Пређи на садржај

Неандерталац

С Википедије, слободне енциклопедије

Неандерталац
Временски распон: Плеистоцен
H. neanderthalensis лобања
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Primates
Подред: Haplorhini
Инфраред: Simiiformes
Породица: Hominidae
Потпородица: Homininae
Племе: Hominini
Род: Homo
Врста:
H. neanderthalensis
Биномно име
Homo neanderthalensis
Области за које се зна да их је неандерталац насељавао
Синоними
  • Homo stupidus (Haeckel 1866)[1]
  • Homo mousteriensis (Klaatsch 1909)[2]
  • Palaeoanthropus neanderthalensis[3]
  • H. s. neanderthalensis

Неандерталац (лат. Homo neanderthalensis,[4][5] Homo neanderthalensis или Homo sapiens neanderthalensis)[6] је назив за посебан тип праисторијског човека који је насељавао Европу и део Азије од пре око 400.000 до 40.000 година.[7][8][9][10] Име је добио по долини реке Неандер, код Диселдорфа у Немачкој, где су пронађени његови фосилизовани остаци 1856. године.

Они су били снажнији од данашњих људи. Имали су већи мозак, али нису били интелигентнији. Имали су снажне вилице и зубе, оштру браду избачену напред, ниско искошено чело и избачене аркаде, здепасте удове и снажно грађено тело, прилагођено условима сурове климе Леденог доба.

Били су изузетни ловци, користили су кремено копље, кремену секиру и боле. Често су се склањали у пећине и поткапине јер су оне имале приближну температуру и лети и зими. За становање су користили само предњи део јер је унутрашњост била мрачна и влажна.

Неандерталци се датују у 120.000 до 350.00 година. Сматра се да су били виши и снажнији од сапијенса, високи од 160 до 165 cm, мождане запремине 1.200-1.600 cm³.

Приказ фигуре неандерталца, Музеј Републике Српске, Бања Лука

Неандерталце можемо поделити у три групе:

  • пренеандерталац, ова група морфолошки припада неандерталцу, али одлике нису екстремно изражене. Типични представници су нађени на локалитетима Сакопасторе (Италија) и у Крапини (Хрватска)
  • пресапиенс, налаз лобање из Штајнхајма најбоље репрезентује ову групу, као и лобања из Скул V из Израела. Ова група је базична форма за даљи развој ка човеку (ка сапиенс типу)
  • класични неандерталац — класична група са израженим одликама. Ова врста је изумрла пре 30.000 година, а недавно је у пећини Пештурина у Јелашничкој клисури код Ниша (Србија) пронађен зуб (горњи кутњак) тог изумрлог неандерталца,[11] док је у Црној Гори (Црвена Стијена, Никшић) пронађен зуб неандерталца и жрвањ (млински камен).[12]

Одлике неандерталаца

[уреди | уреди извор]
  • старост — 100.000-40/35.000 година
  • висина тела — 160—165 cm
  • мождана запремина — 1.200-1.600 cm³
  • одлике лобање: раван кров лобање, затиљак мање или више повијен, надочни лукови присутни целом ширином чела, чело релативно мало повијено, посторбитално стегнута слепоочна кост
  • одлике лица:лат. Fossa canina недостаје, вилице врло масивне, велики угао зуба (зубни низ) повучен обрадак (супротно од форме савременог човека)
  • посткранијални скелет: карактеристике хоминида
  • култура: култура језгра и одбитка, окресивање алатки, употреба ватре, сахрањивање покојника

Живот неандерталаца

[уреди | уреди извор]
Приказ фигуре неандерталца, Природњачки центар Србије, Свилајнац

Судећи према сачуваним лобањама, имали су снажне вилице и зубе, оштру браду избачену напред, ниско искошено чело и избачене аркаде. Били су изузетни ловци, користили су кремено копље, кремену секиру и боле (камење привезано за кожне каишеве које се вртећи у круг баца далеко и обмотава око животињских ногу). Често су се склањали у пећине јер су оне имале приближну температуру и лети и зими, користили су само предњи део.

Неандерталци су први сахрањивали мртве уз одређене церемоније и обредне ритуале. У гробове су стављали храну, цвеће и оружје, као и разне орнаменте за самоукрашавање што указује на то да су веровали у загробни живот. С пажњом су сахрањивали и оне који нису били способни за рад.

