Razgovor s korisnikom:Struca

Pozdrav, Struca. Dobro došli na Vikipediju na srpskom jeziku!
Zdravo, Struca. Hvala na učešću u projektu. Nadamo se da ćete uživati u saradnji i da će vam boravak s nama biti prijatan.
Vikipedija na srpskom jeziku je slobodna enciklopedija koja je nastala 2003. godine. Od tada smo uspostavili različita pravila u našoj zajednici. Odvojite malo vremena i pročitajte sledeće teme, pre nego što počnete da uređujete Vikipediju.
	Pet stubova Vikipedije Šta je Vikipedija?		Pomoć Opšti priručnik za uređivanje Vikipedije
	Uputstva Brzo naučite da pravite izmene, korak po korak		Pesak Za uvežbavanje rada na Vikipediji
	Osnovni kurs Traži personalizovanu pomoć pri prvim pokušajima		Naučite kako se uređuje stranica Vodič za uređivanje stranica
	Stvari koje ne bi trebalo da radite Sažetak najučestalijih grešaka koje treba izbegavati		Najčešće postavljana pitanja Pitanja koja mnogi postavljaju
	Pravila Vikipedije Pravila i smernice koje je usvojila zajednica		Trg Mesto gde možete pitati druge vikipedijance
Dugme za automatski potpis Potpisujte se na stranicama za razgovor pomoću četiri tilde (~~~~) ili klikom na dugme koje se nalazi iznad uređivačkog prozora — time dodajete vaše korisničko ime, trenutno vreme i datum. Takođe, nemojte se potpisivati u člancima. Pre nego što počnete s uređivanjem članaka, pročitajte važne napomene o pisanju srpskim jezikom na Vikipediji. Članci na Vikipediji na srpskom jeziku mogu se potpuno ravnopravno uređivati ćirilicom i latinicom, ekavicom i ijekavicom, ali nije dozvoljeno mešanje pisama niti izgovora u istom članku. Izmene latinicom u ćiriličkom tekstu (i obrnuto) i izmene „osisanom” latinicom, odnosno ASCII-jem, biće uklonjene bez odlaganja. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Nadamo se da ćete uživati sa nama doprinoseći Vikipediji i da ćete postati njen stalni korisnik. Ukoliko imate bilo kakva pitanja, slobodno se obratite meni ili drugim urednicima na nekoj od stranica na Trgu. Još jednom, dobro došli na Vikipediju, projekat slobodne enciklopedije. Srećan rad!-- Dcirovic (razgovor) 22:11, 18. avgust 2012. (CEST)

pitanje

napisao sam clanak koji sam trebao da sredim u roku od 24 sata a meni ga obrisali za 3. pa me zanima sto se to tako radi? da li biste bili ljubazni da me pustite da zavrsim?

Histerofobija

Da imate pouzdane i proverljive reference za tu temu? -- Dcirovic (razgovor) 03:20, 19. avgust 2012. (CEST)

Vratio sam vam članak. Imate 7 dana da ga sredite i upotpunite relevantnim izvorima. Ukoliko do tada ne bude sređen, neko će ga obrisati. --Jovan Vuković (r) 03:23, 19. avgust 2012. (CEST)

I da, ukoliko imate nekih pitanja i ukoliko vam je potrebna pomoć oko nečega, slobodno mi se obratite. --Jovan Vuković (r) 03:27, 19. avgust 2012. (CEST)

hocu jovane hvala vam puno na ponudi. ja sam veceras dezuran na poslu,zanima me koliko ja trebam da pisem o jednoj temi da bi to kod vas ostala definicija. posto sam izmenio slova kao sto su mi trazili,ali me bili ponovo skinuli? hvala u napred. znaci trebam da navedem pisca knjige u kojoj je bolest definisana?

