Regionalna anestezija

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Regionalna anestezija
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostAnesteziologija

Regionalna anestezija je primena lokalnih anestetika u predelu oko kičmene moždine, korena kičmenih nerava ili samog nerva, kojom se postižemo stanje nemogućeg prenošenja osećaja bola duž nerava i na taj način kupira bol.[1] Korištenje tehnika regionalne anestezije u svakodnevnoj anesteziološkoj praksi omogućava kvalitetnije lečenje bolesnika i zadovoljstvo praktičara. Regionalnom anestezijom se blokiranjaju samo određeni regioni tela primenom lokalnih anestetikom, što je bezbednije umesto da se daju lekovi za opštu anesteziju, koja deluje na celo telo. Takođe ona može da se koristi samo za ublažavanje bolova tokom i nekoliko sati nakon operacije. Tokom ove anestezije iako je pacijent sve vrene budan, on je bez bolova (iako će možda u nekim slučajevima biti pod sedativima ili pod opštom anestezijom). Budnost tokom operacija obično znači da pacijentu nije potrebno davanje jakih lekova protiv bolova. takođe nakon nje pacinet može ići kući ranije nego nakon opšte anestezije.

Korišćenje regionalne anestezije takođe omogućava hirurzima da operišu neke pacijente za koje opšte anestezija nije bezbedna ili je kontraindikovana[2]

Prednosti[uredi | uredi izvor]

Regionalna anestezija se smatra delom protokola poboljšanog oporavka nakon operacije zbog prednosti koje ima u odnosu na opštu anesteziju, uključujući:

  • manje neželjenih efekata,
  • brži oporavak,
  • ranija mobilnost,
  • minimiziranu upotrebu opioida.

Takođe poznavanje patogeneze, simptomatologije i terapije toksičnosti lokalnih anestetika anesteziologu pruža sigurnost u radu, a bolesniku sigurno lečenje.

Regionalna anestezija kod dece[uredi | uredi izvor]

Regionalna anestezija je postala integralna i uobičajena komponenta kako intraoperativne anestezije tako i postoperativne analgezije kod odojčadi i dece. Prednosti regionalne blokade uključuju:[3]

  • smanjenje zahteva za dozom opšte anestezije,
  • efikasno otupljivanje hemodinamskih i autonomnih odgovorh
  • odličnu postoperativnu analgeziju sa smanjenom potrebom za sistemskim analgeticima i njihovim pratećim neželjenim efektima.

Pokazalo se da je spinalna anestezija kod novorođenčadi efikasna alternativa opštoj anesteziji za subumbilikalne operacije koje traju sat ili manje.

Vrste[uredi | uredi izvor]

U zavisnosti od mesta gde se primenjuje lokalni anestetik, postoje sledeće vrste regionalne anestezije:[4]

Za operacuju gležnja - osvetljeno - upotreba blokade perifernih nerava omogućava dugotrajnu analgeziju ograničenu sami na ovaj predeo.

Blokade perifernih nerava - koja se daje u blizini grupe nerava. U zavisnosti od upotrebljenog leka, ova anestezika može u trajanju od 12 do 24 sata ublažavati bol.

Za mnoge ortopedske operacije, sve veća upotreba blokade perifernih nerava omogućava anesteziologu da obezbedi dugotrajnu analgeziju ograničenu na hirurško mesto.

Epiduralna anestezija

Epiduralna anestezija - koja je slično kao kod blokade perifernih nerava, izvodi se tako što anesteziolog postavlja tanku cev, koja se zove kateter, u leđa pacijenta. Cev ostaje tu tokom cele procedure kako bi se sve vreme mogao isporuči lek koliko je on potreban.[5] Dejstvo anestetika u vidu ukočenosti nastaje u roku od 10 do 20 minuta, apacinet nećete osećati bol tokom cele operacije. Nakon operacije, kroz ovaj kateter može se nastaviti sa primenom lekova za ublažavanje postoperativnih bolova.[6]

Spinalna anestezija

Spinalna anestezija ili spinalni blok - izvodi se tako što anesteziolog koristeći malu iglu ubrizgava jednu injekciju leka, nakon koje pacijent oseća trenutno olakšanje koje traje dva do četiri sata, u zavisnosti od leka koji se koristi.[7]

Sa ovom vrstom anestezije mogu se obaviti hirurški zahvati na ekstremitetima, karlici i trbuhu.

