Корисник:Metodicar/Њикипедија7

Врло се фино згодило да колумну пишем сваког трећег у месецу, јер баш на тај дан „пада“ годишњица мог појављивања на великој сцени. :) Нисам очекивао да ће ми ико честитати јубилеј, као што није ни прве године, мада се то ипак десило. Очекивао сам само макар једну Новогодишњу честитку, што се обистинило, те их добио више и искористио да илуструјем ову страну. Ипак, нећу да причам ни о плановима у овој години, ни о предвиђањима, али ни да се (сетно) подсећам својих почетака, већ ћу да се осврнем на дешавања у децембру. Лајт мотив ће бити моја омиљена тема – референце! Разлог за то је и недавна преписка између неколицине Њикипедијанаца, где сам и сам учествовао.--Методичар зговор²а 17:35, 3. јануар 2010. (CET)

Све што нисте знали о референцирању, а нисте желели да питате

Референцирање на Њикипедији, иако један од (пред)услова, није баш омиљено међу Њикипедијанцима. Макар не међу добром већином. Па тако имамо читав низ приступа избегавања референци:

• логичко-очигледни: „То је опште познато.“
• едукативни: „То се учи у основној школи.“
• агресивно-имплицитни: „Јеси л' ти чуо за гугл?“
• агресивно-семиимплицитни: „Јеси л' ти мало глуп?“
• аргументовано-извлакачки: „Нису ми сад баш књиге при руци...“
• извлакачко-футуристички: „Да, да, хоћу, чим нађем мало времена.“
• правило-респектабилни: „Е, у правилима пише да не морам увек!“
• хипотетичко-упитни: „Ко ће сад то да тражи?“
• хипотетичко-одговорни: „То ће бити много тешко за пронаћи.“
• аналитички: „Која ти је конкретно реченица спорна?“
• аналитичко-психолошки: „Која ти је конкретно реченица спорна? Знаш, много би ми помогао том информацијом.“

Заправо, могуће је да се направи читава наука посвећена овом проблему. Већ видим приљежне психологе који проналазе читав низ фактора који утичу на избегавање навођења литературе. Ко зна, можда једног дана настане и чланак на Њикипедији са насловом „синдром референца“? Било би забавно решавати психо тест попут „Ком типу избегавача референци припадате?“ Претпостављам да би питања била отприлике оваква:
Написали сте диван текст о квантомеханичком фенолошкооксидативном коензимском деловању адаптерских неуротрансмитера и неко је, из вама непознатих разлога, затражио да у тексту наведете и литературу. Ви ћете му рећи:

1. Литературу?
2. Будибогснама, па ваљда сам ја ва(н)сељенски стручњак за све и свја овде!
3. А што ниси тражио Методичару када је писао о оним жабама?
4. Јеси ли чуо за израз „тамо где Сунце не сија“?

Борба референцама

Негде при почетку месеца сам имао, па не могу баш да кажем спор, али рецимо дискусију са једним млађим Њикипедијанцем, а у вези са нашким називом птице. Толико му је било стало да се та птица зове другачијим називом у односу на постојећи да се након краће расправе заиста дао на посао и пронашао (округло) десет референци које наводе његов жељени назив као први. Наравно, било би занимљиво да сам се и ја „бацио“ на посао и пронашао десет референци где је фаворизован постојећи назив, али никада нисам волео да копирам форе других, чак и када су, као у овом случају, добре. Претпостављам да се појавило неко треће лице коме се допада трећи наведени назив, да би са мање или више тешкоћа пронашло десет референци за тај назив и производ свега би био један фестивал у Рију (у малом). :) Хајде да оставим по страни то што се Њикипедијанац није потрудио да искористи макар једну од десет референци и прошири чланак или чак, уз толико референци направи чудо од њега, те своју енергију искористи и малко продуктивније, не могу а да се не дивим количини ентузијазма коју ствара стари добри српски, али и свачији други, инат, али и да се још једном подсетим колико Њикипедијанци имају духа.--Методичар зговор²а 17:35, 3. јануар 2010. (CET)

Ипак...