Zdravo. Što se tiče članka, prvo on mora ispunjavati uslove proverljivosti. Znači potrebno je da navedete neki internet link koji govori o ovom članku, ili ukoliko o Histerofobiji ne postoji ništa na internetu navedete neku literaturu koja to potkrepljuje. Znači navedete knjigu u kojoj je opisan ovaj poremećaj. Sem toga tekst treba da sadrži poveznice, i da bude formatiran u skladu sa vikipedijinim pravilima. Pogledajte npr. članak Klaustrofobija. Oko tog dela vam mogu i ja pomoći. Međutim prvo treba dodati literaturu, a to morate vi da odradite. Znači trebate da navedete i pisca knjige u kojoj je bolest definisana, i naziv knjige. Pozdrav, i slobodno mi se obratite na mojoj strani za razgovor, ako budete imali bilo kakvih pitanja ili vam bude potrebna neka pomoć oko uređivanja članaka. --Jovan Vuković (r) 15:23, 19. avgust 2012. (CEST)

Jovane treba mi pomoc,oko poveznica i ako biste mogli da mi objasnite kako da ubacim slike,i da mi malo pogledate clanak sada pa da mi priblizite malo greske ako sam ih pravio. hvala.

sta bi jos trebalo da uradim da mi iznad clanka ne stoji "Upravo ovako su izgledali prvi članci nekih sada iskusnih vikipedijanaca"?

Ništa korisnik:Tajga vam je pomogla oko poveznica već. Sada članak odlično izgleda. Uklonio sam oznaku početnik. Jedino bi još bilo potrebno da u literaturi napišete ko je izdavač knjige, godinu izdanja i ISBN broj knjige. Hvala vama na doprinosu vikipediji. Pošto vidim da se razumete u psihologiju, nadam se da ćete ostati na vikipediji, i pomoći da dobijemo još novih, kvalitetnih članaka iz te oblasti, kao i iz bilo koje druge oblasti koja vas bude zanimala. Ukoliko vam bude bila potrebna pomoć oko bilo čega, slobodno mi se obratite. Samo kada mi pišete, najbolje bi bilo da pišete na na mojoj strani za razgovor (kliknite na link), pošto tako odmah dobijem obaveštenje da ste mi poslali poruku. Kada pišete na svojoj stranici za razgovor, kao do sada, ja obaveštenje ne dobijem. Pozdrav i srećno u daljem radu. --Jovan Vuković (r) 02:10, 20. avgust 2012. (CEST)

Nema na čemu :). Poz i sve svako dobro. --Jovan Vuković (r) 02:58, 20. avgust 2012. (CEST)

Evo i za tebe jedno pivo, mislim da dobro dođe na vrućinu

Nema potrebe da se ti meni zahvaljuješ, nije bilo baš toliko teško, više sam se bojala da nešto ne pokvarim. Lepo je imati jedan sasvim nov članak, kakav još niko nije napisao na projektima Vikipedije, odnosno biti prvi u jednoj vrlo stručnoj temi, koja će nekima verovanto poslužiti kao uzor. U vezi tvog članka ostalo mi je nekoliko neodoumica, pa ako znaš, možda možeš da mi objasniš, više zbog mene lično i moje opšte kulture, pošto sam totalni duduk za tu temu:

1. Na šta se odnose konverzacioni konflikti? U prvom trenutku pomislila sam da se odnosi na konflikte u konverzaciji, odnosno na verbalne konflikte, ali naišla sam na jedan tekst u kome se pominju konverzioni konflikti, odnosno, konverzione neuroze. Bilo kako god, pitam se, da li se dotična bolest uvek (ili makar na početku, pre većih poremećaja) manifestuje samo u odnosu sa voljenom osobom ili to ipak može da bude i bilo koja druga osoba, poznata ili nepoznata?
2. Da li znaš za koji uzrast je tipična histerofobija? Pošto sam skoro uređivala tekst koji se odnosi na Mehanizme odbrane, zbog čega sam negde pročitala da se psihološki poremećaji, kao posledica ili vid mehanizama odbrane, mogu grubo podeliti i prema uzrastu za koji su tipični (za decu, za adolescente ili za odrasle).
3. Da li je Vukašin Simonović zista bio taj koji je definisao ovu vrstu bolesti ili ju je samo opisao u nekom od svojih radova ili knjiga?
4. Koji je drugi naziv za "radnu memoriju"?
5. Ujedno se izvinjavam, pošto sam mislila da si samo greškom obrisao ISBN u literaturi, pa sam ga vraćala, nisam uspela da dokučim tvoje namere. U svakom slučaju, shvatila sam da takav broj ne postoji. O kakvoj se knjizi zapravo radi: nekim skriptama, možda još neobjavljenoj knjizi, naučnom radu ili tako nešto? I koliki je zapravo deo teksta napisan u članku iz te knjige? Pokušavala sam bezuspešno da pronađem i neku drugu literaturu, da ne bude samo jedna knjiga navedena i ... ništa.

