Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због сумњивог доприноса истих, који треба да се расправи на страници за разговор

Томислав Николић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Томислав Николић
Tomislav Nikolić, official portrait.jpg
Томислав Николић
Биографија
Датум рођења (1952-02-15)15. фебруар 1952.(65 год.)
Место рођења Крагујевац
ФНРЈ
Држављанство  Србија
Религија Православни хришћанин
Супружник Драгица Николић
Деца Радомир и Бранислав
Професија мастер економиста
[тражи се извор]
Политичка
партија
Независни политичар
Раније:
Савез комуниста Југославије
(1970—1990) [1]
Народна радикална странка
(1990—1991)
Српска радикална странка
(1991—2008)
Српска напредна странка
(2008—2012)
Потпис Signature Tomislav Nikolic.png
tomislavnikolic.org
Списак председника Србије
31. мај 2012. — 31. мај 2017.
Избори 20. мај 2012.
Председник владе Мирко Цветковић (2012)
Ивица Дачић (2012-2014)
Александар Вучић (2014-2017.)
Претходник Борис Тадић
Славица Ђукић Дејановић (в.д)
Наследник Александар Вучић
8. мај 2007. — 13. мај 2007.
Наследник Милутин Мркоњић (в.д)
Оливер Дулић
Потпредседник Владе Републике Србије
24. март 1998. — 23. октобар 2000.
Председник Милан Милутиновић
Председник владе Мирко Марјановић

Томислав Николић (Крагујевац, 15. фебруар 1952) је српски политичар, бивши председник Републике Србије, оснивач и први председник Српске напредне странке, бивши председник Народне скупштине Републике Србије и бивши потпредседник владе Србије и Савезне Републике Југославије.[2]

Један је од оснивача Српске радикалне странке, чији је био потпредседник, а касније и заменик председника, Војислава Шешеља. Када се Шешељ фебруара 2003. године добровољно предао Хашком трибуналу, преузео је вођство Српске Радикалне странке. Три пута кандидат на председничким изборима у Србији (2003, 2004, 2008), и једном кандидат за председника СР Југославије (2000).

Обављао је дужност потпредседника Владе Србије у периоду од 1998. до 1999. и потпредседника Владе СР Југославије од 1999. до 2000, а маја 2007. године на пет дана је обављао и дужност председника Народне скупштине Републике Србије.

Томислав Николић је 5. септембра 2008. године поднео оставку на дужност заменика председника Српске радикалне странке због размимоилажења која су у странци настала поводом усвајања Споразума о стабилизацији и придруживању Србије са Европском унијом. У Скупштини Србије заједно са још двадесет радикалских посланика формирао је посланички клуб „Напред, Србијо“, а 12. септембра искључен је из Српске радикалне странке. Месец и по дана касније, 21. октобра, званично је основао Српску напредну странку на чијој оснивачкој скупштини је био изабран за председника.[3]

На председничким изборима у Србији 2012. године је однео победу над кандидатом Демократске странке, Борисом Тадићем. Дужност је предао 31.маја.2017. свом наследнику Александру Вучићу.

Биографија

Николић је у родном граду завршио основну и средњу техничку школу — смер грађевински техничар. 1970. године, након што је завршио средњу школу и постао пунолетан, постаје активни члан владајуће Политичке партије Савеза комуниста Југославије у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, као омладинац био је активни члан Савеза социјалистичке омладине Југославије, његово чланство у те две Друштвено-политичке организације помогло му је да напредује у будућности у пословној каријери у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. [1] 1971. године, након што је напустио студије на Правном факултету у Крагујевцу, започео је радну каријеру у Грађевинском предузећу Жеграп. Био је шеф изградње на прузи Београд—Бар, радио у Мајданпеку, Прибоју, Пријепољу, Требињу, Београду и другим местима широм бивше СФРЈ. У крагујевачкој фирми „22. децембар“ био је шеф инвестиција у раздобљу од дванаест година (1978—1990), а две године је био и технички директор јавног комуналног предузећа „Градска гробља“ у Крагујевцу (1990—1992). Ожењен је Драгицом Николић и има два сина, Радомира (градоначелника Крагујевца) и Бранислава.