Izbor vrste regionalne anestezije zavisi od toga kakav je tip hirurške intervencije planiran, ili od preporuka anesteziologa koji može preporučiti regionalnu anesteziju kao jedinu vrstu anestezije ili kombinaciju regionalne anestezije i opšte anestezije ili analgosedacije.

Postupak[uredi | uredi izvor]

Regionalna anestezija se izvodi tako što se postavljanjem katetera u neposrednu blizinu nerva ili korena kičmenog nerva (u zavisnosti od vrste regionalne anestezije) postiže bezbednije kontrola bola u postoperativnom toku povremenim ili kontinuiranim davanjem lokalnih anestetika kroz postavljeni kateter. Time se ne samo smanjuju neželjeno dejstvo sistemskih opioidnih analgetika, već postiže i bolja terapija akutnog postoperativnog bola.

Tokom regionalne anestezije neophodna je dobra saradnja pacijenta sa anesteziologom tokom postupka. Bolna senzacija prilikom primene lokalnog anestetika i postavljanja katetera za sve vrste regionalne anestezije je minimalna.

Maksimalna koncentracija lokalnog anestetika u krvi pacijenta se postiže 45 minuta nakon primene blok (koji označava drugi kritični trenutak). Ukoliko je to maksimalna koncentracija u subtoksičnim razmerama, razvoj simptoma i komplikacija neće doći vezano za toksične efekte lokalnih anestetika. Posle dostizanje maksimalne koncentracije lokalnog anestetika u krvi, klirens lokalnog anestetika je brži je od njegove plazmatske apsorpcije iz telesnog prostora gde je primenjen. Koncentracija lokalnog anestetika u krvi se smanjuje i ne očekuju se dodatne komplikacije.

Kritični momenti u regionalnoj anesteziji[uredi | uredi izvor]

Tokom izvođenja tehnika regionalne anestezije mogu se očekivati dva kritična momenta i komplikacije povezane sa povećanjem lokalne koncentracije anestetika u plazmi pacijenta.

Prvi kritični trenutak

Posebnu pažnju treba obratiti tokom davanja samog bloka. Naime, tada postoji mogućnost intravaskularne injekcije lokalnog anestetika, što će dovesti do brzog razvoja simptoma sistemske toksičnosti anestezije, uključujući kardiorespiratorni zastoj. U toku administracija bloka treba da se pridržava nekoliko preporuka kako bi se izbegli neželjeni događaji. Bolesnik mora biti praćen monitoringom (rani simptom kardiotoksičnosti je aritmije, najčešće tahikardija) i poželjno je davanje kiseonika preko maske za lice. Poželjno je koristiti najmanju moguću efektivnu dozu i koristiti manje toksični anestetik, kao što su ropivakain i levobupivakain. Maksimalne, netoksične doze lokalnog anestetika određuju se uputstvima proizvođača lokalnog anestetika. Nakon što se elektrostimulatorom ili ultrazvukom odredi mesto ubrizgavanja anestetika, lokalni anestetik treba primeniti u manjim dozama, od 2 do 3 ml, i nakon davanja svake doze, i ponavljati aspiraciju da bi se otkrio intravaskularni položaj vrha igle. Aspiracija je dobar metod za prevenciju intravaskularne primene lokalnog anestetika (iako mođe imatu oko 2% lažno negativnih podataka). U cilju otkrivanja intravaskularnog položaja igle/katetera, u rastvoru lokalnog anestetika može biti doda adrenalin. Ako se rastvor ubrizgava intravaskularno, pacijentov krvni pritisak i brzina pulsa će se povećati. Ovaj efekat će biti odsutan kod pacijenata koji uzimaju beta-blokatore, starijih pacijenata i trudnica u aktivnoj fazi porođaja.[8]