Оно што не одобравам је ниподоштавање ауторитета, односно доктора наука или већ неких других људи који су екшели нешто и постигли у животу, али од којих смо сви ми увек некако паметнији. :) У случају поменутог корисника то бих могао да припишем младости, те исхитрености, али на Њикипедији то баш и није тако ретка појава и међу старијим живљем. Врло често приликом упоређивања „чија је референца јача“, могле су да се прочитају врло ружне примедбе и на рачун лингвиста и на рачун географа. Без обзира којој „струји“ ми припадали и без обзира да ли су ти људи у нашим очима урадили праву или погрешну ствар, елементарно би било да их испоштујемо. Ако ни због чега другог, а онда због сопствене слике коју стварамо код других. Тиме бисмо показали да су нам мерила вредности баш она за која желимо да други мисле да јесу, а не „Фарма“, „Велики брат“ и сличне емисије где се просечни људи приказују као Богом дани.--Методичар зговор²а 17:35, 3. јануар 2010. (CET)

Први, други и трећи човек

Мало озбиљнији сукоб сам имао са Њикипедијанцем који је иначе познат по томе што га многи сматрају титулираним овде. :) Иако ми је поменути Њикипедијанац приватно свакако најомиљенији колега, нисам могао да жмурим на погрешну интерпретацију референци, без обзира какав разлог за ту радњу био. Међутим, оно што не могу ја, могу колеге админи и то без по муке! :) Овога пута сам пробао да будем протоколаран, те не улећем у рат измена, већ потражим помоћ. Захтев сам морао да поновим само два пута и на моје изненађење, одјека је било. :) Не рачунајући Њикипедијанца који није желео да ме „саслуша“, а из разлога моје непрецизности, други је био заиста фер утолико да прочита спорни извор и позабави се проблемом. Успут је и потврдио оно што сам ја (непрецизно) тврдио. Међутим, упали смо у зачарани круг. Колико сам схватио, „нико ми није рекао да сам било шта погрешио“, „али се то могло урадити и на други начин“. Јер, иако је Њикипедијанац поздравио „моју спремност да се изнађе решење без уласка у непотребне ратове измена или сукобе“, „на врху стране је јасно наведено чему она служи“. Дакле, омануо сам страну. Дат ми је упут да продискутујем проблем на страни за разговор спорног чланка са Њикипедијанцем који изгледа не жели да дискутује (чим је без дискусије вратио измену и чим се поводом целог проблема уопште није огласио). :) Никада нисам противуречио добром аргументу и добром савету, па сам то, једноставно, прихватио. :) Пре свега због Њикипедијанца посредника, јер је у питању изузетан човек кога, али баш много, ценим и који је имао толико добре воље да буде и поштен и дипломата истовремено, а имао је и довољно „храбрости“ да се уопште суочи са проблемом на чијим су супротним странама први људи Њикипедије . Међутим, званични први човек Њикипедије се ипак огласио и тиме оправдао своју титулу, јер није много важно чије ће мишљење да преовлада, већ хватање у коштац са проблемом. Зато му признајем и победу и титулу, са тим да нема разлога да будем незадовољан. Урадили смо праву ствар, а и успут сам проглашен добро познатим циником, што такође није титула за одбацити је. :)--Методичар зговор²а 17:35, 3. јануар 2010. (CET)

Вести са форума

Верујем да би се моји драги пријатељи са форума сложили са претходном квалификацијом и то акламацијом. :) Вести са форума вас неће оборити с ногу. Наиме, форумаши показују све знаке понашања које је уобичајено; са дивотним реченицама дочекују фришке нараштаје форумаша, приказујући једну топлу и стрпљењем напуњену атмосферу. Додуше, каткад атмосфера добије на топлини, те постане више ужарена, па се могу прочитати разноразне „будалаштине“. Ова квалификација није моја, већ самих форумаша када дискутују мисли неких других форумаша. То знам, јер сам и сам учествовао неколико пута и то у макар две различите теме и за дивно чудо, њихов администратор није обрисао нити једну моју поруку, иако сам у једној недвосмислено поменуо рад на Њикипедији. Очигледно није обратио пажњу као обично, а уосталом, ако форумашима промичу и грубе правописне грешке, а о онима у куцању да и не говорим, како ли неће тек понеки пост Методичара? :)--Методичар зговор²а 17:35, 3. јануар 2010. (CET)

