Restoran „Poslednja šansa”
| Restoran "Poslednja šansa" | |
 | |
Informacije
| |
|---|---|
| Lokacija | Tašmajdanski park bb, Beograd,  Srbija
|
| Status | aktivan |
| Otvaranje | 1960-tih |
„Poslednja šansa“ je restoran u Tašmajdanskom parku, u Beogradu.
Lokacija[uredi | uredi izvor]
Na adresi Tašmajdanski park bb, u blizini crkve Svetog Marka, iznad sportskog centra "Tašmajdan", smešten je restoran italijansko-mediteranske kuhinje - "Poslednja šansa".[1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Kao važno sastajalište ova kafana ušla je u istoriju grada još šezdesetih godina, kada je nosila naziv "Taš kafe", a izgledala je manje ugledno nego danas. Kasnije je dograđen još jedan restoranski deo. Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka samo je ova kafana radila neprekidno, tokom cele noći, pa je naziv "Poslednja šansa" bio potpuno u skladu sa namenom restorana. Tako je bilo sve do 1982. godine, kada je prestala da bude jedina gradska kafana koja radi noću, a to su postale kafane "Gradski podrum" i "Beli grad". Tada je restoran nazvan "Šansa", ali je na zahtev posetilaca, vraćen stari naziv.[2]
To je restoran gde bake, deke, očevi i majke vode unuke i decu na šampitu i limunadu nakon igranja u Tašmajdanskom parku. Kažu da je tu najlepša šampita u Beogradu. Gosti su bili i učenici obližnje gimnazije i fakulteta.
U ovom mirnom lokalu sedele su urbane legende Beograda poput Dušana Prelevića, Dragana Nikolića, Zorana Radimilovića, Petra Kralja, Bate Živojinovića, Dragomira Gidre Bojanića, Pavla Vujisića, Miodraga Petrovića Čkalje i mnogih drugih.[3] „Vasko Popa je, recimo, sedeo u ’Poslednjoj šansi‘, a danas se slabo ko u Srbiji seća Vaska Pope. Prošlo je 30 godina kako ga nema, a neka mesta gde su sedeli takvi ljudi prestaju da budu bitna“, ističe novinar RTS-a Gorislav Papić u intervjuu za Sputnik Srbija.[4] Mada, pominju se obećanja da kada bude okončan sudski spor oko novog zakupa kafane, u bašti restorana biće postavljen spomenik Vasku Popi kako je već ranije najavljivano. I ime restorana, veruju u „Tašu”, ostaće isto.[5] Maestralni novinar i legenda Miro Radojčić dolazio je isključivo tokom dana. Kasnije stiže generacija Predraga Milojevića, zatim Brane Crnčevića, Milorada Pavića. Pijanista Pregl dolazio je sa ženom Gitom, a tada je već imao 104 godine...Dugo je bio običaj maturanata da posle proslave maturske večeri obavezno dolaze u "Poslednju šansu" zbog produženog radnog vremena.
Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]
Jedino na zidu ove kafane krupnim slovima piše podsetnik da je ovde pročitan hatišerif 1830. godine, kojim je Srbiji najzad dozvoljeno da "prodiše" posle vekovne turske vlasti. Tako važan istorijski događaj nije obeležen nikakvim spomenikom, osim ovim, koji postoji na centralnom mestu kafane "Šansa". Uradila ga je još sedamdesetih godina umetnica Đurđina Đorđević.
HIT kompozicija Bore Đorđevića i "Riblje čorbe" - "Poslednja pesma za tebe", u kojoj gostuju Mirjana Bobić Mojsilović i Nikola Đuričko snimljena je "Šansi".[6]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „POSLEDNJA ŠANSA RESTORAN”. 011info.com. Pristupljeno 21. 9. 2021.
- ^ Vranić, Miljana. „DA LI ĆE NESTATI "POSLEDNJA ŠANSA"? Prva kafana u Beogradu koja je radila 24 sata dobiće NOVOG GAZDU”. blic.rs. Pristupljeno 21. 9. 2021.
- ^ „DRUGI PIŠU Žig info: Beograde, da li znaš da ostaješ bez "Poslednje šanse"?”. direktno.rs. Pristupljeno 21. 9. 2021.
- ^ Sudar, Vladimir. „„Poslednja šansa“ da se spasi važan deo istorije Beograda”. rs-lat.sputniknews.com. Arhivirano iz originala 21. 09. 2021. g. Pristupljeno 21. 9. 2021.
- ^ A. Vuković – D. Mučibabić. „„Poslednja šansa” na sudu”. politika.rs. Pristupljeno 21. 9. 2021.
- ^ Nikolić, Zoran. „Beogradske priče: Kad je Šansa bila poslednja”. novosti.rs. Pristupljeno 21. 9. 2021.