Hvala unapred --Tajga (razgovor) 17:04, 20. avgust 2012. (CEST)

Pitanje o konverzacionim konfliktima sam zapravo postavila jer mi je termin potpuno nepoznat. Možda se jednom odlučiš da napišeš neki članak i o tome? Ostavila sam vezu na to (sada izlazi crveno), za slučaj da jednom bude,nadam se da ti ne smeta. Po mom mišljenjeu, prednost Vikipedije je upravo u tome što su mnogi termini međusobno povezani.

Mislim da nemam problema sa fobijama, bar nisam primetila simptome, a još manje sam pokušavala da se autoanaliziram. Mada, u pravu si, ima onih koji to vole. Naime imala sam jednu drugaricu, najbolju drugaricu, koja je uradila upravo to. Zapravo, nekad davno: i ako smo mislile da studiramo zajedno, ona je u jednom trenutku, naprasno odlučila da studira psihologiju. U početku mi je pominjala sve što su učili, ali tada nije mi izgledalo zanimljivo, baš ništa nisam zapamtila i pitala sam se kako nekome može. Osim što me je ta drugarica kasnije naterala (kao i sve ostale svoje prijatelje), da jedno vreme idem na privatne seanse, kod istog psihoanalitičara (mislim da reče da je bio baš klinički, radio je u nekoj bolnici), kao što je išla ona. Išla sam neko vreme, a na jednoj od poslednjih seansi, pre nego što sam odustala, čovek mi je definitivno potvrdio (mada nisam pitala) da nemam nikakav ozbiljan problem ili poremećaj, mada kako reče, svi imaju neke probleme. Pošto sam usput pomenula da je to isto sigurno slučaj i sa mojom drugaricom, sav se bio snuždio, rekao da nisam u pravu i da ona ima vrlo ozbiljnih problema, ali bez ikakvih detalja. Puno kasnije, drugarici sam to i rekla, uvek sam se pitala na šta je mislio, ali sam bila sigurna da je preterao. A ona se naljutila, na mene, na njega, na sebe i objasnila da je dotični stručnjak počinio profesionalnu grešku, nije imao pravo da mi pominje nju i njene probleme, čak i ako smo bile najbolje drugarice. Objasnila mi je tada i koji je bio njen problem. Ostala sam potpuno zaprepašćena, jer zaista jeste bio problem, a bolelo me je što mi je ipak u par navrata pomenula problem, mada na neki poseban način i ja nisam to shvatila. Verovatno se ništa ne bi promenilo čak i da jesam, jer nije bilo nikakve šanse da joj pomognem. Ma totalni sam duduk ... nemam talenta. A i moja je struka tehnička, sa tim temama stvarno nemam nikakve veze, samo mi sada izgleda zanimljivo, kao i mnoge druge stvari. Elem ... jao zapetaljala sam se.

Pitanje je zaista bilo samo zbog upoznavanja sa tim terminom konverzacioni konflikti, pomislila sam da je mogla biti u pitanju neka greška.

U slobodnom vremenu, na Vikipediji se često bavim uređivanjem članaka koji su označeni kao početnički i član sam te grupe, mada nije neophodno biti član, svako može da uređuje sve. Trudim se da popravim one članke, za koji smatram da mogu biti korisni, ako neće niko drugi, kako ne bi bili obrisani. Kad mogu proširim ih sa još informacija, u granicama mojih mogućnosti.

I tako, pregledavajući početničke članke naletela sam i na tvoj. Kada je pitanju neki opšti termin, prvo pokušam da proverim da li ima istog ili sličnog članka na drugim jezicima, da ga povežem. U ovom slučaju koliko sam videla nema ništa, rekla bih da se niko nije usudio. I ... kad nema na Vikipediji, obično nema nigde, jer mnogi posle prepisuju. Mada, imam jednu manu, dajem preferenciju člancima napisanim ćirilicom. A inače, ne pratim šta se dešava na Vikipediji. U svakom slučaju, ako ti treba pomoć, a sumnjam da će u budućnosti tvoji članci biti označeni kao početnički (sad već imaš iskustva), kad pomisliš da mogu da ti nekako pomognem, a verujem da ima i drugih koji su zainteresovani, ti javi. Sa druge strane, možda možeš i ti meni da pomogneš. Pre nekog vremena sam uređivala i Mehanizme odbrane, na koji sam naletela na isti način, bio je označen kao početnički. Sada sam pomislila, kako može da se doda neka rečenica ili poveže nekako sa tvojim novim člankom (uvek je dobro da ima puno veza). Ili možda možeš ti, ako smatraš da ima smisla. Stručnjak si, pa možeš bolje da proceniš.

