Ребратица

Rebratica
	Hottonia palustris L.
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Tip:	Tracheophyta
Klasa:	Magnoliopsida
Red:	Ericales
Porodica:	Primulaceae
Rod:	Hottonia
Vrsta:	H. palustris
Binomno ime
	Hottonia palustris; L.
Sinonimi
	Breviglandium palustre (L.) Dulac; Androsace aquatica Clairv.; Hottonia millefolium Gilib.; Hottonia palustris var. rosea Gray;

Rebratica ili vodena jagorčevina (lat. Hottonia palustris) je vrsta koja pripada familiji Primulaceae. Rod Hottonia obuhvata samo dve vrste, H. palustris i H. inflata, a samo je prva zabeleža na teritoriji Republike Srbije, dok druga vrsta ima areal koji obuhvata teritoriju Severne Amerike. Rod Hottonia dobio je ime u čast holandskog botaničara Petrusa Hotona.

Opis[uredi | uredi izvor]

Rebratica je višegodišnja akvatična biljka sa izrazito puzećim korenom. Stabljika se nalazi u vazduhu, razgranata je od osnove i do 90 cm visoka. Na čvorovima stabljike se nalaze listovi i brojni, dugački beličasti korenčići zakopani u mulju. Listovi se nalaze u vodi i izrazito su nežni. Listovi su lancetasti i perasto deljeni, a spiralno raspoređeni. Cvetovi su grupisani u grozdastu cvast koja se nalazi iznad vode. Čašica je do 5 mm duga sa linearnim, šiljatim vrhovima. Krunica je bela ili bledoljubičasta, a ždrelo žuto. Krunična cev je iste dužine kao čašica, dok su krunični režnjevi obrnuto jajasti. Cvata od maja do jula, a oprašuje se entomofilijom. Plod je čahura koja puca po sredini, sitnija je od čašice. Razmnožava se semenom ili vegetativno. Biljka se rasejava pasivnim strujanjem vode, međutim, postoje naznake da u rasejavanju plodova i semena pomažu i ptice, međutim to nije dokazano.^[2] ^[3] ^[4]

Rasprostranjenje[uredi | uredi izvor]

Zapadne granice areala ove vrste predstavlja centralna Evropa (od obala Atlantskog okeana u Francuskoj i Velikoj Britaniji), a istočne Ural i Kavkaz. Severne granice areala dosežu do južnih delova Finske, a južne do Apeninskog i Balkanskog poluostrva. Zabeležena je i u severozapadnim delovima Male Azije što predstavlja najjužniji podatak o njenom arealu. Vrsta je na Balkanskom poluostrvu sporadično rasprostranjena u nekoliko država. U Srbiji je zabeležena na više lokalitea, a na većini lokaliteta subpopulacije su iščezle.^[5]

Stanište[uredi | uredi izvor]

Vrsta raste u sporotekućim ili stajaćim vodama gde gradi monodominantnu zajednicu Hottonietum palustris ili je u zajednici sa sočivicom. Pored bara i kanala, ova vrsta lako kolonizuje i antropogena vodena tela, kao što su industrijski rezervoari ili veštačka jezera. Vrsta preferira neutralne do blago alkalne vode. Zahteva stanište sa umerenom količinom hranljivih materija i siromašno krečom. Indikator je mezotrofnih voda.^[5]^[6]

Zaštita i ugroženost vrste u Republici Srbiji[uredi | uredi izvor]

Vrsta je Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, proglašena kao strogo zaštićena na teritoriji Republike Srbije. Pojedina nalazišta ove vrste nalaze se u okviru granica zaštićenih prirodnih dobara. Na iščezavanje subpopulacija u Srbiji ali i u svetu utiču hidro-meliorativni procesi i zagađenje vode.

Reference[uredi | uredi izvor]

^ „Hottonia palustris L. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (na jeziku: engleski). Pristupljeno 09. 11. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Josifović, M. (1972). Flora Srbije 3. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. str. 498-500.
^ Brock, T. C.; Mielo, H.; Oostermeijer, G. (1989). „On the life cycle and germination of Hottonia palustris L. in a wetland forest”. Aquatic Botany. 35(2): 153—166.
^ Lampinen, J.; Metsäranta, N. (2020). „Hottonia palustris L. (Primulaceae) – a new vascular plant for Finland found in Turku”. 96: 32—37.
^ ^a ^b Stevanović, V. (1999). Crvena knjiga flore Srbije 1. Iščezli i krajnje ugroženi taksoni. Beograd: Ministarstvo za životnu sredinu Republike Srbije, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Zavod za zaštitu prirode Republike Srbije. str. 299-301.
^ Soó, R. (1970). A magyar flóra és vegetáció rendszertani-növényföldrajzi kézikönyve 4. Budapest: Akadémiai Kiadó. str. 432.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Crvena knjiga flore Srbije
Ovaj takson je ubeležen u Crvenu knjigu flore Srbije usled svoje ugroženosti ili nestanka sa teritorije Srbije.

[POWO-1] „Hottonia palustris L. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (na jeziku: engleski). Pristupljeno 09. 11. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[Флора-2] Josifović, M. (1972). Flora Srbije 3. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. str. 498-500.

[рас-3] Brock, T. C.; Mielo, H.; Oostermeijer, G. (1989). „On the life cycle and germination of Hottonia palustris L. in a wetland forest”. Aquatic Botany. 35(2): 153—166.

[р-4] Lampinen, J.; Metsäranta, N. (2020). „Hottonia palustris L. (Primulaceae) – a new vascular plant for Finland found in Turku”. 96: 32—37.

[Црвена-5] Stevanović, V. (1999). Crvena knjiga flore Srbije 1. Iščezli i krajnje ugroženi taksoni. Beograd: Ministarstvo za životnu sredinu Republike Srbije, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Zavod za zaštitu prirode Republike Srbije. str. 299-301.

[soo-6] Soó, R. (1970). A magyar flóra és vegetáció rendszertani-növényföldrajzi kézikönyve 4. Budapest: Akadémiai Kiadó. str. 432.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]