Шри Ланка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Демократска Социјалистичка Република Шри Ланка
Sri Lanka in Sinhala.svg
இலங்கை ஜனநாயக சமத்துவ குடியரசு
Flag of Sri Lanka.svg
Emblem of Sri Lanka.svg

Химна:
Sri Lanka Matha
Мајка Шри Ланка
{{{alt}}}
Главни град Сри Џајаварденепура Коте
Службени језик Синхалски
Владавина
Председник Мајтрипала Сирисена
Председник Владе Ранил Викремесинге
Историја
Независност Од УК 1948.
Географија
Површина
 — укупно 65.610 km2(122)
 — вода (%) 4,4
Становништво
 — 2012. 20.277.597 [1](57)
 — густина 316/km2
Економија
Валута рупија
 — стоти део валуте ‍100 центи‍
Остале информације
Временска зона UTC +5.30
Интернет домен .lk
Позивни број +94

Шри Ланка, званично Демократска Социјалистичка Република Шри Ланка (раније име Цејлон, а позната и као Сри Ланка), острвска је држава у јужној Азији.[2] Северозападно од Шри Ланке налази се Индија а југозападно је Малдивски архипелаг. Писана историја Шри Ланке дужа је од 3.000 година али постоје и теорије да су на овом острву постојале преисторијске људске насеобине пре 125.000 година.[3] Захваљујући свом географском положају и обали погодној за изградњу лука имала је велики стратешки значај од древног Пута свиле[4] до Другог светског рата.[5]

Шри Ланка је мултикултурна земља, у којој се среће мноштво религија, народа и језика.[6] У њој живе Синхалези, шриланчански и индијски Тамили, Маври, Бургери, Малајци, Кафири и домородачки народ Веда.[7] На острву је присутно богато будистичко наслеђе а најстарији будистички спис у Шри Ланки је Палијски канон настао 29. године пре нове ере.[8][9] Новију историју земље обележио је тридесетогодишњи грађански рат завршен 2009. године победом владиних снага над организацијом Ослободилачки тигрови тамилског илама.[10]

По друштвеном уређењу Шри Ланка је унитарна република са председничким системом. Законодавна власт је смештена у Сри Џајаварденепура Котеу, предграђу пословног средишта и највећег града у држави Коломба. Шри Ланка је значајан произвођач чаја, кафе, драгуља, кокоса, гуме и цимета.[11] Острво обилује тропским шумама и разноврсним крајоликом са богатом флором и фауном.

Шри Ланка има дугу историју у међународној сарадњи, као оснивач Јужноазијске асоцијације за регионалну сарадњу и једна од чланица Уједињених нација, Комонвелта, Г77, и Покрета несврстаних. Једина је земља у јужној Азији која има висок индекс хуманог развоја.[12]

Географија[уреди]

Топографска мапа Шри Ланке.

Положај[уреди]

Површина државе износи 65.610 km².

Геологија и рељеф[уреди]

Шри Ланка се налази на Индијској тектонској плочи, унутар Индо-аустралијске плоче.[13] Смештена је југозападно од Бенгалског залива, између 5. и 10. степена СГШ и 79. и 82. степена ИГД.[14] Од Индијског потконтинента одвојена је заливом Манар и мореузом Палк. Према хинду митологији некада је ово острво земљоузом било повезано са Индијом. Земљоуз је наводно било могуће препешачити све до 1480. године када су циклони продубили канал.[15][16]

Поглед на Срипаду са Маскелије.

Острвом преовлађују равне и благо заталасане равнице, са планинама које се уздижу само у средини јужног дела. Највиша тачка је Пидурталагала, висине 2.524 метра.

Поглед на Шри Ланку из спејс-шатла.