Drugi kritični trenutak

To je zapravo period koji počinje od trenutka primene bloka do trenutka dostizanja maksimalne koncentracije lokalnog anestetika u krvi pacijenta. Nakon što se primeni određena doza lokalnog anestetika u svrhu izvođenja blokade perifernih nerava lokalni anestetik difunduje intravaskularno i njegova koncentracija u krvi u prvih 45 minuta, što označava drugi kritični trenutak.[9]

Neželjena dejstva i njihovo sprečavanje[uredi | uredi izvor]

Kao i kod bilo koje vrste hirurškog ili medicinskog tretmana, regionalna anestezija može dovesti do neželjenih efekata.[10]

Početni tretman treba da bude fokusiran na upravljanje disajnim putevima, podršku cirkulaciji i smanjenje sistemskih neželjenih efekata. Neposredna ventilacija i oksigenacija za sprečavanje hipoksije i acidoze mogu olakšati reanimaciju i smanjiti verovatnoću progresije do napadaja ili kardiovaskularnog kolapsa. Ako dođe do napadaja, preporučuje se hitna primena benzodiazepina, kako bi se sprečile povrede i acidoza. Propofol ili tiopental se mogu koristiti ako benzodiazepini nisu dostupni. Međutim, ovi agensi mogu pogoršati bilo koju povezanu hipotenziju ili srčanu depresiju. Ako ovi lekovi nisu u stanju da kontrolišu toničko-kloničke napade, male doze sukcinilholina treba davati povremeno da bi se zaustavila mišićna aktivnost i dalja acidoza.[11][12][13]

Lečenje srčanog zastoja izazvanog lokalnom anestezijom je fokusirano na obnavljanje minutnog volumena srca. Ovo se radi da bi se ponovo uspostavila perfuzija tkiva, a zauzvrat, sprečila i lečila bilo koja osnovna acidoza. Standardne smernice se preporučuju u ovoj situaciji, uz nekoliko prilagođavanja. Poželjne su male doze epinefrina (manje od 1 mikrogram/kg). Vazopresin treba izbegavati, jer može dovesti do plućne hemoragije. Pored toga, ne preporučuju se blokatori kalcijumskih kanala i blokatori B-adrenergičkih receptora. Ako se ventrikularne aritmije zaista pojave, poželjna farmakoterapija je amiodaron, pošto lokalni anestetici i prokainamid mogu pogoršati postojeću toksičnost.

Nedavne studije slučaja podržavaju upotrebu terapije lipidnim emulzijama čim se posumnja na produženu aktivnost napadaja ili aritmije izazvane lokalnim anestetikom. Teorije sugerišu da poboljšava srčanu provodljivost, kontraktilnost i koronarnu perfuziju tako što izvlači lokalni anestetik rastvorljiv u lipidima iz srčanog tkiva. Treba dati bolus od 1,5 mL/kg 20% lipidne emulzije i naknadnu infuziju od 0,25 ml/kg u minuti. Infuziju treba nastaviti 10 minuta nakon postizanja hemodinamske stabilnosti. Dodatni bolus i povećanje brzine infuzije na 0,5 mL/kg u minuti mogu se primeniti ako se ne postigne stabilnost. Maksimalna preporučena doza za početnu primenu je približno 10 mL/kg tokom 30 minuta.