Uzgred, verovatno nisi primetio, na člancima je zabranjeno, ali u razgovorima je dobro potpisati se na kraju. Najlakši način za to je da pritisneš na ikonicu sa olovkom, koja se nalazi gore među alatkama za pisanje, odmah iznad teksta koji pišeš. Ozlaze 4 tilde.”~” i crta, pre nego što sačuvaš članak. --Tajga (razgovor) 03:22, 21. avgust 2012. (CEST)

Napisacu ti clanak nikakav problem,samo ako bi htela da mi ga malo sredis ako zabrljam negde,ipak nisam toliko iskusan kao ti oko toga. Nisam ja mislio da ti imas problema,nego jednostavno primetio sam neko interesovanje sa tvoje strane oko moga rada. A ljudi ponekad hoce da poprime simptome sami od sebe bukvalno bez ikakvog razloga. Nisi ti "duduk"(uvek se nasmejem kad procitam taj termin posto mi je simpatican) za psihologiju,ne znam da li si toliko upucena ali da ti skratim uvod u "nauku" psihologija je grana filozofije a filozofija nije priznata bas konkretno kao nauka,tako da svaki covek jeste psiholog. jer analiziras ti non stop ljude i situacije svesno ili ne svesno ti to radis od trenutka kad izadjes iz kreveta tj kad se probudis. Jel spavanjem filtriras mozak i brises informacije tebi ne bitne. i kads se probudis tu ima dosta mesta za razmisljanje i pamcenje novih stvari,i tako se proces vrti iz dana u dan. a ostaju ti dugorocne memorije to su one tebi jako bitne i eventualno neki zakljucci. al ne pamtis kratkorocne memorije kao sto je na primer mesto gde ostavljamo kljuceve u nekom trenutku,zbog toga nekada ne mozemo da se setimo gde su nam kljucevi.. sa druge strane klinicka psihologija zahteva ogromno znanje iz psihijatrije sto je grana medicine, e to je vec nauka. al sto se tice psihijatrije ljudi obicno misle da je slicno kao psihologija,nije, nema slicnosti velika je razlika izmedju njih. psihijatrija se bavi bolestima opisanih kao posledica hemiskog disbalansa receptora dopamina,serotonina,norepinefrina i ima ih jos dosta mnogo. i oni ukljucuju ubacivanje lekova tacnije toksina,koji deluju tako sto ce ih oslobadjati(drogirati mozak) ili blokirati(ukociti funkcije mozga). Ali svi ti receptori se oslobadjaju zbog misli i stresa uzbudjenja sexa itd,a ne zbog fizioloskog(organskog) poremecaja,mogu da budu i pomazu psihijatri kod takvih slucajeva. ali dosta prepisuju lekove ljudima kojima nisu potrebni. meni kad je umro deda odavno je to bilo. Bio sam loseg raspolozenja i meni je lekar opste prakse,tad je to moglo tako,sad vise ne, hvala bogu, prepisao antidepresiv ne secam se kako se zvao. ja sam to pio,tabletu ujutru i nista,drugi dan primetio kako sam malcice da sam usporen,treci cetvrti i peti dan nisam se secao nicega. cak se nisam secao ni kad ni da sam jeo,izlazio,raskinuo sa devojkom,potukao se sa bratom oko gluposti neke. NISTA, BUKVALNO MI JE RUPA OSTALA U MOZGU. onda su me moji uhvatili za ruku,poveli kod doktora koji me je uputio kod psihijatra,koji mi je dijagnozirao depresiju sifra F31,i dan danas cuvam taj papir u kome pisu nevidjene gluposti. otisao sam kod psihologa u skoli,poslala me profesorka. i meni je zena zaprepasceno rekla da je samnom sve ok,osim cinjenice da mi lekovi mute mozak. i da je moje lose raspolozenje sasvim normalna reakcija,rekla je da ne bi bilo normalno da se ne osecam tuzno nakon sto mi je umro deda. bacio sam lekove i posle 4 dana teske depresije,koja je trajala dok mi lek nije u potpunosti izasao iz organizma ja sam se vratio u normalu da te ne smaram sad o tome.. citajuci tvoj post gore pomislio sam na trenutak da mi opisujes sebe kroz tvoju drugaricu,nemoj da se ljutis jer to ljudi rade . ali to je u glavnom zbog opisa nekih malo neprijatnih simptoma pa ih je sramota da kazu da se desava njima a treba im pomoc oko resavanja toga pa traze savet. ali me sada veoma interesuje sta se desilo sa tvojom drugaricom na kraju,jel ste u kontaktu,sto je tebe povela sa sobom na seanse,jel to bio deo terapije? zbog cega je tebi taj doktor rekao da ona ima problem,da bi pricala sa njom oko toga? da nije u pitanju postreumatski stres ili bipolarizam(nagle promene raspolozenja) poznatiji kao depresivno manicna psihoza,voleo bi da mi kazes naravno ako zelis... hteo sam da napisem svoj clanak o smrti,ali sam video da je neko to vec napisao i ne svidja mi se, zato sto je definisana. Smrt je smrt i tu nema mnogo filozofiranja. ali ja mislim da bi to mogao mnogo interesantnije da napisem nego kao sto je vec napisano. jer moja negde perspektiva prema tome je drugacija,pisao sam vec rad i ljudi su se cepali od smeha dok su citali(rad je naravno napisan u shodu sa naucnim istrazivanjima). na nekim delovima sam dobijo komentare da su se najezili,da bi mogao da snimim film itd. zato sto je napisano realno i ubacen je malo humor. i gore nisu navedene faze smrti,postoje tri sto su: klinicka,vegetativna i terminalna. jeste provuceno kroz tekst ali ne direktno napisano ono sto je vazno znati o tome. da li moze da se napise clanak preko clanka koji vec postoji? sto se tice tvoje drugarice,jako je moguce da je pocela da studira psihologiju da bi malo bolje razumela svoje probleme,ali da bi neko to uradio iz tog razloga mora biti mnogo pristrasan u vezi resavanja svojih problema. sto nije toliko dobro za pojedinca.

