Razgovor s korisnikom:Metodicar/Njikipedija6

U

N

E

Z

V

E

R

I

J

A

D

A

Moram da priznam da sam naslov pozajmio od domišljatog prevodioca ovog dela, za sada poslednjeg koje sam pročitao. Da li budi ili ne neke asocijacije, ne znam, kao što ne znam ni da li je naslov prikladan, ali je definitivno zanimljiv. Imam tu nesrećnu sklonost ka zanimljivim stvarima, a njikipedija je svakako bila jedna od njih u poslednje vreme. Naslov se naprosto... nametnuo.--Metodičar zgovor²a 21:52, 3. decembar 2009. (CET)

Radni naslov: strategija razvoja naše njikipedije

Dok BBC javlja kako njikipediji na engleskom jeziku ponestaju saradnici, naša njiki nema tih problema. Štaviše, mediji su se veoma pozitivno ili makar neutralno izrazili u vezi sa našim jubilejom, a posebno se istakla „Nova srpska politička misao“, gde je autor Nikola Tanasić, između ostalog rekao da je „srpska Vikipedija postigla rezultat kakvim se ne može podičiti nijedna kulturna institucija u zemlji“. Nisam sklon da u potpunosti podržim ovako krupne reči, ali jesam ponosan što sam makar delić svega ovoga i slažem se da je uspeh ovog projekta ogroman. Konačno, ovako lepe reči svakako prijaju. Za nas su sve ove vesti zapravo već stare, jer smo po broju članaka prestigli i Vijetnam i više nismo zadnji na tabeli. Dakle, grabimo. :) Sa tu i tamo - ponekom preprekom. :) Prepreka ovog meseca je bila birokratija. A možda i ne. :)--Metodičar zgovor²a 21:52, 3. decembar 2009. (CET)

Za pačiće

Nekada je na njikipediji postojala škola za sve i svašta i danas je ona, a od nedavno zvanično, proglašena prevaziđenom. Da li nažalost ili na sreću, teško je reći, ali škola kakva je nama potrebna nije još ni osmišljena, a kamoli prevaziđena. Teško da ćemo mi uopšte osnovati takvu školu, a teško i da ćemo napraviti pomak u pogledu komunikacije. Zašto stalno pričam o komunikaciji? Valjda zato što je bitna. Na našoj njikipediji često i rado diskutujemo o najrazličitijim problemima, ali nekako uvek te naše diskusije o nekoj temi imaju pozadinu, koja je vrlo kompleksna, te uključuje razne endogene i egzogene faktore. Dakle nije bitan samo odgovor na pitanje o čemu, nego i ko kome.--Metodičar zgovor²a 21:52, 3. decembar 2009. (CET)

Sida

Da je i nije tako lako dobiti, govori i podatak da sam nedavno dao predlog na trgu da se taj članak postavi na glavnoj strani, a zarad obeležavanja svetskoga dana. Međutim, problem koji se nametnuo je bio zaista veliki; članak nije izabrani članak. Na stranu to što se izabrani članak dobija sa svega pet glasova ljudi koji su se slučajno zatekli na strani za glasanje, na stranu to što i tih petoro zapravo ni ne pročita ceo članak, nego uglavnom proveri kilometražu i vizuelni dojam, na stranu to što se poneki glas da i preko prijateljske linije ili zarad održanja iste, pa čak na stranu i to što glasači uglavnom „ne barataju“ oblašću kojom se članak bavi; dakle sve to na stranu, ovaj članak je realno sjajan. Međutim, nisam hteo da se borim za ideju, jer sve što sam naveo je ipak samo moje viđenje i samim tim nije argument. Zapravo, ne bih ovo ni pominjao da jedan od korisnika koji se suprotstavio ideji, a pozivajući se na pravilo, nije kasnije upravo bio zagovornik toga da pravila treba i kršiti i da ih je samo pet krutih. :) Ako ste mislili da mu zameram to što menja mišljenje u zavisnosti od toga sa kim priča, prevarili ste se. Uvek sam bio sklon promeni mišljenja i čak duboko verujem da je čovek koji ga ne menja, duhovno siromašan. :) Uostalom, ne mogu da budem nezadovoljan; većina ljudi je podržala ideju, iako sam bio ubeđen da se neće mešati. Konačno, nastao je problem oko presedana. Koliko ja znam, presedan je izuzetak. Pravilo podrazumeva upravo to — da ima izuzetke. U suprotnom, ne bismo pričali o pravilu. Već o zakonu. :)--Metodičar zgovor²a 21:52, 3. decembar 2009. (CET)

