Пређи на садржај

Бора Ђорђевић

С Википедије, слободне енциклопедије
За фудбалера, погледајте страницу Боривоје Ђорђевић.
Бора Ђорђевић
Бора Ђорђевић, 2013. године
Лични подаци
Пуно имеБорисав Ђорђевић
Друга именаБора Чорба
НадимциБоки
Датум рођења(1952-11-01)1. новембар 1952.
Место рођењаЧачак, НР Србија, ФНР Југославија
Датум смрти4. септембар 2024.(2024-09-04) (71 год.)
Место смртиЉубљана, Словенија
Узрок смртиупала плућа
ПребивалиштеБеоград,
Љубљана
ДржављанствоСрбија
Словенија
Занимањемузичар и текстописац
СупружникДрагана Ђорђевић (в. 1977 –  р. 2007)
Александра Савић (в. 2009 –  р. 2014)
Дубравка Милатовић (в. 2016)
ДецаБорис
Музички рад
Активни период1974—2024.
Жанррок
нови талас
акустични рок
хард рок
Инструментвокал, акустична гитара, усна хармоника, удараљке
Издавачка кућаЈуготон, Сити рекордс
Остало
Повезани чланциРани мраз, Рибља чорба
Потпис
Политичка каријера
СтранкаДемократска странка Србије (од 1992 до 2014)
Каријера писца
Жанрпоезија
Најважнија делаПрвих десет година је најтеже
Пусто острво

Борисав Ђорђевић (Чачак, 1. новембар 1952 — Љубљана, 4. септембар 2024), познат под уметничким псеудонимом Бора Чорба, био је српски и југословенски рок музичар и песник. Ђорђевић је био главни вокал и текстописац рок групе Рибља чорба од њеног оснивања 1978. Пре тога је био члан музичких група Сунцокрет и Рани мраз. Бора Чорба је био један од најпознатијих музичара српске и југословенске рок сцене, са великим бројем обожаватеља, као и упечатљива и утицајна јавна личност.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 1. новембра 1952. године у Чачку од оца машинисте Драгољуба[1] и мајке Неранџе, која је предавала српскохрватски и руски језик.[1][2] Отац му је био првоборац.[1]

Био је члан бројних чачанских и београдских поп и рок група током 1970-их као што су Заједно, Сунцокрет и Рани мраз (са Ђорђем Балашевићем).[3]

Мало позориште „Душко Радовић”, Вечерња сцена, Београд — Бора Ђорђевић, „Ја ратујем сам”, 1988.
Ђорђевић током концерта 2009.

Године 1972. у Атељеу 212 учествовао је извођењу рок опере „Исус Христ суперстар”, музичка адаптација Саша Радојчић, препев Јован Ћирилов, где су запажене улоге имали: Златко Пејаковић, Златко Голубовић, Азра Халиловић и Бранко Милићевић.[4]

У Београду се уписао у V београдску гимназију, потом и на Правни факултет. Након две године је схватио да та професија није за њега, па је покушао да се упише на Факултет драмских уметности у Београду. Пошто није примљен на глуму, уписао је позоришну организацију на ФДУ. Од тада је апсолвент.[5]

Од 1972. до 1975. био је члан групе Заједно (певач, акустична гитара), а 1975. са Ненадом Божићем, Снежаном Јандрлић и Весном Ракочевић основао је групу С времена на време коју је напустио 1977. кад су остали чланови одбили да изведу његову песму „Лутка са насловне стране”, и пидружио се Раном мразу, где се кратко задржао.

Дана 15. августа 1978. основао је групу Рибља чорба, која је постала врло популарна током следећих неколико месеци. Популарност групе се такође почела манифестовати у Борином алкохолизму, што је, заједно са провокативним друштвено-оријентисаним песмама, проузроковало да он постане један од најконтроверзнијих музичара у Југославији.

По издању албума „Коза ностра” 1990. године, био је оптужен за „вређање радничке класе Југославије”, али су оптужбе одбачене.

Након почетка југословенских ратова, Ђорђевић је био присталица српских војника у Републици Српској и Републици Српској Крајини. Са развојем ратних догађања, постаје велики противник власти Слободана Милошевића, и тај свој став је изразио албумом „Њихови дани” који је издао само под својим именом, без етикете „Рибља чорба”. У неким каснијим интервјуима, Ђорђевић је говорио да су због песме „Баба Јула” Милошевићи наручили његово убиство.[6][7]

Био је члан Градског одбора ДСС у Београду. Након политичких промена у Србији, био је неко време на позицији саветника министра културе у Влади Србије 2004, али је већ следеће године био принуђен да поднесе оставку, након што је новинаре телевизије Б92 оптужио и назвао „издајничком стоком”.[8]

Смрт

[уреди | уреди извор]

