Неандерталац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Homo neanderthalensis
Временски распон:
Плеистоцен
Homo sapiens neanderthalensis.jpg
H. neanderthalensis лобања
Научна класификација
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Primates
Породица: Hominidae
Род: Homo
Врста: H. neanderthalensis
Биномна номенклатура
Homo neanderthalensis
King, 1864
Range of Homo neanderthalensis.png
Области за које се зна да их је неандерталац насељавао
Синоними

Palaeoanthropus neanderthalensis
H. s. neanderthalensis

Неандерталац (лат. Homo neanderthalensis) је назив за посебан тип праисторијског човека који је насељавао Европу и део Азије. Име је добио по долини реке Неандер у Немачкој, где су пронађени његови остаци.

Они су били виши и снажнији од данашњих људи. Имали су већи мозак, али нису били интелигентнији. Имали су снажне вилице и зубе, оштру браду избачену напред, ниско искошено чело и избачене аркаде.

Били су изузетни ловци, користили су кремено копље, кремену секиру и боле. Често су се склањали у пећине јер су оне имале приближну температуру и лети и зими. За становање су користили само предњи део јер је унутрашњост била мрачна и влажна.

Неандерталци се датују у 120.000 до 350.00 година. Сматра се да су били виши и снажнији од сапијенса, високи од 160 до 165 cm, мождане запремине 1.200-1.600 кубних центиметара.

Подела[уреди]

Ненадерталце можемо поделити у три групе:

  • пренеандерталац, ова група морфолошки припада неандерталцу, али одлике нису екстремно изражене. Типични представници су нађени на локалитетима Сакопасторе (Италија) и у Крапини (Хрватска)
  • пресапиенс, налаз лобање из Штајнхајма најбоље репрезентује ову групу, као и лобања из Скул V из Израела. Ова група је базичка форма за даљи развој ка човеку (ка сапиенс типу)
  • класични неандерталац - класична група са израженим одликама.Ова врста је изумрла пре 30 000 година.

Одлике неандерталаца[уреди]

ניאנדרטלי.jpg
  • старост - 100.000-40/35.000 година
  • висина тела - 160-165 cm
  • мождана запремина - 1.200-1.600 cm³
  • одлике лобање:раван кров лобање, затиљак мање или више повијен, надочни лукови присутни целом ширином чела, чело релативно мало повијено, посторбитално стегнута слепоочна кост
  • одлике лица:лат. Fossa canina недостаје, вилице врло масивне, велики угао зуба (зубни низ) повучен обрадк (супротно од форме савременог човека)
  • посткранијални скелет:карактеристике хоминида
  • култура: култура језгра и одбитка, окресивање алатки, употреба ватре, сахрањивање покојника

Живот неандерталаца[уреди]

Судећи према сачуваним лобањама, имали су снажне вилице и зубе, оштру браду избачену напред, ниско искошено чело и избачене аркаде. Били су изузетни ловци, користили су кремено копље, кремену секиру и боле (камење привезано за кожне каишеве које се вртећи у круг баца далеко и обмотава око животињских ногу). Често су се склањали у пећине јер су оне имале приближну температуру и лети и зими, користили су само предњи део.

Неандерталци су први сахрањивали мртве уз одређене церемоније. У гробове су стављали храну, цвеће и оружје, што указује на то да су веровали у загробни живот. С пажњом су сахрањивали и оне који нису били способни за рад.

Неандерталци су такође први праисторијски људи за које се зна да су живели у оквиру породице. Живот у пару и везаност за заједничко потомство представљају велики напредак у развоју људског друштва.

Литература[уреди]

  • Д. Срејовић, Лексикон религија и митова древне Европе, Палеолитска религија, Beograd 1992

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]