Острво је богато минералима као што су илменит, фелдспат, графит, силицијум диоксид, каолинит, лискун, и торијум.[17][18] У заливу Манар откривене су значајне количине нафте и гаса.[19]

Воде[уреди]

На Шри Ланки постоје 103 реке. Најдужа је Махавели, дуга 335 km.[20] На овим рекама постоји 51 водопад већи од 10 метара. Највиши је водопад Бамбарканда, висок 263 метра.[21] Обала Шри Ланке дуга је 1.585 km.[22] Шри Ланка полаже право на ексклузивни привредни појас у дубини од 200 наутичких миља од обале, што је 6,7 пута веће од површине самог острва.

Клима[уреди]

Клима је тропска и топла, захваљујући утицају ветрова са океана. Просечна температура се креће од 17 °C на средишњој висоравни, где зими током неколико дана може да дође до појаве мраза, до максималним 33 °C у осталим областима на нижој надморској висини. Просечна годишња температура се креће од 28 до скоро 31 °C. Разлика између дневне и ноћне температуре може да износи од 14 до 18 °C.[23]

На падавине највише утичу монсуни са Индијског океана и Бенгалског залива. У тзв. сувој зони и на неким од падина у приветрини на средишњој висоравни падне око 2.500 литара кише сваког месеца али на падине у заветрини на истоку и на североистоку падне веома мало кише. Највећи део истока, југоистока, и севера земље чини тзв. суву зону у којој падне између 1200 и 1900 литара кише годишње.[24] Суве северозападне и југоисточне обале имају најмање падавина, од 800 до 1200 литара годишње. С времена на време олује и тропски циклони доносе велику количину падавину југозападним, североисточним и источним деловима острва. У југозападним и планинским областима виша је влажност ваздуха.[25]

Флора и фауна[уреди]

У приобаљу Шри Ланке налазе се развијени екосистеми корала и морске траве.[26] На Шри Ланки се налази 45 естуара и 40 лагуна.[22] Захваљујући мангровама, које се пружају на више од 7.000 хектара, ублажене су последице разорног цунамија из 2004. године у Индијском океану.[27]

Становништво[уреди]

Највећа етничка заједница на острву су Синхалези, по религији углавном будисти, и они чине 75% становништва. Други по реду су Тамили који говоре тамилским језиком. Њихове религије су хиндуизам (17% од укупног становиштва државе) и ислам (7%).

Историја[уреди]

Слика из 17. вијека: Краљ Вималадармасурија и холандски истраживач Јорис ван Спилберген 1602. године

Острво Цејлон стари географи су познавали под називом Тапробане [28] (од санскритског Тамрапани[28]), те Салике или Серинда (из санскритског Синхаладнипа тј. „острво лавова” [28]) Претпоставља се да су се данас већински Синхалези доселили на Шри Ланку при крају 6. вијека п. н. е. Након што је у 3. вијеку п. н. е. из Индије увезен Будизам настале су значајне цивилизације са средиштима Анурадапури (између 200. године п. н. е. и 1000. п. н. е) и Полонаруви (између 1070. и 1200.)

На острво су се с индијског копна доселили и Тамили који су се настанили углавном на сјеверу и дуж обала. Број досељеника и вријеме миграције још увијек су предмет расправе. Синхалези и Тамили повремено су се сукобљавали око превласти на отоку.

У средњем вијеку су га описали Марко Поло и Ибн Батута.[28]

Први европски колонизатори , Португалци дошли су 1505. и основали град Коломбо[28] Касније су дошли и Холанђани у 17. вијеку, али су се ограничили на заузимање обалних подручја, а унутрашњост је остала углавном независна са главним градом у Кандију. Сукоб Португалаца и Холанђана завршио је 1658. у корист Холанђана.[28] Ширење британског царства и моћи у Индији довело је до првих сукоба Британаца и Холанђана, али Холанђани су се успјели одржати до краја 18. вијека.[28] Кад је Холандију освојила Француска и претворила је у Батавијску републику (1795. године), Британци су кренули у општи напад на холандске колоније и освојили их 1796. године, чиме је острво постало дијелом Британског царства.[28] Миром у Амјену такво стање је потврђено.[28]

Након независности доминантну улогу у политици земље имала је синхалешка већина, која је укинула енглески језик као службени, те прогласила синхалешки јединим службеним језиком, иако њиме не говори скоро трећина становништва острва, што је довело до незадовољства Тамила и њихове отворене побуне 1983. године, под вођством герилске групе Тамилских тигрова.