Možda sam malo preterala sa pričom. Kada si me pitao da li se interesujem za određene teme iz članaka, zato jer i sama želim da rešim neke probleme, podsetio si me pomalo na tog lekara specijalistu. Stvarno jesam pomenula slučaj drugarice, a ne svoj. Ali zaista, nije baš stručno pričati o tuđim privatnim stvarima, a ni sopstvenim, na takav način. Na seanse nismo išle zajadno, svako je išao na svoje, nikada nismo o tome komentarisle jedna drugoj, niti je bio običaj da specijalista priča o drugima i njihovim konkretnim problemima. Vrlo moguće da je to bio njegov mali trenutak nepažnje, zaborav, nesmotrenost ili lapsus, izletelo mu. U pitanju je samo jedna mala i prosta rečenica, bez ikakvih detalja. Moje neznanje o takvim stvarima, bilo je toliko, da ga nisam tada ozbiljno shvatila. Drugarica je pak znala da ima problema, ali nije znala koji. Celu priču je ispričala tek na kraju, kada se sve već rešila i kada je i sama imala kompletniju sliku o svemu. Zato je za mene i bilo zaprepaščenje i prva reakcija neverica, ličilo je na neki film i pomalo na noćnu moru. Ne bih znala stručne nazive poremećaja, moguće je da nije bio samo jedan, ali prema njenim rečima, a i po uzrocima i dužini trajanja lečenja, verovatno je bio jako kompleksan. Ne sećam se da li je ona sama pokušala to sve stručno da mi objasni, ali ako jeste, do sada sam sve zaboravila. Osim toga, kao durgaricu, nikad ne bih mogla da je posmatram na takav način. No to je sve bilo davno. Ona je sasvim dobro. Kasnije je svaka je krenula nekim svojim putem ... i samo se ponekad čujemo.

