Разговор с корисником:Metodicar/Њикипедија6
|
|
| У | Н | Е | З | В | Е | Р | И | Ј | А | Д | А |
Морам да признам да сам наслов позајмио од домишљатог преводиоца овог дела, за сада последњег које сам прочитао. Да ли буди или не неке асоцијације, не знам, као што не знам ни да ли је наслов прикладан, али је дефинитивно занимљив. Имам ту несрећну склоност ка занимљивим стварима, а њикипедија је свакако била једна од њих у последње време. Наслов се напросто... наметнуо.--Методичар зговор2а 21:52, 3. децембар 2009. (CET)
Радни наслов: стратегија развоја наше њикипедије[уреди извор]
Док BBC[1] јавља како њикипедији на енглеском језику[2] понестају сарадници, наша њики нема тих проблема[3]. Штавише, медији су се веома позитивно или макар неутрално изразили у вези са нашим јубилејом, а посебно се истакла „Нова српска политичка мисао“, где је аутор Никола Танасић, између осталог рекао да је „српска Википедија постигла резултат каквим се не може подичити ниједна културна институција у земљи“. Нисам склон да у потпуности подржим овако крупне речи, али јесам поносан што сам макар делић свега овога и слажем се да је успех овог пројекта огроман. Коначно, овако лепе речи свакако пријају. За нас су све ове вести заправо већ старе, јер смо по броју чланака престигли и Вијетнам и више нисмо задњи на табели. Дакле, грабимо. :) Са ту и тамо - понеком препреком. :) Препрека овог месеца је била бирократија. А можда и не. :)--Методичар зговор2а 21:52, 3. децембар 2009. (CET)
За пачиће[уреди извор]
Некада је на њикипедији постојала школа за све и свашта[4] и данас је она, а од недавно званично, проглашена превазиђеном. Да ли нажалост или на срећу, тешко је рећи[5], али школа каква је нама потребна није још ни осмишљена, а камоли превазиђена. Тешко да ћемо ми уопште основати такву школу, а тешко и да ћемо направити помак у погледу комуникације. Зашто стално причам о комуникацији? Ваљда зато што је битна. На нашој њикипедији често и радо дискутујемо о најразличитијим проблемима, али некако увек[6] те наше дискусије о некој теми имају позадину, која је врло комплексна, те укључује разне ендогене и егзогене факторе[7]. Дакле није битан само одговор на питање о чему, него и ко коме.--Методичар зговор2а 21:52, 3. децембар 2009. (CET)
Сида[уреди извор]
Да је[8] и није тако лако добити, говори и податак да сам недавно дао предлог на тргу да се тај чланак постави на главној страни, а зарад обележавања светскога дана. Међутим, проблем који се наметнуо је био заиста велики; чланак није изабрани чланак. На страну то што се изабрани чланак добија са свега пет гласова људи који су се случајно затекли на страни за гласање, на страну то што и тих петоро заправо ни не прочита цео чланак, него углавном провери километражу[9] и визуелни дојам, на страну то што се понеки глас да и преко пријатељске линије или зарад одржања исте, па чак на страну и то што гласачи углавном „не баратају“ облашћу којом се чланак бави; дакле све то на страну, овај чланак је реално сјајан. Међутим, нисам хтео да се борим за идеју[10], јер све што сам навео је ипак само моје виђење и самим тим није аргумент. Заправо, не бих ово ни помињао да један од корисника који се супротставио идеји, а позивајући се на правило, није касније управо био заговорник тога да правила треба и кршити и да их је само пет крутих. :) Ако сте мислили да му замерам то што мења мишљење у зависности од тога са ким прича, преварили сте се. Увек сам био склон промени мишљења и чак дубоко верујем да је човек који га не мења, духовно сиромашан. :) Уосталом, не могу да будем незадовољан; већина људи је подржала идеју, иако сам био убеђен да се неће мешати. Коначно, настао је проблем око преседана. Колико ја знам, преседан је изузетак. Правило подразумева управо то —[11] да има изузетке. У супротном, не бисмо причали о правилу. Већ о закону. :)--Методичар зговор2а 21:52, 3. децембар 2009. (CET)
Верификација[уреди извор]
Верујем да сте само чекали када ћу ово да поменем. Међутим, морао сам, јер се поднаслов, попут главног наслова, напросто... наметнуо. Када сам био у основној школи и похађао часове ликовне културе, мој наставник је имао обичај да коментарише радове које сам „намалао“ реченицом: „како дивна идеја, тако уништена“. :) Сада када сам ја његов колега[12], управо мислим то исто за верификацију. Толико постављених правила, од којих више ни сами верификатори не знају које важи, а које не, која толико праве проблем да се чланак изабере, продужавају време да се чланак изгласа[13], изазивају веома лоше свађе и самим тим, лоше односе и то све зато да би један човек рекао да је све у реду. :) Мишљења сам да и тринаесторо глава може да погреши (што је у једном тренутку једна корисница и доказала дајући изгрешене цитате из текста[14]), а камоли једна[15]. Бирократија, била узрок или повод, је и у овом случају узела свој данак; опет су се свађе распламсале на више страна намењених пројекту, али на срећу, изгледа без ружних последица[16].--Методичар зговор2а 21:52, 3. децембар 2009. (CET)
Мало и о стратегији[уреди извор]