19. маја 2009. године, предсједник Шри Ланке службено је потврдио крај побуне и побједу војске Шри Ланке.[29][30]

Шри Ланка је једна од земаља најтеже погођених великим цунамијем у децембру 2004. Погинуло је више од 30.000 људи.

Административна подела[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Привреда[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Национална агенција за статистику
  2. United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. Roberts (2006). стр. 309.
  4. Bandaranayke (1990). стр. 21.
  5. Британски премијер Винстон Черчил је тренутак када се једна јапанска флота припремала да изврши инвазију Шри Ланке описао као „најопаснији и најтежи тренутак целог сукоба“. – Commonwealth Air Training Program Museum, The Saviour of Ceylon
  6. Domrös (1998)
  7. „Vedda”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 15. 7. 2014. 
  8. Maguire (2001). стр. 69.
  9. „Religions – Buddhism: Theravada Buddhism”. BBC. 2. 10. 2002. 
  10. „Reuters Sri Lanka wins civil war, says kills rebel leader”. Reuters. Reuters. 18. 5. 2009. Приступљено 4. 4. 2015. 
  11. „Cinnamon”. Encyclopædia Britannica: Cinnamon. Encyclopædia Britannica. 2008. 
  12. „2014 Human Development Report Summary” (PDF). United Nations Development Programme. 2014. стр. 21—25. Приступљено 27. 7. 2014. 
  13. Ali, Jason R.; Aitchison, Jonathan C. (2005). „Greater India”. Earth-Science Reviews. 72 (3–4): 170—173. doi:10.1016/j.earscirev.2005.07.005. 
  14. „Geographic Coordinates for Sri Lanka Towns and Villages”. jyotisha.00it.com. Приступљено 15. 7. 2014. 
  15. Garg (1992). стр. 142.
  16. „Ramar Sethu, a world heritage centre?”. Rediff.com. Приступљено 15. 7. 2014. 
  17. „Sri Lanka Graphite Production by Year”. indexmundi.com. 2009. Приступљено 15. 7. 2014. 
  18. „Availability of sizeable deposits of thorium in Sri Lanka”. Tissa Vitharana. Asian Tribune. 2008. Приступљено 15. 7. 2014. 
  19. „Three Dimensional Seismic Survey for Oil Exploration in Block SL-2007-01-001 in Gulf of Mannar-Sri Lanka” (PDF). Cairn Lanka. 2009. стр. iv—vii. Приступљено 5. 4. 2015. 
  20. Aves (2003). стр. 372.
  21. „Introducing Sri Lanka”. Lonely Planet. Приступљено 5. 4. 2015. 
  22. 22,0 22,1 „Depletion of coastal resources” (PDF). United Nations Environment Programme. стр. 86. 
  23. „Climate & Seasons: Sri Lanka”. mysrilanka.com. Приступљено 5. 4. 2015. 
  24. „Sri Lanka Rainfall”. mysrilanka.com. Приступљено 15. 7. 2014. 
  25. „Sri Lanka Climate Guide”. climatetemp.info. 
  26. „5 Coral Reefs of Sri Lanka: Current Status And Resource Management”. Food and Agriculture Organization. Приступљено 5. 4. 2015. 
  27. „Information Brief on Mangroves in Sri Lanka”. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 5. 4. 2015. 
  28. 28,0 28,1 28,2 28,3 28,4 28,5 28,6 28,7 28,8 Повијест, 12. свезак, хрватско издање, Europapress sholding. ISBN 978-953-300-046-6 страница 221
  29. Potukli Tamile, skupa osumnjičeni za zločine, a sada suparnici na izborima - Večernji.hr
  30. BBC NEWS | South Asia | Sri Lanka leader hails 'victory'

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]