Pređi na sadržaj

Размишљања о Гандију

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Razmišljanja o Gandiju (engl. Reflections on Gandhi) je esej Džordža Orvela, prvi put objavljen 1949. godine, koji odgovara na autobiografiju Mahatme Gandija Priča o mojim eksperimentima sa istinom. Esej, koji se pojavio u američkom časopisu Partisan Review, govori o autobiografiji i nudi i pohvale i kritike Gandiju, posebno se fokusirajući na delotvornost Gandijevskog nenasilja i napetosti između Gandijevog duhovnog pogleda na svet i njegovih političkih aktivnosti. Jedan od brojnih eseja koje je Orvel napisao i objavljenih između Životinjske farme (1945) i 1984 (1949), „Razmišljanja o Gandiju” je bio poslednji Orvelov esej koji je objavljen za njegovog života i nije ponovo objavljen sve do njegovog smrti.

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Džordž Orvel je rođen u Motihariju u Biharu 1903. godine i tamo je živeo godinu dana. Kao mladić radio je za indijsku carsku policiju u provinciji Burma, koja je tada bila deo Britanske Indije, od 1922. do 1927. godine. Kasnije je radio za indijsku sekciju BBC-ja, pišući i proizvodeći kritike i komentare na vesti za emitovanje u Indiji i jugoistočnoj Aziji od 1941. do 1943. godine. Na BBC-ju, Orvel je radio sa Balrajom Sahnijem, koji je ranije živeo sa Mahatmom Gandijem u njegovom ašramu u Sevagramu.

Gandijeva Priča o mojim eksperimentima sa istinom je prvi put objavljena u serijskoj formi u Navadživanu od 1925. godine, a zatim je prevedena na engleski i objavljena kao knjiga 1927. godine. Knjiga opisuje Gandijevo detinjstvo, vreme provedeno u Londonu i Južnoj Africi i život u Indiji do 1920-ih, sa fokusom na autorov moralni i verski razvoj. Američko izdanje iz 1948. godine, koje je objavio Public Affairs Press, bilo je prvo izdanje punog teksta koje je objavljeno van Indije.[1]

U avgustu 1948. Vilijam Filips je pozvao Orvela da pregleda Priču o mojim eksperimentima sa istinom za Partisan Review. Orvel je bio redovni saradnik časopisa, koji je osnovan 1934. kao organ Komunističke partije SAD, ali je kasnije postao antikomunistička publikacija. Njegovi doprinosi između 1941. i 1946. uključivali su brojna „Londonska pisma“ u kojima se raspravlja o Drugom svetskom ratu, kao i dela o politici šire i londonskom književnom miljeu. Orvel je postao poznat u Sjedinjenim Državama nakon objavljivanja Životinjske farme 1946. godine.[2]</ref>

Orvel je ranije pisao o Gandiju u brojnim pismima i recenzijama knjiga, kao i u svojoj kolumni „Kako mi se dopada“ u Tribuneu 1944. godine. U svom osvrtu na presudu Beverlija Nikolsa o Indiji, Orvel je branio Gandija od Nikolsovih napada, iako je u pismu Džulijanu Sajmonsu iz 1948. priznao da gaji „mračne sumnje o Gandiju“.[2]

Pregled[uredi | uredi izvor]

Orvel uvodi Priču o mojim eksperimentima sa istinom kao dokaz za pozitivnu procenu Gandijevog života, delom zbog toga što se fokusira na Gandijev život pre njegovog angažovanja u politici, što Orvel smatra indikativnom za Gandijevu oštroumnost i inteligenciju. Orvel se priseća da je čitao autobiografiju u originalnom serijalizovanom obliku i otkrio da je dovela u pitanje njegova predubeđenja o Gandiju da ne predstavlja pretnju britanskoj vladavini.[3] Orvel primećuje Gandijeve vredne i istaknute kvalitete. Orvel takođe primećuje da su se Gandijevi politički stavovi razvijali samo sporo, i da, kao rezultat, veliki deo knjige opisuje uobičajena iskustva.[4]

Odbacujući tvrdnje zapadnih anarhista i pacifista da je Gandi pristalica njihovih stavova, Orvel tvrdi da Gandijeva misao pretpostavlja religioznu veru i da je nekompatibilna sa sekularnim pogledom na svet.[5] Okrećući se Gandijevom asketizmu, Orvel smatra svoje stavove „neljudskim“ utoliko što ljudsko postojanje, tvrdi Orvel, uvek uključuje kompromis između nečijih verovanja i nečijih odnosa sa drugima. Govoreći o Gandijevom pacifizmu, Orvel ga hvali što nije izbegao teška pitanja poput onih oko Holokausta, ali primećuje da Gandijeva politička strategija zahteva postojanje građanskih prava i sugeriše da ne bi bila uspešna u totalitarnom društvu.[6] Uzimajući u obzir percipiranu verovatnoću Trećeg svetskog rata, Orvel priznaje da bi nenasilje moglo biti neophodno i smatra da je, iako oseća „neku estetsku neukusnost prema Gandiju“, ipak u velikoj meri politički bio u pravu i politički uspešan.[7]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Pai, Gita V. (mart 2014). „Orwell's Reflections on Saint Gandhi”. 40 (1): 51—77. doi:10.6240/concentric.lit.2014.40.1.04. 
  2. ^ a b Davison 1996
  3. ^ Orwell, George (1968) [1949]. "Reflections on Gandhi". In Orwell, Sonia; Angus, Ian (eds.). The Collected Essays, Journalism and Letters of George Orwell, Volume IV: In Front of Your Nose 1945–1950. Penguin Books. pp. 523–531.
  4. ^ Orwell, George (1968) [1949]. "Reflections on Gandhi". In Orwell, Sonia; Angus, Ian (eds.). The Collected Essays, Journalism and Letters of George Orwell, Volume IV: In Front of Your Nose 1945–1950. Penguin Books. pp. 523–531.
  5. ^ Orwell 1968, str. 526
  6. ^ Orwell 1968, str. 526–8
  7. ^ Orwell 1968, str. 530–1

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Размишљања_о_Гандију&oldid=26986610”