Verifikacija

Verujem da ste samo čekali kada ću ovo da pomenem. Međutim, morao sam, jer se podnaslov, poput glavnog naslova, naprosto... nametnuo. Kada sam bio u osnovnoj školi i pohađao časove likovne kulture, moj nastavnik je imao običaj da komentariše radove koje sam „namalao“ rečenicom: „kako divna ideja, tako uništena“. :) Sada kada sam ja njegov kolega, upravo mislim to isto za verifikaciju. Toliko postavljenih pravila, od kojih više ni sami verifikatori ne znaju koje važi, a koje ne, koja toliko prave problem da se članak izabere, produžavaju vreme da se članak izglasa, izazivaju veoma loše svađe i samim tim, loše odnose i to sve zato da bi jedan čovek rekao da je sve u redu. :) Mišljenja sam da i trinaestoro glava može da pogreši (što je u jednom trenutku jedna korisnica i dokazala dajući izgrešene citate iz teksta), a kamoli jedna. Birokratija, bila uzrok ili povod, je i u ovom slučaju uzela svoj danak; opet su se svađe rasplamsale na više strana namenjenih projektu, ali na sreću, izgleda bez ružnih posledica.--Metodičar zgovor²a 21:52, 3. decembar 2009. (CET)

Malo i o strategiji

Jedan od nešto ozbiljnijih problema je svakako onaj u vezi sa člancima koji imaju veze sa nacionalnim interesom. Jedan od korisnika je otpočeo vrlo ozbiljnu temu o vrlo ozbiljnim stvarima, a koje se tiču pristupa. Suština je da li ćemo pojedinim člancima prići isključivo iz sopstvenog ugla ili ćemo dozvoliti da im priđe još poneko? :) Prema mom predviđanju, iako njikipedija nije kristalna kugla(!), ti članci su osuđeni da zanavjek imaju nalepnicu o sumnjivoj neutralnosti, ali ako ogolimo situaciju i pišemo onako kako moramo, a ne kako mislimo, jer mi smo, pre svega, enciklopedija, predlog tog korisnika je potpuno neprihvatljiv. Enciklopedija nema ulogu da bude kritički osvrt na greške koje jesmo ili nismo počinili ili da bude mesto gde ćemo mi iskazivati grižu savest koju osećaju pojedini korisnici jer pripadaju određenom narodu. Zatim, oblast kojom se bave takvi članci, uz izvinjenje kolegama istoričarima, još uvek nije nauka, pa tako ni objektivna. Ona se ne poziva na zakonima (ili možda pravilima) definisane pojave, ali ni na autentične spise ili spomenike ili već šta na šta se istoričari pozivaju. Ona se poziva na mišljenja ljudi, koja mogu biti različita, baš kao što su i ti ljudi različiti. I konačno, ali i pre svega, sami naslovi članaka nekako mi ne idu uz enciklopediju. „Stradanja Albanaca“ bi mogao da bude pasus iz udžbenika istorije, ali naslov poglavlja u enciklopediji... Put do objektivnosti nije jednostavan. Znam to i iz iskustva, pa često idem linijom manjeg otpora, te se i ne trudim, nego sam naprosto zloban. :) Društveni odnosi su jezivo komplikovani između dva čoveka, a kamoli između čitavih naroda. I uvek, ali baš uvek, istina je na strani svih, baš kao što nije ni na jednoj. Dakle, ona je stvar vere, a ne objektivnosti i surovo je uskratiti je bilo kojoj strani. Zato je i dobro što svako ima svoju njikipediju.--Metodičar zgovor²a 21:52, 3. decembar 2009. (CET)