Ako stabilnost srca nije postignuta prema modifikovanim smernicama za regionalnu anesteziju i naknadnoj terapiji lipidnom emulzijom, preporučuje se kardiopulmonalni bajpas dok se lokalni anestetik ne očisti iz organizma.[10]

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

Komplikacije regionalne anestezije su retke, ali mogu uključivati:[10][1]

  • smanjenje krvnog pritiska
  • blagi svrab
  • glavobolju
  • alergijska reakcija na lokalni anestetik

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Mulroy, Michael F.; Hejtmanek, Michael R. (2010). „Prevention of Local Anesthetic Systemic Toxicity”. Regional Anesthesia and Pain Medicine. 35 (2): 177—180. ISSN 1098-7339. doi:10.1097/aap.0b013e3181d26068. 
  2. ^ „Regional anaesthesia”. www.uhs.nhs.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-27. 
  3. ^ Suresh, Santhanam; Polaner, David M.; Coté, Charles J. (2019), Regional Anesthesia, Elsevier, str. 941—987.e9, ISBN 978-0-323-42974-0, Pristupljeno 2024-01-27 
  4. ^ Ross, Allison Kinder; Bryskin, Robert B. (2011), Regional Anesthesia, Elsevier, str. 452—510, ISBN 978-0-323-06612-9, Pristupljeno 2024-01-27 
  5. ^ „A Greengrocer's Model of the Epidural Space”. Anesthesiology (na jeziku: engleski). 70 (2): 368—369. 1989-02-01. ISSN 0003-3022. doi:10.1097/00000542-198902000-00038. 
  6. ^ Raj, Diana; Williamson, Roy M.; Young, David; Russell, Douglas (2013-07). «A simple epidural simulator: A blinded study assessing the ‘feel’ of loss of resistance in four fruits». European Journal of Anaesthesiology | EJA 30 (7): 405–408. doi:10.1097/EJA.0b013e328361409c. ISSN 0265-0215.
  7. ^ Saifuddin, Asif; Burnett, Sarah J. D.; White, John (1998). „The Variation of Position of the Conus Medullaris in an Adult Population”. Spine. 23 (13): 1452—1456. ISSN 0362-2436. doi:10.1097/00007632-199807010-00005. 
  8. ^ Ažman J, Horvat M, Frković V. TOKSIČNOST LOKALNIH ANESTETIKA, Pregledni članak, 8 (1) 1-5 ( 2011)
  9. ^ Scott, D. Bruce; Lee, Alistair; Fagan, Denise; Bowler, Geoffrey M. R.; Bloomfield, Peter; Lundh, Rolf (1989). „Acute Toxicity of Ropivacaine Compared with That of Bupivacaine”. Anesthesia & Analgesia. 69 (5): 563???569. ISSN 0003-2999. doi:10.1213/00000539-198911000-00003. 
  10. ^ а б в „Regional Anesthesia | MedStar Health”. www.medstarhealth.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-27. 
  11. ^ Neal, Joseph M.; Woodward, Crystal M.; Harrison, T. Kyle (2018). „The American Society of Regional Anesthesia and Pain Medicine Checklist for Managing Local Anesthetic Systemic Toxicity”. Regional Anesthesia and Pain Medicine. 43 (2): 150—153. ISSN 1098-7339. doi:10.1097/aap.0000000000000726. 
  12. ^ Neal, Joseph M.; Barrington, Michael J.; Fettiplace, Michael R.; Gitman, Marina; Memtsoudis, Stavros G.; Mörwald, Eva E.; Rubin, Daniel S.; Weinberg, Guy (2018). „The Third American Society of Regional Anesthesia and Pain Medicine Practice Advisory on Local Anesthetic Systemic Toxicity”. Regional Anesthesia and Pain Medicine. 43 (2): 113—123. ISSN 1098-7339. doi:10.1097/aap.0000000000000720. 
  13. ^ Sekimoto, Kenichi; Tobe, Masaru; Saito, Shigeru (2017-03-06). „Local anesthetic toxicity: acute and chronic management”. Acute Medicine & Surgery. 4 (2): 152—160. ISSN 2052-8817. doi:10.1002/ams2.265. 

Спољашње везе[uredi | uredi izvor]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Регионална_анестезија&oldid=27783774”