Политичка каријера

Успостављањем вишестраначког система у Србији, Томислав Николић постаје функционер Народне радикалне странке, а одмах затим, на његову иницијативу, долази до уједињавања највећег броја општинских одбора народних радикала и Српског четничког покрета у Српску радикалну странку. Од 23. фебруара 1991. године, члан је Српске радикалне странке, у којој је најпре изабран за њеног потпредседника, а на три последња Отаџбинска конгреса српских радикала, тајним гласањем биран је за заменика председника. Од 1992. године посланик је у Скупштини Србије и једини посланик који је изабран у сваки сазив Скупштине Србије од тада. Због политичког деловања, у време владавине Социјалистичке партије Србије, заједно са Војиславом Шешељем, осуђен је 1995. године на тромесечну казну затвора коју је издржавао у Гњилану.

24. марта 1998. године постао је потпредседник Владе Републике Србије у „влади народног јединства“ коју су оформили Социјалистичка партија Србије, Југословенска левица и Српска радикална странка под вођством председника Владе Мирка Марјановића. СРС се успротивила потписивању Кумановског споразума, јуна 1999. године, којим је окончана агресија НАТО на СР Југославију и министри из ове странке су поднели формалне оставке на своје функције, али су наставили да обављају своје дужности, објашњавајући ово националним интересима. У децембру 1999. Николић бива изабран за потпредседника Савезне владе СР Југославије, коју су ове странке формирале са СНП Црне Горе. СРС бележи лош резултат на парламентарним и председничким савезним изборима у септембру 2000, на којима је Николић као председнички кандидат освојио 5,88% гласова. Власт преузима Демократска опозиција Србије (са СНП), а Николић се повлачи и посвећује раду у странци.

Николић је 20. маја 2012. победио у другом кругу председничких избора у Србији, и тако постао нови председник Србије.

Заменик председника Српске радикалне странке

Након одласка Војислава Шешеља у Хаг, фебруара 2003. године, води Српску радикалну странку у земљи. На Шешељев предлог Централна отаџбинска управа странке донела је одлуку да Николић буде кандидат за председника Републике Србије, јуна 2004. године. Томислав Николић је 27. јуна, у другом кругу је изгубио од противкандидата, актуелног председника Бориса Тадића, иако је он у првом кругу имао мало више гласова од њега.[4]

2005. године Наташа Кандић, председница Фонда за хуманитарно право из Београда, тврдила је да је током рата у Хрватској Николић био у паравојној групи која је ликвидирала неколико цивила у хрватском селу Антин, северно од Винковаца. Николић се на те тврдње огласио, рекавши да док је био у Антину, ни један цивил није погинуо. Српска радикална странка је оптужила Кандићеву за клевету због оваквих тврдњи, као и власника телевизије Б92 Верана Матића, али је Четврто општинско тужилаштво оценило да нема довољно доказа за покретања кривичног поступка.

На конститутивној седници Народне скупштине Србије, која је започела 7. а завршила 8. маја 2007. године у раним јутарњим часовима, Николић је изабран за председника Скупштине већином од 142 посланика, пошто су представници Демократске странке Србије ускратили подршку кандидату Демократске странке и изгаласали Николића заједно са посланицима СРС и СПС. На тој функцији био је укупно пет дана, пошто су Демократска странка и Демократска странка Србије постигле споразум, и Николић је 13. маја поднео оставку.

Николић је био кандидат Српске радикалне странке на изборима за председника Србије 2008. Освојио је највећи број гласова (39,99 %) у првом кругу председничких избора освојивши око 5% више него његов противкандидат из Демократске странке Борис Тадић. У другом кругу председничких избора освојио је око 2.180.000 гласова или око 100.000 мање од Бориса Тадића и након тога честитао Борису Тадићу на победи изјавивши да „радикали никад неће престати да се боре“ и да „следе локални избори“.

Раскид са радикалима и оснивање нове странке

Томислав Николић и Александар Вучић на оснивачкој скупштини СНС, 21. октобра 2008.

Исте те 2008. године, 5. септембра, Томислав Николић поднео је оставку на дужност заменика председника Српске радикалне странке. Повод је било усвајање Споразума о стабилизацији и придруживању Србије са Европском унијом. У СРС-у је дошло до несугласица око тога да ли треба гласати за усвајање тог споразума. Пошто је лидер радикала, Војислав Шешељ, наредио да се гласа против споразума (а Председнички колегијум СРС то већином гласова прихватио), Николић је поднео оставку на све страначке функције. Централна отаџбинска управа радикала је 12. септембра искључила из странке Николића и још девет његових присталица, који су заједно с њим у републичком парламенту формирали посланички клуб „Напред, Србијо“.

На оснивачкој скупштини 21. октобра 2008, изабран је за председника Српске напредне странке.