Mhm

Moji prijatelji sa foruma su nešto zatajili u poslednje vreme. Moguće da je uzrok taj što su se bavili rečima poput svojevrsne enciklopedije žargona. :) Vrlo efektne reči, rekao bih, su bile teme i ako nastave tako, sa radošću očekujem veoma vrcave nove teme. :) Ono što me je zapanjilo je što su pojedini korisnici na zadatu temu razmenili veoma oštre reči. Da sam zloban kao inače, nazvao bih ovaj pasus „problemi u raju“, ali mi je jedan korisnik u poluprivatnom razgovoru sugerisao da bih mogao da probam i ekscentričniji pristup, te budem za promenu i uljudan, a uljudnost kod mene baš i ne izaziva napad kreativnosti, te je pasus nazvan kako je nazvan. Dakle, moji prijatelji su na teži način morali da uvide da idealno ne postoji, posebno ako je u aktivnost umešano više od jednog čoveka. Takođe su morali da uvide da čak i ljudi koji ne uređuju njikipediju misle drugačije od njih i da pri tome svoje neslaganje umeju da iznesu na vrlo neprijatan način. I povrh toga, jedan starosedelac je izjavio i: „E stvarno, s vama diskutovati je, izgleda, pravo umeće“. Kako da se ne složim sa ovim? :) I da, ako ste mislili da likujem, potpuno ste u pravu. :) Ne moooogu da se pretvaram, jer što kaže jedan korisnik drugom, a zarad „dobre šale“ — „pao sam na dno“, mrzi me tri četvrtine njikipedije i samog sam sebe diskvalifikovao što se tiče davanja mišljenja bilo gde, te nemam šta da izgubim; mogu sebi da dozvolim i neke ljudske osobine. :) Isto bih savetovao i prijateljima sa foruma, da i oni dozvole da ljudi budu ljudi. Jer, koliko vidim, njihovi problemi su veoma slični našim. :)--Metodičar zgovor²a 21:52, 3. decembar 2009. (CET)

I da, tražio sam citat iz teme o kojoj sam vam pričao i konačno ga našao. Izrekla ga je jedna strosedelica koja je jedna od glavnih „vojevačica“ borbe protivu njikipedije. Ovaj citat ilustruje svrhu njihove rasprave, ali takođe otkriva nešto što bismo mogli nazvati grubom, ali slatkom, pravopisnom greškom.

Da te potsetim, homoseksulnos NIJE bolest, a sodomija i pedofilija jesu.

Grešku u kucanju opraštamo, dakle nepostojano „t“ u reči homoseksualnost nije ono što gledate. (:--Metodičar zgovor²a 15:49, 5. decembar 2009. (CET)

Namesto zaključka

Kao što sam nedavno zaključio, za probleme međuljudskih odnosa rešenja nema. Zapravo ima, ali ono uključuje aktere tih odnosa, mnogo dobre volje, tolerancije i borbe sa sopstvenom sujetom. Iksustveno mogu da kažem da je sve ovo, iako jezivo teško zvuči, izvodljivo. Naravno, uvek imamo mogućnost da se „krijemo“ iza birokratije, pravila koja to zapravo nisu, te našeg osećaja da smo zauzeli pravedan stav. I ja se „krijem“ iza svoje kolumne, slažem se. Više bih voleo da iskreno mogu da se obratim onome kome želim i kažem da me je povredio i zašto mislim da je to uradio. I siguran sam da bi mi bilo lakše. Čak verujem da bi taj korisnik to i prihvatio i da bi možda nešto i promenio. Međutim, dokle god ne budem spreman da tako i postupim, dotle neću ni saznati. :) Čudno je sve to. Lošim odnosom sa nekim ovde dobijamo svađe, neretko ružne reči, inat, „kočenje“ u radu, neprijatna osećanja, a gubimo jednog dobrog saradnika, spomenice, pohvale, zajednički rad koji može dočekati 2089. godinu (koji će možda i tada biti hvale vredan) i možda jedno kvalitetno druženje. I bez obzira na ove pluseve i minuse, koje je teško pobiti i dalje ne želimo da radimo na boljitku odnosa. Kao što rekoh, čudno je to.--Metodičar zgovor²a 21:52, 3. decembar 2009. (CET)