Лош дан

Када је већ прва овогодишња тема референца, пренео бих један цитат са форума, који није аутентично њихова мисао (већ поново цитат са неког ТВ канала, мислим), али по мом мишљењу непогрешиво илуструје дешавања тамо. Гласи: „Лош је дан за бити човјек“. Питате се зашто сам одједном овако зао према милим ми пријатељима? Па, само сам искрен. Наиме, форумаши су исказали задивљујући степен толеранције према разним мањинским групама и прилично се заложили за њихова права. Са друге стране, на оном њиховом занимљивом деличку форума где пљују по Њикипедијанцима, дешавало се (и то неретко) да пљују и по деци (основцима, средњошколцима) са несмањеном жестином као да се ради о одраслима. Мене занима, ко штити њихова права? Да иронија, те сарказам, којима су неки форумаши по сопственим речима склони, буду још већи, често су теме форума и образовање, као и утицаји којекакви на младост. Шта рећи, а не заплакати? :)--Методичар зговор²а 17:35, 3. јануар 2010. (CET)

Њу лоок

Још једна, али не баш фришка вест је да је мој фаворит са форума променио слику у профилу. Иако ми се стара више допадала, ова нова уз пропратни текст дефинитивно даје на креативности. Такође, злокобан изглед „којим одише“, деморалише евентаулне противнике и сада се свакако не бих усудио да уђем у дуел са њим. Замислите како би деловала бубамара на цветићу vs нацерено лице фром хелл на визуелне типове који посматрају форум. Рекао бих да бих био унапред виђени губитник. :) Мада то баш и није тешко бити на форуму. Занимљива пракса им је да када пљују некога, а ако тај неко проба да се одбрани или да, макар, узврати истом мером, они му обришу поруку или га блокирају. Дакле, што би рекли Алан Фордовци, ако каниш побиједити не смијеш изгубити. :)--Методичар зговор²а 17:35, 3. јануар 2010. (CET)

Ипак...²

Причали будалаштине или не, форумаши се све у свему лепо друже и забављају. Када су рецимо прославе рођендана, заборављају се сви ранији сукоби и лепе жеље надолазе са свих страна. Један од фришкијих рођендана је и мог омиљеног админа тамо, који, колико сам схватио, слави својеврсни јубилеј. Најискреније му желим успеха, како у животу, тако и на његовом форуму. Иако сте имали прилике да прочитате моје озбиљне замерке неким деловима тог форума, ипак не могу (толико) да будем злурад и да своје радовање темељим на туђим грешкама, манама и несрећи. То (великодушно) препуштам форумашима, а ја ћу се већ некако снаћи и са радовањем због сопствених успеха. Некако ми је то увек било довољно. :)--Методичар зговор²а 17:35, 3. јануар 2010. (CET)

Грешке, те њихово промакнуће

Колико могу да видим, избор за сјајне чланке се полако, али стамено, претворио у правцијату ноћну мору, готово налик лику са профила мог најбољег пријатеља са форума. Имам благи осећај да је та страна постала све само не критички осврт на чланак, а и аргументи што гласача, што верификатора су или уопштени до те мере да и уз најбољу вољу не могу да пронађем фалинку или су толико спецификовани да то просто не желим. Наиме, у мору врло специфичних, али истовремено врло маргиналних замерки, типа у две речи имаш погрешно слово или унутрашње везе су ти „просте речи“, некако прескачемо врло озбиљне грешке. Цитираћу речи једног Њикипедијанца који ме је одушевио ефектношћу свог одговора, а на постављено питање зашто се у чланку који је предложен за пример, јављају грешке у куцању:

Зато што једноставно промакне.

