Махатма Ганди

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мохандас Карамчанд Ганди

„Отац нације“ -- Субаш Чандра Босе
„Отац нације“ -- Субаш Чандра Босе

Информације
Датум рођења 2. октобар 1869.
Место рођења Порбандар (Индија)
Датум смрти 30. јануар 1948.[1]
Место смрти Њу Делхи (Индија)
Рад


Мохандас Карамчад Ганди (девангари: मोहनदास करमचन्द गांधी, енгл. Mohandas Karamchand Gandhi; рођен је 2. октобра 1869, а убијен 30. јануара 1948), познат је као Махатма Ганди, је био један од оснивача савремене индијске државе и утицајан поборник сатјаграхе (ненасилног протеста) на путу ка остварењу револуције. (в. махатмисти)

Рабиндранат Тагор га је прво назвао само махатма, што на санскриту значи "велика душа".[2]

Помогао је остварењу индијске независности од британске власти, инспиришући остале људе под колонијалном влашћу да раде на сопственој независности и потпуно одбаце Британску империју и замене је Комонвелтом. Гандијев принцип сатјаграхе инспирисао је генерације демократских и антирасистичких активиста, укључујући и Мартина Лутера Кинга и Нелсона Манделу. Ганди је често говорио да су његове вредности једноставне, преузете из традиционалних хиндуистичких веровања: истина (сатја)[3] и ненасиље (ахимса)[4].

Принципи[уреди]

На Гандијеву филозофију и његову идеју сатје и ахимсе утицали су Багавад Гита и хиндуистичка веровања, као и пракса религије ђаинизма. На Гандија је снажно утицао и Хенри Дејвид Торо, са својим идејама о грађанској непослушности и неплаћању пореза, изнетих у есеју „Отпор цивилној влади“. Налазећи сличности између робовласничке Америке 19. века и Јужне Африке, Ганди, 1907. године, објављује овај есеј под називом „Грађанска непослушност“.[5] Такође, на Гандија су утицај имали и ненасилни слободарски и просветитељски принципи Лава Николајевича Толстоја, са којим је имао преписку док је био на студијама у Јужној Африци. Концепт ненасиља (ахимса) постоји дуго у индијској религијској мисли и доживео је многа оживљавања са хиндуистичким, будистичким и ђаинистичким контекстом. Ганди објашњава своју филозофију и начин живота у својој аутобиографији Прича о мојим експериментима са истином.

Он је био стриктан вегетаријанац, а пред крај живота и фрутаријанац. Написао је књиге о том питању док је студирао право у Лондону (где је упознао поборника вегетаријанства Хенрија Салта на састанцима Вегетаријанског друштва).[6] Треба додати да је идеја вегетаријанства била дубоко укорењена у хиндуистичкој и ђаинској заједници у Индији, као и да су у Гандијевој родној земљи, Гуџарату, Хиндуси углавном вегетаријанци. Експериментисао је са различитим исхранама и веровао је да исхрана треба да буде довољна да задовољи минимум захтева тела. Такође је умео и да не једе с времена на време. Штрајк глађу је примењивао и као политичко оружје.

Ганди је прекинуо са сексуалним односима са 36 година и отишао у потпуни целибат иако је још увек био венчан. Дубок утицај на тај Гандијев пут имала је хиндуистичка идеја брамачарје, односно духовног и практичког чистунства које је у великој мери повезано са целибатом.

Ганди је проводио један дан недељно у тишини. Није говорио и веровао је да му то доноси унутрашњи мир. То је проистекло од хиндуистичког разумевања моћи моуне и шанте. Тих дана је комуницирао са другима пишући на папиру.

После повратка у Индију из успешне адвокатске каријере у Јужној Африци, одбацио је своје одело које означава богатство и успех. Његова је идеја била да узме одело захваљујући чему ће га прихватити и најсиромашнија особа у Индији. Залагао се за коришћење ручно направљене одеће (кади). Ганди и његови следбеници сами су себи правили одећу. То је била претња британском естаблишменту — док су индијски радници често били незапослени, они су куповали своју одећу од страних енглеских индустријских мануфактура -- ако Индијци сами праве своју одећу, то би учинило британску индустрију бескорисном.

Ганди је био против уобичајеног образовања имајући став да деца најбоље уче од родитеља и друштва. Док је био у Јужној Африци, Ганди је са истомишљеницима направио групу учитеља који су ову идеју спроводили у праксу учећи децу ван уобичајеног система образовања.

Одраз на уметност[уреди]

Биста Махатме Гандија на Савском кеју на Новом Београду, у близини Гандијеве улице

Најпознатије уметничко дело о Гандијевом животу је филм Ганди, који је режирао Ричард Атенборо, са Беном Кингслијем у улози Гандија (занимљиво, и сам са гуџаратским коренима).[7] Други филм који описује Гандијеву 21. годину живота у Јужној Африци је Стварање Махатме, у режији Шјама Бенегала и са Раџiтом Капуром у улози Гандија.[8]

У САД постоје статуе Гандија поред Зграде Фери у Сан Франциску, у парку Трг савеза у Њујорку и близу Индијске амбасаде у Округу Дупонт у близини Вашингтона.

На новобеоградском Савском кеју на крају Гандијеве улице, 2007. године откривена је биста Махатме Гандија, поклон Индијског савета за културну сарадњу из Њу Делхија.

Библиографија[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

Reference[уреди]

  1. ^ Убиство Махатме Гандија - www.mkgandhi.org ((en))
  2. ^ значење речи "Махатма" - www.cosmopolitan-civilization.org ((sr))
  3. ^ Ганди о "истини" - Truth (Satya) - www.mkgandhi.org ((en))
  4. ^ Ганди о "ненасиљу" - The Way Of Non-violence (Ahimsa) - www.mkgandhi.org ((en))
  5. ^ књига "Грађанска непослушност" - www.mkgandhi.org ((en))
  6. ^ Вегетаријанско друштво (историја)- www.vegsoc.org ((en))
  7. ^ филм "Ганди" из (1982) на ИМДБ-у - www.imdb.com ((en))
  8. ^ филм "Стварање Махатме" из (1996) на ИМДБ-у - www.imdb.com ((en))