Pređi na sadržaj

Regionalna država

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Regionalna država je unitarna država u kojoj je vlast decentralizovana na nižim administrativnim nivoima, regionima. Regioni su srednji nivo vlasti između državnog i lokalnog nivoa. Ovde se u fokus stavlja regionalizacija unitarne države prenošenjem njenih brojnih nadležnosti na niže nivoe administrativno-teritorijalnih jedinica, odnosno, davanjem određenog stepena autonomije tim regionima.

Karakteristike

[uredi | uredi izvor]

Regionalna država je oblik vladavine, gde su države formalno unitarne, ali snažno decentralizovane, u kojoj svi delovi političkih administrativno-teritorijalnih jedinica države imaju dovoljno široka ovlašćenja i imaju veliku autonomiju u javnim poslovima, pri čemu ta odnos podsećaju na federaciju.[1] Postoji nekoliko oblika regionalizacije: ekonomska, kulturna, politička i strateška.

Ovaj oblik vlasti trenutno koristi nekoliko zemalja, ali se kao najbolji primeri navode ove četiri zemlje:

Prema nekim geopolitičarima, ovakav vid država još uvek nije široko korišćen u svetu.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Čirkin V. E. Gosudarstvovedenie, Učebnik — 2-e iz., ispr. i dop. — M.: Юristъ, 2000. — 384 s. — ISBN 978-5-7975-0321-7