Србија међу чланцима

Испоставило се, на моје не мало изненађење, да референце јесу важан аргумент, што показује и несрећни пример чланка Србија који је на Њикипедији на српском језику престао да буде изабрани чланак. Звучи некако лоше, али најискреније не видим други начин. Додуше, покушано је да се изврда са постављањем референци коришћењем најмање две методе (логичко-очигледне и аналитичко-психолошке), али без већег одјека. (Једини спор који је настао се више тицао форме него суштине; питање је било који шаблон о недостатку референци поставити.) Уз све ове компликације, што оправдане, што неоправдане, таман сам хтео да дам предлог да пребројимо изабране чланке које имамо до сада и надамо се да им се налепнице убудуће неће скидати, те се спремимо на то да је то лимит којим располажемо, а за потребе главне стране. Међутим, Њикипедијанци су овај пут успели без јасне свести да спрече моју злурадост и ипак су изабрали сјајан чланак милитантног назива. И не само то, већ и да покрену предлог за гласање да се нешто промени. У то име и овај пасус бих завршио цитатом једног Њикипедијанца:

Ништа никада није касно, поготово не на овом пројекту.

Три боје акрилно

У једном тренутку је било извесно да ће чланак „акрилне боје“ постати јубиларан. (Уколико сте приметили да нешто почесто у последње време имамо јубиларне чланке, добро сте приметили. И није нам досадило да их имамо, напротив. Увек сам говорио да један човек чини разлику и то се показало у најпозитивнијем смислу.) Међутим, приметио сам да чланак, иако мален, ипак има пар мана, те сам их предочио на страни за разговор, одмах испод шаблона: „јубиларни“. При томе чланак (наравно) нема референце, али то уз све замерке нисам смео ни да поменем. На моје не мало изненађење, проблем је био решен веома брзо. Шаблон је премештен на други чланак, пошто смо се мало забројали! Епилог је да је ипак чланак сређен, додуше који дан касније. :)--Методичар зговор²а 17:35, 3. јануар 2010. (CET)

Наместо закључка

Морам да поменем једну тему која ми се дојмила због своје оригиналности. Ради се о еколошкој свести примењеној на Интернет стране. Прочитајте ако већ нисте, верујем да ће се и вама допасти. Заправо, овај пример показује не само еколошку свест, већ и један од есенцијалних закона у природи; да све тежи стању мање енергије. Уколико нам размаци троше више енергије, не би требало да их правимо. Наравно, уколико пишемо референце, оне ће свакако да нам утроше много и Интернет простора, а и да нам потроше драгоцену нам енергију. Међутим, ако се сетимо да ми све ово радимо и због других онда се укупан однос утрошене и уштеђене енергије значајно мења. Ту сада наступа еколошка свест и однос према окружењу. Питање је да ли ћемо бити себични и чувати своју енергију или ћемо је делити са другима. Уколико сам схватио сврху Њикипедије, одговор се намеће сам по себи. Уосталом, налажење бројних изговора зашто одређене реченице не референцирати, иако је доказано веома креативна активност, опет захтева енергију, а о расправама поводом тога да и не говорим. И нећу, јер, признаћете, прилично сам се расписао и доста је било за овај пут. :)--Методичар зговор²а 17:35, 3. јануар 2010. (CET)

Ипак...³

Да, слажем се, мој безобразлук (као уосталом и језичавост) граница нема и што рече један мој донедавни противник, изгледа да нико нема намеру да га санкционише, тако да је моје (помалко злобњикаво) јављање на тргу са идејом да „набацимо“ новогодишњи лого прошло без тежих последица. :) Лого смо изабрали поштујући правило које каже да Њикипедија није демократија, тако да су у име свих одлучила два Њикипедијанца, уз моје не-много-запажено кукање да би било лепо додати и црвене пахуље како би се слагао са бубамаром на корисничкој ми страни. :) Ето, лого нам се сјаји, празници се прослављају (надам се још увек) и читаоцима ових редова за крај желим све најлепше у животу и много квалитетних референцираних чланака на Њикипедији, те много занимљивих тема на форуму. :)--Методичар зговор²а 17:35, 3. јануар 2010. (CET)