Rezbarenje kostiju
.JPG)
Rezbarenje kostiju je stvaranje umetničkih dela, alata i drugih dobara rezbarenjem životinjskih kostiju i rogova. Može rezultirati ornamentacijom kostiju graviranjem, slikanjem ili drugom tehnikom, ili stvaranjem posebnog oblikovanog predmeta. Rezbarenje kostiju se praktikuje u raznim svetskim kulturama, ponekad kao jeftinija, a odnedavno i kao legalna zamena za rezbarenje slonovače. [2] Kao materijal, kosti su inferiorne je u odnosu na slonovaču po tvrdoći a nedostaje im i "sjajna" površina slonovače. Unutrašnjost kostiju je mekša i još manje pogodna za finu završnu obradu, tako da se uglavnom koriste kao tanke površine, a ne kao skulpture. [3] Ali uvek je bilo mnogo lakše nabaviti kosti u regionima bez populacija slonova, morževa ili drugih izvora slonovače.
Rezbarenje je bilo važno u praistorijskoj umetnosti, sa značajnim figurama kao što su Plivajući irvasi, napravljeni od kljova mamuta, i kasnije, mnoge figurice Venere. Anglosaksonski Franksov kovčeg je kovčeg od kitove kosti koji imitira ranije kovčege od slonovače. [4] Srednjovekovne kovčege od kostiju izrađivala je radionica Embrijači iz severne Italije (oko 1375-1425) i drugi, uglavnom koristeći nizove tankih ploča isklesanih u reljefu. [5]I kitove rožnate ploče i normalne skeletne kosti kitova su često bile rezbarene, i u srednjem veku.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Sudeći po arheološkim nalazima, čak su i paleolitski ljudi, pre oko 40 hiljada godina, pokazivali težnju ka rezbarenju kostiju, izrađujući umetničke proizvode, nakit i razne upotrebne predmete u svakodnevnom životu. Uz pomoć nakita naši preci su se izražavali i pokazivali svoj društveni status. Među ukrasima je bilo amajlija i talismana, po ukrasima je bilo moguće odrediti vođu. Po ogrlici od očnjaka grabljivaca mogao se prepoznati najuspješniji i najhrabriji lovac. Neki nalazi na teritoriji savremene Rusije datiraju iz 6. veka pre nove ere. U ta davna vremena kost je ljudima u velikoj meri nadomestila nedostatak gvožđa, od nje su se izrađivali mnogi alati, poput igala i šila. Vremenom se rezbarenje kosti pojavilo kao samostalna umetnička forma, rasprostranjena u umetnosti i zanatstvu Istoka, Grčke, Rima, Vizantije.
Kosti koje su se koristile su: rogovi kopitara (jelen, los, krava), cevasta tibija velikih kopitara - tarsus (kamila, krava, konj), kljove mamuta, slona, morža, rog narvala. Vađenje i prodaja određenih vrsta kostiju je ograničena ili zabranjena, na primer, rogova narvala, nosoroga, zuba kita.
Rusija[uredi | uredi izvor]
Kako Evropa nije imala značajnija sopstvena nalazišta mamutovih kljova, ni slonovi tamo nisu živeli, razvoj umetnosti rezbarenja kostiju u potpunosti je zavisio od priliva stranih materijala. 95% svih kostiju uvezenih u Evropu činila je afrička slonovača, 5% je fosilna mamutova kljova uvezena iz Rusije. Umetnički centri Holmogori, Tobolsk i Čukči pažljivo čuvaju i razvijaju tradiciju drevne umetnosti rezbarenih kostiju. Godine 1960. stvorena je Tobolska fabrika umetničkih proizvoda nastalih rezbarenjem kostiju. Fabrika poseduje jedinstvenu kolekciju radova od kosti mamuta, zuba kita, morževih kljova: kovčezi, šah, pribor za pisanje. Rad kostiju rezbara nagrađivan je zlatnim medaljama na izložbama u Parizu i Briselu.[6] Od druge polovine XIX veka dolazi do naglog pada u poslovanju rezbarenja kostiju, koje nije moglo da konkurira brzo rastućoj fabričkoj proizvodnji, koja je na tržište izbacila mnogo lepih i mnogo jeftinijih proizvoda od kostiju.
Za rad rezbarenja kostiju koriste se mnogobrojni i različiti alati kao što su: testere, strug, dleta, turpije, bušilice, zakovice, rezači, brusni papir i dr.[7]
Kina[uredi | uredi izvor]
Vodeći centri za rezbarenje slonovače i drugih vrsta kostiju u Kini su u gradovima Peking, Guangdžou i Šangaj a svaki grad ima svoj prepoznatljiv stil izrade. Peking je čuven po ljudskim figurama od slonovače počeđanim u krug i po drugim delikatnim bojenim predmetima. U Guangdžou prave izuzetne šuplje koncentrične lopte, čamce i biljne kule od slonovače. Šangaj je čuven po jedinstveno delikatnim figurama od slonovače koje predstavljaju ribe i druga vodena stvorenja. Umetnost minijaturnog rezbarenja slonovače je koncentrisana u Pekingu i Šangaju, kao i predivnih predela od slonovače i tekstova na minijaturnim komadima slonovače veličine zrna pirinča.[8]
U julu 2021. godine naučnici su prijavili otkriće rezbarenja kostiju, jednog od najstarijih umetničkih dela na svetu, koje su napravili neandertalci pre oko 51.000 godina. [9] [10]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „plaque / food-tray / culinary equipment / chopping-board”. British Museum. Arhivirano iz originala 3. 3. 2016. g. Pristupljeno 26. 4. 2018.
- ^ Sims, Margaret E.; Baker, Barry W.; Hoesch, Robert M. (2011). „Tusk or Bone? An Example of Ivory Substitute in the Wildlife Trade”. Ethnobiology Letters. 2: 40—45. JSTOR 26419931. doi:10.14237/ebl.2.2011.27
.
- ^ Osborne 1970, str. 145
- ^ Osborne 1970, str. 145
- ^ "Casket", Art Institute of Chicago
- ^ „Rusko rezbarenje kostiju”. eurodomik.ru. Pristupljeno 7. 3. 2023.
- ^ „Rezbarenje kostiju je savremeni život zanata”. mbdou42.ru. Pristupljeno 7. 3. 2023.
- ^ „Kultura”. znanje.org. Pristupljeno 7. 3. 2023.
- ^ Feehly, Conor (6. 7. 2021). „Beautiful Bone Carving From 51,000 Years Ago Is Changing Our View of Neanderthals”. ScienceAlert. Pristupljeno 6. 7. 2021.
- ^ Leder, Dirk; et al. (5. 7. 2021). „A 51,000-year-old engraved bone reveals Neanderthals' capacity for symbolic behaviour”. Nature Ecology & Evolution. 594 (9): 1273—1282. PMID 34226702. doi:10.1038/s41559-021-01487-z. Pristupljeno 6. 7. 2021.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Osborne, Harold, ur. (1970). The Oxford Companion to Art. Oxford University Press. ISBN 019866107X.
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
