlačenje paralela s onim što Nasa radi pa i onim što rade — upravo tako — stručnjaci na .en a ne da ovde neko bez ičega kaže „Nećeš pisati kurziv!” a nema ništa kao argument.

PPS Verujem da je bilo u kurzivu na samom početku a ja ga sklonio — ti, Drazetad i kompanija urednika biste bili za kurziv, hahah...  — Obsuser✉ 12:40, 8. mart 2016. (CET)

Stvarno veruješ da postoje "izvor koji nešto zabranjuje" i "izvor koji ne tvrdi da nešto nije tačno"? Ova diskusija ne može da odmakne, jer se stalno vraćaš na isto. Tražiš od ostalih korisnika da ti citiraju nešto što ne postoji. Kako si zamislio te argumente?--Vladimir Nimčević (razgovor) 12:56, 8. mart 2016. (CET)

U bilo kojoj formi osim „Ne može kurziv jer ja tako lično mislim [mogu i ja Obsuser da lično mislim da može, što ne znači ništa] i jer Pravopis o tome ne govori ništa.”...

Barem da negde piše nešto kao: „ako ništa nije navedeno o iskošavanju, slova bez pogovora moraju da ostaju uspravna”, na primer... — Obsuser✉ 13:23, 8. mart 2016. (CET)

Navevdider još jednom "taj izvor kojim si se rukovodio".

Stručnjaci sa engleske Vikipedije su stručnjaci za aeronautiku, a ne stručnjaci za srpski jezik, stil i pravopis. I ti si se obratio upravo takvim "stručnjacima".

:PPS Verujem da je bilo u kurzivu na samom početku a ja ga sklonio — ti, Drazetad i kompanija urednika biste bili za kurziv, hahah...  — Obsuser✉ 12:40, 8. mart 2016. (CET)

Da je od samog početka bilo u kurzivu, značilo bi da je to bilo s nekim razlogom. I da, verovatno bi "kompanija urednika bila za kurziv" čim bi videla ko je uradio izmenu. To bi naprosto bila instinktivna reakcija, kako se danas kaže "po difoltu". A zašto? Zato, jer je kod tebe stvar jednostavna: sve što radiš, radiš naopako (barem ovde na Vikipediji).

--Sly-ah (razgovor) 15:08, 8. mart 2016. (CET)

Dakle, ako sam dobro shvatio, kada je letelica sa ljudskom posadom ide kurziv? Biće kurziv za Dragon 2 ili Sojuz letelicu, ali neće za raketu-nosača koja lansira te letelice? --Mihailo (razgovor) 18:12, 10. mart 2016. (CET)

Ne. To više nije bitno (to je bitno valjda samo za brodove, ne svemirske, obične brodove). Ono što je ovde bitno je da li je reč o specifičnom vozilu (samo jednom) ili seriji jednog modela; ako je samo jedno specifično (to je ono na šta su oni mislili) onda ide kurziv (na primer, Nasin šatl Diskaveri), a ako ih se proizvodi više onda ne (naš slučaj, kao i Dragon, Sojuz itd.). Kako god, ja se ne slažem i dalje s tim jer mislim da RN Falkon ili RN Falkon 9 v1.1 (samo Falkon u kurzivu) ima funkciju jer je reč o »Falkonu«, ime je specifično i da ga se kojim slučajem prevodi — glupo bi bilo pisati »Soko je dostavio...« već bi tada trebalo »Soko je dostavio...«. Tamo je rasprava još u toku, ali oni ističu upravo ono što Sly-ah ne razume a ja se ne slažem sa tim — međunarodno [u jezičkom/lingvističkom smislu] pravilo o (ne)korišćenju kurziva, u ovom slučaju nekorišćenju.

Kratko rečeno: Pratiti ima li kurziva na .en Viki i ako nema — ne praviti se pametan i dodavati ga ovde, a ako ima — razmotriti da li ga se može dodati prema pravopisu srpskog jezika (ne samo Pravopisu srpskoga jezika iz 2010. godine koji o tome ne kaže ništa, već inače po pravopisu srpskog jezika). — Obsuser✉ 02:01, 11. mart 2016. (CET)