Reakcija Indonezije na samoproglašenje nezavisnosti Kosova

Samoproglašenje nezavisnosti Kosova od Srbije doneto je u nedelju, 17. februara 2008. godine, jednoglasno u Skupštini Kosova. Svih 11 predstavnika srpske manjine bojkotovalo je postupak. Međunarodna reakcija je bila pomešana, a svetska zajednica je i dalje podeljena po pitanju međunarodnog priznanja Kosova.

Istorija

Dana 19. februara 2008. portparol Ministarstva spoljnih poslova Kristijarto Soerjo Legovo rekao je da će vlada Indonezije pažljivo pratiti dešavanja na Kosovu i da još nije u poziciji da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost. O tom pitanju će se raspravljati u parlamentu među indonežanskim strankama.

Na samitu OIS-a 10. marta 2008. Indonezija se usprotivila usvajanju dokumenta, koji je predložila Turska, kojim bi se pružila podrška proglašenju nezavisnosti Kosova.

Ministar inostranih poslova Indonezije Hasan Virajuda izjavio je 27. marta 2008. godine da Indonezija ne vidi Kosovo kao verski, već kao etnički i politički problem, kao i pitanje principa poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta članice UN. On je rekao da "Indonezija podržava rešavanje kosovskog problema mirnim sredstvima, kroz dijalog i pregovore", i dodao da "Indonezija podržava ideju Srbije da Generalna skupština UN traži mišljenje Međunarodnog suda pravde o zakonitosti proglašenja nezavisnost Kosova“. Dana 19. juna 2008. godine, tokom sastanka OIS-a, Indonezija je bila među zemljama koje su se protivile priznavanju Kosova kao nezavisne zemlje.

Ambasador Indonezije u Beogradu Muhamed Dalimunte je 26. avgusta 2008. rekao da „Indonezija čvrsto stoji iza ideje da svaki potez na međunarodnoj sceni mora biti zasnovan na međunarodnom pravu, a da to nije slučaj sa jednostranim proglašenjem Kosova. nezavisnost. Naš stav počinje činjenicom da poštujemo integritet Srbije“, kao i da je Indonezija među islamskim zemljama insistirala da je Kosovo političko, a ne versko pitanje.

U januaru 2009. ambasador Indonezije u Beogradu rekao je da je formiranje Kosovskih bezbednosnih snaga nepotrebno i da Indonezija nije promenila stav da podržava Rezoluciju 1244 koja garantuje teritorijalni integritet Srbije.

Dok je 31. marta 2009. godine držao predavanje u Londonskoj školi ekonomije, predsednik Indonezije Susilo Bambang Judojono rekao je „za sada je sasvim moguće da Indonezija prihvati nezavisni status Kosova nakon što pažljivo ispitamo da postoji drugačija situacija u Mjanmaru, nakon procesa balkanizacije dobijate nezavisnu državu Kosovo“ i da „mi još uvek pratimo situaciju na Kosovu i sasvim je moguće da jednog dana Indonezija prizna nezavisnost Kosova“.

Ambasador Indonezije u Srbiji Muhamed Abduh Dalimunte je u avgustu 2009. rekao da Indonezija poštuje međunarodno pravo, integritet Srbije i sve korake koje je Srbija preduzela sa MSP u vezi sa legalnošću jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. On je rekao i da se svaki problem mora rešavati mirnim putem, da se mora poštovati Rezolucija SB UN 1244 o Kosovu i da je potrebno sačekati odluku MSP o Kosovu.

Na sastanku u septembru 2009. godine između kosovskog ministra spoljnih poslova Skendera Hisenija i Nur Hasana Virajude, indonežanskog ministra inostranih poslova, g. Virajuda je rekao da Indonezija pažljivo razmatra zahtev Kosova i da će odluka biti doneta kada bude potrebno.

U februaru 2010. godine, Judhojuno je rekao da je poštovanje međunarodnog prava temelj spoljne politike Indonezije i da njegova zemlja neće priznati nezavisnost Kosova.

U julu 2010. portparol indonežanskog Ministarstva spoljnih poslova Teuku Faizasija rekao je da će vlada dalje razmotriti odluku. „Za zapisnik, presuda MSP nije bila jednoglasna i postojalo je suprotno mišljenje. Presuda je bila više proceduralna stvar i ne može se definisati kao pravno priznanje slobode Kosova“. Portparol Ministarstva odbrane I Vajan Midhio rekao je da neće biti rastućih separatističkih pokreta pogođenih ovom presudom. „Suverenitet i integritet zemlje je deo njenog nacionalnog interesa i zemlja je dužna da unapredi blagostanje svog naroda. Kada se ta obaveza propusti, separatistički pokreti će se podići“. On je tvrdio da je Zakon o regionalnoj autonomiji iz 2004. obezbedio dobrobit u svim regionima.

U avgustu 2011. godine, Taufik Kiemas, predsedavajući Narodne konsultativne skupštine Indonezije, obećao je da će pisati predsedniku Indonezije da preporuči priznanje Kosova.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je tokom posete Džakarti u aprilu 2016. izrazio zahvalnost za stav Indonezije po pitanju Kosova. Osim što podržava teritorijalni suverenitet Srbije, Indonezija takođe ne priznaje članstvo Kosova u nekim međunarodnim organizacijama, uključujući Svetsku banku.

Tokom posete Beogradu juna 2020. godine, indonežanska ministarka prava i ljudskih prava Jasona Laoli ponovila je podršku Indonezije suverenitetu Srbije nad Kosovom.