Штрајк глађу и жеђу

У априлу 2011. године, Томислав Николић је штрајковао глађу (осам дана) и жеђу (шест дана) у знак протеста због нерасписивања избора. Овај штрајк није дао очекиване резултате, јер нису расписани избори, а наишао је на делимичну подршку тадашње опозиције у Србији. [5]

Државне функције и кандидовања

  • 24. марта 1998. године изабран је за потпредседника Владе Србије.
  • Децембра 1999. године изабран је за потпредседника Савезне владе тадашње СР Југославије.
  • Септембра 2000. године био је кандидат Српске радикалне странке на изборима за председника Савезне Републике Југославије; по броју гласова је био рангиран трећи, иза Војислава Коштунице и Слободана Милошевића.
  • Новембра 2003. био је кандидат који је освојио највише гласова на председничким изборима (око 47%); избори су због недовољне излазности (око 38%) били неуспели.
  • На поновљеним председничким изборима, јуна 2004. године, у првом кругу је добио већину гласова (преко 30%), а у другом кругу је имао мање гласова од Бориса Тадића, у односу 45%:53,7% гласова.
  • 8. маја 2007. изабран је за председника Народне скупштине Републике Србије. На ту функцију поднео је оставку 13. маја исте године.
  • На председничким изборима одржаним 20. јануара 2008. године освојио је навећи број гласова у првом кругу и ушао је у други круг избора, у којем је 3. фебруара изгубио од Бориса Тадића.
  • На председничким изборима одржаним 6. маја 2012. у првом кругу гласања освојио је 25,05% гласова и као другопласирани кандидат ушао у други круг избора, у којем је 20. маја остварио победу над кандидатом ДС Борисом Тадићем (према званичним резултатима Републичке изборне комисије Николић је освојио 49,54% гласова).[6]

Политички профил

Дана 31. маја 2012. године у сали Народне скупштине у Београду, пред министрима, посланицима, црквеним великодостојницима, бившим председницима Борисом Тадићем и Миланом Милутиновићем, кандидатима за председника Републике Србије и осталим многобројним званицама, Томислав Николић је и званично читајући текст заклетве, проглашен за председника Републике Србије. Након потписивања и слушања химне "Боже правде" сви чланови парламента су позвани на коктел у фоаје парламента. Овим чином званично је отпочео председнички мандат Томислава Николића.

Контроверзе

Томислав Николић је имао одређен број контроверзи и афера у својој политичкој каријери најпознатија је контроверза око његовог факултетског образовања и веродостојности његове факултетске дипломе са Факултета за менаџмент у Новом Саду за Мастер Економију која је била пласирана у јавност 2012. године. У предизборној телевизијској емисији 2012. године на Првој српској телевизији један од гостију телевизијске емисије Јово Бакић је питао Томислава Николића који је смер завршио на факултету, Томислав Николић није дао дотичном госту одговор који је смер завршио, дао је нејасан одговор.

Још значајнија контроверза је везана за изјаву дату о премијеру др Зорану Ђинђићу дату непосредно пред атентат на Ђинђића. Николић је тада 23.фебруара 2003. године на митингу СРС-а изјавио како је и председник ТИТО пред смрт имао проблема са ногом. Николићеве речи постаће сурова стварност само двадесетак дана после тога када је премијер Ђинђић убијен у атентату, а једна од олакшавајућих околности за атентатора била је чињеница да се Ђинђић споро кретао због повреде ноге. На каснија бројна питања новинара како је знао да ће Ђинђић бити убијен и зашто ако је знао није то пријавио надлежним органима, Николић никада није дао јасан одговор.

Издавачка делатност и имовина

Године 1998. Томислав Николић је као потпредседник владе добио стан од државе површине 186 квадрата у Новом Београду. Тај стан је био принуђен да прода да би платио екстрапрофит, који му је био разрезан.[7] Приликом подношења извештаја у свом функционерском картону пријавио је да има стан од 97 квадрата.[7] Заједно са Александром Вучићем је сувласник предузећа Велика Србија која се бави издавачким делатностима Војислава Шешеља са уделом од 5%. Према подацима Агенције за привредне регистре та фирма је остварила добит од 2,1 милиона динара у 2010. години. [7]

