Махатма Ганди

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мохандас Карамчанд Ганди
Gandhi Sept1944.jpg
„Отац нације“ -- Субаш Чандра Босе
Датум рођења (1869-10-02)2. октобар 1869.
Место рођења Порбандар
Индија
Датум смрти 30. јануар 1948.(1948-01-30) (78 год.)
Место смрти Њу Делхи
Индија
Школа Средња школа Алфред (Раџкот), Inner Temple, Лондонски универзитетски колеџ
Утицаји од Хенри Дејвид Торо, Лав Толстој, Сидарта Гаутама, G. K. Chesterton, Џон Раскин

Мохандас Карамчад Ганди (девангари: मोहनदास करमचन्द गांधी, енгл. Mohandas Karamchand Gandhi; рођен је 2. октобра 1869, а убијен 30. јануара 1948), познат је као Махатма Ганди, је био један од оснивача савремене индијске државе и утицајан поборник сатјаграхе (ненасилног протеста) на путу ка остварењу револуције. (в. махатмисти)

Рабиндранат Тагор га је прво назвао само махатма, што на санскриту значи "велика душа".[1]

Помогао је остварењу индијске независности од британске власти, инспиришући остале људе под колонијалном влашћу да раде на сопственој независности и потпуно одбаце Британску империју и замене је Комонвелтом. Гандијев принцип сатјаграхе инспирисао је генерације демократских и антирасистичких активиста, укључујући и Мартина Лутера Кинга и Нелсона Манделу. Ганди је често говорио да су његове вредности једноставне, преузете из традиционалних хиндуистичких веровања: истина (сатја)[2] и ненасиље (ахимса)[3].

Принципи[уреди]

На Гандијеву филозофију и његову идеју сатје и ахимсе утицали су Багавад Гита и хиндуистичка веровања, као и пракса религије ђаинизма. На Гандија је снажно утицао и Хенри Дејвид Торо, са својим идејама о грађанској непослушности и неплаћању пореза, изнетих у есеју „Отпор цивилној влади“. Налазећи сличности између робовласничке Америке 19. века и Јужне Африке, Ганди, 1907. године, објављује овај есеј под називом „Грађанска непослушност“.[4] Такође, на Гандија су утицај имали и ненасилни слободарски и просветитељски принципи Лава Николајевича Толстоја, са којим је имао преписку док је био на студијама у Јужној Африци. Концепт ненасиља (ахимса) постоји дуго у индијској религијској мисли и доживео је многа оживљавања са хиндуистичким, будистичким и ђаинистичким контекстом. Ганди објашњава своју филозофију и начин живота у својој аутобиографији Прича о мојим експериментима са истином.

Он је био стриктан вегетаријанац, а пред крај живота и фрутаријанац. Написао је књиге о том питању док је студирао право у Лондону (где је упознао поборника вегетаријанства Хенрија Салта на састанцима Вегетаријанског друштва).[5] Треба додати да је идеја вегетаријанства била дубоко укорењена у хиндуистичкој и ђаинској заједници у Индији, као и да су у Гандијевој родној земљи, Гуџарату, Хиндуси углавном вегетаријанци. Експериментисао је са различитим исхранама и веровао је да исхрана треба да буде довољна да задовољи минимум захтева тела. Такође је умео и да не једе с времена на време. Штрајк глађу је примењивао и као политичко оружје.

Ганди је прекинуо са сексуалним односима са 36 година и отишао у потпуни целибат иако је још увек био венчан. Дубок утицај на тај Гандијев пут имала је хиндуистичка идеја брамачарје, односно духовног и практичког чистунства које је у великој мери повезано са целибатом.

Ганди је проводио један дан недељно у тишини. Није говорио и веровао је да му то доноси унутрашњи мир. То је проистекло од хиндуистичког разумевања моћи моуне и шанте. Тих дана је комуницирао са другима пишући на папиру.

После повратка у Индију из успешне адвокатске каријере у Јужној Африци, одбацио је своје одело које означава богатство и успех. Његова је идеја била да узме одело захваљујући чему ће га прихватити и најсиромашнија особа у Индији. Залагао се за коришћење ручно направљене одеће (кади). Ганди и његови следбеници сами су себи правили одећу. То је била претња британском естаблишменту — док су индијски радници често били незапослени, они су куповали своју одећу од страних енглеских индустријских мануфактура -- ако Индијци сами праве своју одећу, то би учинило британску индустрију бескорисном.

Ганди је био против уобичајеног образовања имајући став да деца најбоље уче од родитеља и друштва. Док је био у Јужној Африци, Ганди је са истомишљеницима направио групу учитеља који су ову идеју спроводили у праксу учећи децу ван уобичајеног система образовања.

Одраз на уметност[уреди]

Биста Махатме Гандија на Савском кеју на Новом Београду, у близини Гандијеве улице

Најпознатије уметничко дело о Гандијевом животу је филм Ганди, који је режирао Ричард Атенборо, са Беном Кингслијем у улози Гандија (занимљиво, и сам са гуџаратским коренима).[6] Други филм који описује Гандијеву 21. годину живота у Јужној Африци је Стварање Махатме, у режији Шјама Бенегала и са Раџiтом Капуром у улози Гандија.[7]

У САД постоје статуе Гандија поред Зграде Фери у Сан Франциску, у парку Трг савеза у Њујорку и близу Индијске амбасаде у Округу Дупонт у близини Вашингтона.

На новобеоградском Савском кеју на крају Гандијеве улице, 2007. године откривена је биста Махатме Гандија, поклон Индијског савета за културну сарадњу из Њу Делхија.

Референце[уреди]

  1. значење речи „Махатма" - www.cosmopolitan-civilization.org (српски)
  2. Ганди о „истини" - Truth (Satya) - www.mkgandhi.org (енглески)
  3. Ганди о „ненасиљу" - The Way Of Non-violence (Ahimsa) - www.mkgandhi.org (енглески)
  4. књига „Грађанска непослушност" - www.mkgandhi.org (енглески)
  5. Вегетаријанско друштво (историја)- www.vegsoc.org (енглески)
  6. филм „Ганди“ из (1982) на ИМДБ-у - www.imdb.com (енглески)
  7. филм „Стварање Махатме“ из (1996) на ИМДБ-у - www.imdb.com (енглески)

Литература[уреди]

Види још[уреди]


Спољашње везе[уреди]