Неандерталци су такође први праисторијски људи за које се зна да су живели у оквиру породице. Живот у пару и везаност за заједничко потомство представљају велики напредак у развоју људског друштва.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Howell, F. Clark (1957). „The evolutionary significance of variation and varieties of 'Neanderthal' man”. The Quarterly Review of Biology. 32 (4): 330—47. JSTOR 2816956. PMID 13506025. doi:10.1086/401978.  Foley, Tim. TalkOrigins Archive. „Neanderthal or Neandertal?”. 2005.
  2. ^ Romeo, Luigi (1979). Ecce Homo!:A Lexicon of Man. Amsterdam: John Benjamins Publishing Company. стр. 92. ISBN 978-9027220066. 
  3. ^ Camp, C. L; Allison, H. J.; Nichols, R. H. (1964). Bibliography of Fossil Vertebrates 1954—1958. New York: The Geological Society of America, Inc. стр. 556. ISBN 978-0-8137-1092-1. 
  4. ^ „Neanderthal in ODE”. Oxford Dictionaries. Архивирано из оригинала 29. 07. 2016. г. Приступљено 22. 04. 2019. 
  5. ^ „'Neanderthal' in Random House Dictionary (US) & Collins Dictionary (UK)”. Dictionary.com. 
  6. ^ Pääbo 2014, стр. 237
  7. ^ Higham, T.; Douka, K.; Wood, R.; Ramsey, C.B.; Brock, F.; Basell, L.; Camps, M.; Arrizabalaga, A.; Baena, J.; C. Barroso-Ruíz; C. Bergman; C. Boitard; P. Boscato; M. Caparrós; N.J. Conard; C. Draily; A. Froment; B. Galván; P. Gambassini; A. Garcia-Moreno; S. Grimaldi; P. Haesaerts; B. Holt; M.-J. Iriarte-Chiapusso; A. Jelinek; J.F. Jordá Pardo; J.-M. Maíllo-Fernández; A. Marom; J. Maroto; M. Menéndez; L. Metz; E. Morin; A. Moroni; F. Negrino; E. Panagopoulou; M. Peresani; S. Pirson; M. de la Rasilla; J. Riel-Salvatore; A. Ronchitelli; D. Santamaria; P. Semal; L. Slimak; J. Soler; N. Soler; A. Villaluenga; R. Pinhasi; R. Jacobi (2014). „The timing and spatiotemporal patterning of Neanderthal disappearance”. Nature. 512 (7514): 306—09. Bibcode:2014Natur.512..306H. PMID 25143113. doi:10.1038/nature13621. „We show that the Mousterian [the Neanderthal tool-making tradition] ended by 41,030–39,260 calibrated years BP (at 95.4% probability) across Europe. We also demonstrate that succeeding 'transitional' archaeological industries, one of which has been linked with Neanderthals (Châtelperronian), end at a similar time.  Higham, T. (2011). „European Middle and Upper Palaeolithic radiocarbon dates are often older than they look: problems with previous dates and some remedies” (PDF). Antiquity. 85 (327): 235—49. doi:10.1017/s0003598x00067570. 
  8. ^ Pinhasi, R.; T.F.G. Higham; L.V. Golovanova; V.B. Doronichev (2011). „Revised age of late Neanderthal occupation and the end of the Middle Paleolithic in the northern Caucasus”. Proceedings of the National Academy of Sciences USA. 108 (21): 8611—16. Bibcode:2011PNAS..108.8611P. PMC 3102382Слободан приступ. PMID 21555570. doi:10.1073/pnas.1018938108. „The direct date of the fossil (39,700 ± 1,100 14C BP) is in good agreement with the probability distribution function, indicating at a high level of probability that Neanderthals did not survive at Mezmaiskaya Cave after 39 ka cal BP. [...] This challenges previous claims for late Neanderthal survival in the northern Caucasus. [...] Our results confirm the lack of reliably dated Neanderthal fossils younger than ≈40 ka cal BP in any other region of Western Eurasia, including the Caucasus. 
  9. ^ Galván, B.; C.M. Hernández; Mallol, C.; Mercier, N.; Sistiaga, A.; Soler, V. (2014). „New evidence of early Neanderthal disappearance in the Iberian Peninsula” (PDF). Journal of Human Evolution. 75: 16—27. PMID 25016565. doi:10.1016/j.jhevol.2014.06.002. 
  10. ^ McKie, Robin (2. 6. 2013). „Why did the Neanderthals die out?”. The Guardian. Приступљено 6. 4. 2017. 
  11. ^ „Први поуздано идентификовани фосил неандерталца у Србији”. Политика. 18. 4. 2019. Приступљено 20. 4. 2019. 
  12. ^ Кадић, В. (4. 12. 2012). „Никшић: Црвена стијена мамац за археологе”. Вечерње новости. Приступљено 20. 4. 2019. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]