Одликовања и признања

Награда или одликовање земља датум место
Order of Makarios III (Cyprus) - ribbon bar.gif Орден Макариоса III[8]  Кипар
13. јануар 2013.
Београд
Order of the State of Ukraine.png Орден Републике Украјине[9]  Украјина
6. јун 2013.
Београд
GRE Order Redeemer 1Class.png Орден Великог крста реда спаситеља[10]  Грчка
18. јун 2013.
Београд
Ribbon bar of Order of Glory.png Орден славе[11]  Јерменија
11. октобар 2014.
Јереван
Ribbon jose marti.png Орден Хозе Мартин[12]  Куба
19. мај 2015.
Хавана
Noribbon.svg Орден за националне заслуге Ел - Атхир[13]  Алжир
17. мај 2016.
Алжир
PRT Order of Prince Henry - Grand Cross BAR.png Орден принца Хенрија Морепловца[14]  Португал
25. јануар 2017.
Лисабон
  • За почасног грађанина Берана изабран је 25. јуна 2015.[15]
  • Награду Међународне фондације јединства православних народа 2016. године[16]
  • Кључеве града Лисабона, уручени 25. јануара 2017. [17]
  • За почасног грађанина Пекинга изабран је 30. марта 2017.[18]
  • Орден Пријатељства народа, Белорусија, уручен му је 18. маја 2017.[19] То му је 19. одликовање које је добио у оквиру председничког мандата 2012-2017.[20]

Дела

Објавио је тринаест књига:

  • Ни победа ни пораз
  • Све за Косово и Метохију
  • Отета победа
  • Шешеља за председника
  • Кроз медијски мрак
  • Писмо са адресом
  • У канџама мржње
  • Говорио сам
  • Скупштински ход по мукама
  • Неокомунистички парламент
  • Од почетка
  • Кад падне влада Милошевић пада
  • Ровови у Народној скупштини

Референце

  1. 1,0 1,1 Tomislav Nikolić | Ko Je Ko[мртва веза]
  2. „B92:Nikolić do petka daje ostavku u SNS”. www.b92.net. Приступљено 22. 5. 2012. 
  3. Чекеревац, Мирјана. „Политика : Шешељ није желео да уђемо у власт : ПОЛИТИКА”. Politika.rs. Приступљено 28. 2. 2011. 
  4. Bideleux & Jeffries (2007). стр. 313.
  5. Б 92
  6. RTS :: Konačni rezultati predsedničkih izbora, Приступљено 28. 3. 2013.
  7. 7,0 7,1 7,2 „Политика : Kućenje i pod pretnjom bombardovanja : ПОЛИТИКА”. Politika.rs. Приступљено 27. 2. 2012. 
  8. „Serbian, Cypriot leaders exchange state decorations”. b92. 11. 10. 2014. Приступљено 28. 2. 2015. 
  9. „KONAČNO! I Toma Nikolić dobio orden!”. pressonline. 6. 6. 2013. Приступљено 6. 6. 2013. 
  10. „Predsednik Nikolić ponovo odlikovan!”. pressonline. 18. 6. 2013. Приступљено 18. 6. 2013. 
  11. „President Serzh Sargsyan Meets Serbian President Tomislav Nikolic”. Armenpress. 11. 10. 2014. Приступљено 28. 2. 2015. 
  12. „Nikolić dobio najviše odlikovanje na Kubi”. N1. 19. 5. 2015. Приступљено 19. 5. 2015. 
  13. Embassy of Algerie in the United-States of America | Algerian Consular Affairs, Economic Affairs, Foreign Affairs, Algeria Us relations
  14. Serbian and Portuguese presidents exchange decorations - Politics - on B92.net
  15. Николић почасни грађанин Берана („Вечерње новости“, 25. јун 2015)
  16. Високо одликовање председнику Томиславу Николићу (СПЦ, 10. март 2016)
  17. RTS :: Nikoliću uručeni ključevi grada Lisabona
  18. Николић од данас почасни грађанин Пекинга („Блиц“, 30. март 2017)
  19. Лукашенко уручио Николићу орден Пријатељства народа („Вечерње новости”, 18. мај 2017)
  20. Деветнаесто одликовање за Томислава Николића („Политика”, 17. мај 2017)

Литература

Спољашње везе


Претходник:
Борис Тадић
Председник Србије
од 2012.

Наследник:
Претходник:
Предраг Марковић
Председник Народне скупштине
Републике Србије

2007.
Наследник:
Оливер Дулић
Претходник:
Председник
Српске напредне странке
2008—2012.
Наследник:
Александар Вучић
Претходник:
Заменик председника
Српске радикалне странке
1991—2008.
Наследник:
Драган Тодоровић