Jasno mi je da svi imamo neke probleme, prolazimo kroz razne faze, različite nas stvari pogađaju, nalećemo na pogrešne stručnjake ili postanemo žrtve neke njihove nepažnje ili svoje sopstvene. Možda je neko bolje opšte znanje jedan od načina da se sa tim nekako izborimo.

Ipak, evo da ponovim, nisam se interesovala za temu zbog nekog određenog problema, ni svog, ni tuđeg. Kada nešto pišem ili uređujem, uvek se trudim da prvo sama razumem. Mislim da je to najbolji put da doprinesem da se napravi nešto zbog čega mislim da sve ovo vredi. Svi članci na Vikipediji su otvorene knjige, uvek mogu da se dopune. U ovom kronkretnom slučaju sam napisala šta mi nije jasno i što bih volela da znam, samo sam ti dala još jednu ideju, pa možda nekad pročitam i saznam. Na tebi je da odlučiš da li želiš, kada i kako ćeš neku temu da započneš. Tu sam ako ti treba pomoć, a tu su i drugi. Verujem da može da bude zanimljivo. I naravno, za sve članke se traži i/ili preporučuje da imaju bar neke navode, te da određeni podaci budu provereni. A za neke druge, već urađene članke, kada mislim da imam da napišem nešto zanimljivo, što je vezano za isti naslov, trudim se da se pronađem način da nadovežem svoje, tako da ne kvarim ono što je već napisano. Ili, ako vidim da imam nešto drugačije što mnogo odskače, trudim se da pronađem neki novi naslov članka i tamo napišem ono što imam. Pozdrav --Tajga (razgovor) 10:30, 21. avgust 2012. (CEST)

a ja sam mislio da su bile u pitanju grupne terapije,ali privatne seanse su nesto drugo.... pogledao sam mehanizam odbrane,dobro je uradjeno sve,nema potrebe za dopunjavanjem ali moze da se to uradi.Kako si mislila tacno da povezem sa histerofobijom?

Ne nisu. Beše nas sve ubeđivala da je to korisno, za sve, a posebno za njenu struku, jer svi moraju prvo da reševaju svoje lične, pre nego što krenu da rešavaju tuđe i na taj način izbegla objašnjenje da lično ima težak problem.

Mehanizmi odbrane, imaju odeljke. Za histofobiju si rekao da se javlja u detinjsvu, koliko sam razumela, za njih su tipični, tada obično počinju. S toga, među tačkama koje slede ispod podnaslova: Mehanizm odbrane karakterističn za decu, pronaći odgovarajući mehanizam, ako neki od postojećih odgovara ili dodati novi mehanizam, odosno novu tačku, naravno to sve može ako znaš koji je mehanizam. Onda objasniti u kom se obliku javlja u detinjstvu, a kako izgleda kod odraslih (ovo zadnje mislim da si mi objasnio u razgovorima). Mislim da je doovoljna jedna ili par rečenica.

Podsetio si me da smo svi u suštini ljudi i da koliko god bili stručni za svoju oblast, u svemu što radimo uvek ima nešto lično. Ne može sve uvek da se okarakteriše kao pozitivno ili negativno. --Tajga (razgovor) 11:36, 21. avgust 2012. (CEST)

Članak za primer

Možda si do sada već i sam video, ali ako nisi, samo da dodam da u daljem pisanju možda može da ti posluži članak kao što je Angina pektoris. Na samom početku članka nalazi se šablon za definisanje bolesti, u kome, izmeđiu ostalog stoje veze na razne baze podataka u kojima je definisana bolest. Odmah ispod šablona objašnjeno je poreklo naziva bolesti, naziv na originalnom jeziku i značenje značenje reči. Zatim, možeš da vidiš kako se unose reference, odnosno literatura, veze na različite knjige, druge članke i veb stranice. Onda, upotreba tabela, označavanje delova teksta sa različitim bojama pozadine i slova. Svašta može da se nauči.--Tajga (razgovor) 16:14, 24. avgust 2012. (CEST)