Један од нешто озбиљнијих проблема је свакако онај у вези са чланцима који имају везе са националним интересом. Један од корисника је отпочео врло озбиљну тему о врло озбиљним стварима, а које се тичу приступа. Суштина је да ли ћемо појединим чланцима прићи искључиво из сопственог угла или ћемо дозволити да им приђе још понеко? :) Према мом предвиђању, иако њикипедија није кристална кугла(!)[17], ти чланци су осуђени да занавјек имају налепницу о сумњивој неутралности, али ако оголимо ситуацију и пишемо онако како морамо, а не како мислимо, јер ми смо, пре свега, енциклопедија, предлог тог корисника[18] је потпуно неприхватљив. Енциклопедија нема улогу да буде критички осврт на грешке које јесмо или нисмо починили или да буде место где ћемо ми исказивати грижу савест коју осећају поједини корисници јер припадају одређеном народу. Затим, област којом се баве такви чланци, уз извињење колегама историчарима, још увек није наука, па тако ни објективна. Она се не позива на законима (или можда правилима[19]) дефинисане појаве, али ни на аутентичне списе или споменике или већ шта на шта се историчари позивају. Она се позива на мишљења људи, која могу бити различита, баш као што су и ти људи различити. И коначно, али и пре свега, сами наслови чланака некако ми не иду уз енциклопедију. „Страдања Албанаца“ би могао да буде пасус из уџбеника историје, али наслов поглавља у енциклопедији... Пут до објективности није једноставан. Знам то и из искуства, па често идем линијом мањег отпора, те се и не трудим, него сам напросто злобан. :) Друштвени односи су језиво компликовани између два човека, а камоли између читавих народа. И увек, али баш увек, истина је на страни свих, баш као што није ни на једној. Дакле, она је ствар вере, а не објективности и сурово је ускратити је било којој страни. Зато је и добро што свако има своју њикипедију.--Методичар зговор2а 21:52, 3. децембар 2009. (CET)
Мхм[уреди извор]
Моји пријатељи са форума су нешто затајили у последње време.
Могуће да је узрок тај што су се бавили речима попут својеврсне енциклопедије жаргона. :) Врло ефектне речи, рекао бих, су биле теме и ако наставе тако, са радошћу очекујем веома врцаве нове теме. :) Оно што ме је запањило[20] је што су поједини корисници на задату тему разменили веома оштре речи. Да сам злобан као иначе, назвао бих овај пасус „проблеми у рају“, али ми је један корисник у полуприватном разговору сугерисао да бих могао да пробам и ексцентричнији приступ, те будем за промену и уљудан[21], а уљудност код мене баш и не изазива напад креативности, те је пасус назван како је назван. Дакле, моји пријатељи су на тежи начин морали да увиде да идеално не постоји, посебно ако је у активност умешано више од једног човека. Такође су морали да увиде да чак и људи који не уређују њикипедију мисле другачије од њих и да при томе своје неслагање умеју да изнесу на врло непријатан начин. И поврх тога, један староседелац је изјавио и: „Е стварно, с вама дискутовати је, изгледа, право умеће“. Како да се не сложим са овим? :) И да, ако сте мислили да ликујем, потпуно сте у праву. :) Не моооогу да се претварам, јер што каже један корисник другом, а зарад „добре шале“ — „пао сам на дно“, мрзи ме три четвртине њикипедије и самог сам себе дисквалификовао што се тиче давања мишљења било где, те немам шта да изгубим; могу себи да дозволим и неке људске особине. :) Исто бих саветовао и пријатељима са форума, да и они дозволе да људи буду људи. Јер, колико видим, њихови проблеми су веома слични нашим. :)--Методичар зговор2а 21:52, 3. децембар 2009. (CET)
И да, тражио сам цитат из теме о којој сам вам причао и коначно га нашао. Изрекла га је једна строседелица која је једна од главних „војевачица“[22] борбе противу њикипедије[23]. Овај цитат илуструје сврху њихове расправе, али такође открива нешто што бисмо могли назвати грубом, али слатком, правописном грешком[24].
Да те потсетим, хомосексулнос НИЈЕ болест, а содомија и педофилија јесу.
Грешку у куцању опраштамо[25], дакле непостојано „т“ у речи хомосексуалност није оно што гледате. (:--Методичар зговор2а 15:49, 5. децембар 2009. (CET)
Наместо закључка[уреди извор]
Као што сам недавно закључио, за проблеме међуљудских односа решења нема. Заправо има, али оно укључује актере тих односа, много добре воље, толеранције и борбе са сопственом сујетом. Иксуствено могу да кажем да је све ово, иако језиво тешко звучи, изводљиво. Наравно, увек имамо могућност да се „кријемо“ иза бирократије, правила која то заправо нису, те нашег осећаја да смо заузели праведан став. И ја се „кријем“ иза своје колумне, слажем се. Више бих волео да искрено могу да се обратим ономе коме желим и кажем да ме је повредио и зашто мислим да је то урадио. И сигуран сам да би ми било лакше. Чак верујем да би тај корисник то и прихватио и да би можда нешто и променио. Међутим, докле год не будем спреман да тако и поступим, дотле нећу ни сазнати. :) Чудно је све то. Лошим односом са неким овде добијамо свађе, неретко ружне речи, инат, „кочење“ у раду, непријатна осећања, а губимо једног доброг сарадника, споменице[26], похвале, заједнички рад који може дочекати 2089. годину[27] (који ће можда и тада бити хвале вредан) и можда једно квалитетно дружење. И без обзира на ове плусеве и минусе, које је тешко побити и даље не желимо да радимо на бољитку односа. Као што рекох, чудно је то.--Методичар зговор2а 21:52, 3. децембар 2009. (CET)
Фусноте илити моји пропратни коментари[уреди извор]
|
