Ranijero Dandolo
| Ranijero Dandolo | |
|---|---|
 grb porodice Dandolo | |
| Lični podaci | |
| Mesto rođenja | Venecija, Mletačka republika |
| Datum smrti | posle 1209. |
| Mesto smrti | Krit, Đenovljanska republika |
| Porodica | |
| Supružnik | nepoznato |
| Potomstvo | Ana Dandolo |
| Roditelji | Enriko Dandolo Felicita Bembo |
| Dinastija | Dandolo |
| Mletački vicedužd | |
| Period | 1202. - 1204. |
| Prethodnik | Enriko Dandolo |
| Naslednik | Enriko Dandolo |
Ranijero Dandolo (umro posle 1209) je bio mletački admiral i državnik, Prokurator Svetog Marka i vicedužd Venecije.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Ranijero je bio sin 41. dužda Mletačke republike, čuvenog Enrika Dandola (1192-1205). Majka mu je bila Felicita Bembo. Služio je kao vicedužd Venecije tokom očevog odsustva. U političkom životu Republike pojavljuje se od 1202. godine. Nakon što se njegov otac Enriko pridružio krstašima koji su napadali Zadar, Ranijero je preuzeo komandu nad Venecijom kao vicedužd. U periodu svoje vladavine (1202–1204), Ranijero je završio prvu poznatu kodifikaciju Mletačkog građanskog prava (Usus Venetorum). Juna 1205. godine Ranijerov otac umro je u Carigradu, osvojenom godinu dana ranije. Ranijero se odrekao kandidature na mesto dužda i povukao se u privatan život. Enrika je nasledio Pjetro Zjani (1205-1229). Krajem leta 1207. godine, Dandolo je proglašen jednim od kapetana mletačke flote koja je trebalo da oslobodi Krit (Kandiju) đenovljanske okupacije. Enriko je kupio ostrvo od Bonifacija od Monferata 1204. godine, ali nije stigao da uspostavi mletačku vlast na ostrvu[1]. Ranijero je na putu za Krit osvojio gradove Modon i Koron. Osvojio je i ostrva Kiteru i Antikiteru. U borbi sa đenovljanskim admiralom Enrikom od Malte, Ranijero je ranjen strelom (1208) i zarobljen. Najverovatnije je umro u zarobljeništvu[2].
Potomstvo[uredi | uredi izvor]
Ime Ranijerove supruge nije poznato. Imao je ćerku, Anu Dandolo, koja se 1217. godine udala za srpskog velikog župana, kasnije i kralja, Stefana Prvovenčanog. Ana Dandolo je umrla između 1263. i 1268. godine[3]. Njegov unuk je bio srpski kralj Uroš I Nemanjić, sin Stefana Prvovenčanog i Ane Dandolo. Samim tim se Ranijero, kao i njegov otac Enriko, smatraju za pretke sledećim srpskim vladarima posle Uroša.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Flaminio Cornaro, Creta Sacra, vol. 2 (Venedig, 1755), str. 222–224 und Freddy Thiriet, La Romanie Vénitienne au Moyen Age, Paris 1959, str. 75–76; Bonifatius von Montferrat hatte Kreta einst von Kaiser Alexios IV. als Lehen erhalten. Enrico Dandolo kaufte ihm am 17. August 1204 die Besitzrechte für 1.000 Mark Silber ab.
- ^ Flaminio Cornaro, Creta Sacra, vol. 2 (Venedig, 1755), str. 249–250 und Freddy Thiriet, La Romanie Vénitienne au Moyen Age (Paris, 1959), str. 95–96
- ^ Komatina 2014, str. 21–22
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Gottlieb Lukas Friedrich Tafel und Georg Martin Thomas: Urkunden zu älteren Handels- und Staatsgeschichte der Republik Venedig. Mit besonderer Beziehung auf Byzanz und die Levante, vom 9. bis zum Ausgang des 15. Jahrhunderts (Fontes Rerum Austriacarum). Hakkert, Amsterdam 1964 (Nachdr. d. dreibändigen Ausg. Wien 1856/57).
- Thomas F. Madden (2003). Enrico Dandolo & the rise of Venice. Baltimore, Md: University Press. ISBN 978-0-8018-7317-1.
- Ivana Komatina; Ana Dandolo – prva srpska kraljica?, Zbornik Matice srpske za istoriju 89, Novi Sad (2014), 7-22
| Normativna kontrola: Ljudi |
|---|