Postavljanje slika

Slika se postavlja u članak tako što se prvo slika postavi na Vikpediju. Pretpostavljam da znaš da na Vikipediji ne može da se postavi bilo koja slika koju pronađeš bilo gde, ali nema problema ako je slika tvoja. Takođe je korisno da znaš da kada postaviš tvoju sliku na Vikipediju ti samim tim u najmanju ruku dozvoljavaš i svim ostalim članovima da je koriste pod istim uslovima (uz navođenje autora), ili ako odabereš licencu da slika bude javna, onda bukvalno svako može da je koristi bez postvljanja bilo kakvih uslova. U zavisnosti od toga o kakvoj se slici radi i da li ona služi samo za srpsku ili može da se iskoristi i na drugim Vikipedijama, možeš da je postaviš samo na srpsku Vikpediju ili možeš da je postaviš direktno na ostavu. Na oba mesta imaš asistenta. Pre postavljanja slike dobro je da datoteku preimenuješ tako da nosi naziv onoga što predstavlja. Npr. ako si slikao nečiju ruku, datoteku nazvati npr ruka.jpg, ako si slikao neko naseljano mesto, datoteku nazvati ime_naseljenog_mesta.jpg. Prilikom postavljanja traži se da odabereš licencu i da napišeš da li si ti vlasnik ili je neko drugi (u ovom drugom slučaju, kako pomenuh ne može svaka i niti za bilo koju namenu). U koliko ne odabereš pravilnu licencu, pošto se sve što se piše i postavlja na Vikipediji, takođe i proverava (ima čitava armija ljudi i preged ide po redu, ne može ništa da promakne), o čemu se brinu administratori i neki drugi ljudi, slika može da bude obrisana. Tako da u koliko ti izađe bilo kakvo upozorenje, najbolje je da se obratiš nekom administratoru da ti pomogne oko takvih detalja (ni ja baš nisam najbolje upoznata sa nekim pravilima). Pri postavljanju, a može i kasnije takođe je korisno odabrati kategoriju slike, a opis je obavezan, ali može da nosi isti tekst kao i naziv fotografije. Na ostavi može i da se upišu i koordinate, odnosno lokacija. Jednom kada si postavio fotografiju, da bi je postavio u članak potrebno ti je tačno ime datoteke koju si postavio. U koliko se radi o nekom šablonu, slika se postavlja vrlo lako, iza mesta na kome piše slika= samo treba upisati naziv_slike.jpg. Ako nije šablon u pitanju, onda imaš mnogo različitih kombinacija, tako da je najbolje da pogledaš primere, u članku koji sam ti ostavila kao primer ili bilo kojem drugom članku. Uđeš na opciju ”Uredi” odnosno ”Edit" i kopiraš primer koji ti se dopada, a u tvom članku zameniš samo ime datoteke, odnosno slike. Na Vikpediji takođe postoji pomoć o toj temi npr ovde. Inače, sliku u članak može da ti postavi i bilo ko drugi. Srećno!

Koristim priliku da te podsetim da je vrlo korisno da se potpišeš na kraju razgovora. Potpisuje se tako što se pritisne na ikonicu na kojoj je nacrtana olovka, odmah pored ikonice za podebljana i kosa slova. Potpis služi zato da poveže tvoj korisnički nalog sa tekstom, tako da onaj koji ti odgovora u razgovorima, može lakše da dođe do tvoje stranice. Evo ovako --Tajga (razgovor) 16:35, 26. avgust 2012. (CEST)

A i da dodam jednu sitnicu: molim te da ne koristiš ošišanu latnicu za pisanje na maternjem jeziku (to osim nas više niko drugi ne radi), jer tako možeš samo loše navike da stekneš, osim što na mene lično ne ostavlja dobar utisak. --Tajga (razgovor) 16:40, 26. avgust 2012. (CEST)

Ovde kažu da slika nije tvoja ako si slikao sadržaj neke knjige. Jedino ako si ti autor slike u knjizi onda bi verovatno mogao, ali u tom slučaju ne bi imao potrebe da skeniraš knjigu, imao bi original. U svakom slučaju, o autorskim pravima i pravima postavljanja slika iz knjiga najbolje je da pitaš nekoga ko je upućen bolje od mene, jer takve stvari su i meni brisali. Pitaj npr. njega. Mogao bi da zna. Ili postavi, pa vidi šta će da bude. Ne znam šta bih ti rekla.

Osim toga, članak bi jako ulepšao kada bi dodao pravu literaturu, odnosno izvor, koji nekako može da se vidi i proveri--Tajga (razgovor) 01:03, 27. avgust 2012. (CEST)