Ђорђевић је крајем августа 2024. године примљен у болницу у Љубљани због акутне егзацербације хроничне опструктивне болести плућа. Преминуо је од упале плућа ујутру 4. септембра, у 72. години.[9] Сахрањен је 7. септембра на Градском гробљу у Чачку.[10]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Био је ожењен Драганом Ђорђевић, са којом има сина Бориса, а са њима је живела и Тамара, Драганина кћерка из претходног брака. Борисав и Драгана су се споразумно развели 5. фебруара 2007, а Борисав јој је оставио стан у којем су живели. Драгана Ђорђевић је извршила самоубиство 23. мара 2007.[11]

По други пут се оженио двадесет шест (по неким изворима двадесет осам[12]) година млађом рудничанком Александром. Венчање је обављено на Руднику, 18. новембра 2009.[13] Александру је упознао током турнеје по САД. Након четири године је и тај брак окончан.[12]

Убрзо потом, Ђорђевић је потврдио спекулације да има нову девојку, Дубравку Милатовић, из Словеније. У мају 2016. пар се венчао на приватној церемонији на грчком острву Санторини.[14] Многе песме на последњем студијском албуму Рибље чорбе (Да тебе није), Ђорђевић је написао и посветио својој трећој жени. На омоту албума је и њена нацртана слика.[15] Од женидбе са Дубравком, Ђорђевић је своје време поделио између Београда и Љубљане.

Ставови

[уреди | уреди извор]

Пред почетак распада СФРЈ, се изразио афирмативно о Слободану Милошевићу: „Сад ће и овога сјајног човека који зна шта хоће и који то уме да уради покушати умирити и сјебати…”[16]

У четвртак 27. септембра 2012. добио је титулу четничког војводе.[17]

Четрнаестог септембра 2021. године је присуствовао политичком скупу који је предводио покрет Левијатан.[18]

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Одликовања

[уреди | уреди извор]

Друге награде

[уреди | уреди извор]

Дела

[уреди | уреди извор]

Објављене књиге

[уреди | уреди извор]
  • „Равнодушан према плачу” (1985)[22]
  • „Хеј Словени” (1987)[23]
  • „Првих десет година је најтеже” (1988)[24]
  • „Нећу” (1989)[25]
  • „Психопата и лопата” (1997)[26]
  • „Срби без муке” (2001)[27]
  • „Бребуси” (2003)[28]
  • „Шта је песник хтео да каже” (2011)[29]
  • „Дебела трагедија” (2013)[30]
  • „Пусто острво” (2017)[31]

Соло албуми

[уреди | уреди извор]

Фестивали

[уреди | уреди извор]

Београдско пролеће:

  • Пусто море, пусти вали (са групом Сунцокрет), '76
  • Верица (дует са Ладом Лесковаром), награда за текст и специјална награда МТС дворане за животно дело, 2023

Хит парада, Београд:

Београдски сабор:

  • Текла вода (Вече поп — фолк група, са групом Сунцокрет), '76

Омладина, Суботица:

  • Где ћеш бити лепа Кејо (са групом Сунцокрет), '76
  • Реч Титова (са групом Сунцокрет), '77

Boom festival, Нови Сад:

Опатија:

  • Валентино из ресторана (Вече рок музике, са групом Рибља чорба), '79

Филмографија

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Бора Ђорђевић у Торонту, 2003. године
    Бора Ђорђевић у Торонту, 2003. године
  • Бора Ђорђевић, 2008. године
    Бора Ђорђевић, 2008. године
  • Бора Ђорђевић на Сајму књига, 2013. године
    Бора Ђорђевић на Сајму књига, 2013. године

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Vulić, Zorica (9. 6. 2000). „Ko je ovaj čovek? Borislav – Bora Đorđević (Antizvezda s Moravu)”. Glas javnosti. Архивирано из оригинала 13. 3. 2016. г. Приступљено 12. 3. 2016. 
  2. ^ Vučićević, Sonja (21. 3. 2012). „Bora Đorđević: Ne živim više na slepom koloseku”. Blic Puls. Приступљено 12. 3. 2016. 
  3. ^ R, Euronews Srbija, S. (2024-09-04). „Odlazak Bore Čorbe: Burna biografija čuvenog muzičara, tekstopisca i pesnika”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-09-05. 
  4. ^ „Југопапир”. 
  5. ^ „РОКЕР ЈЕ АПСОЛВЕНТ НА ОВОМ ФАКУЛТЕТУ Бора Ђорђевић је пљачкао куће, а од тог новца куповао инструменте!”. Ало. 01. 11. 2021. Приступљено 8. 2. 2022. 
  6. ^ „Bora Čorba: Mira i Sloba su pokušali da me ubiju!”. Курир. 2. 2. 2013. Приступљено 13. 4. 2019. 
  7. ^ Ranko, Pivljanin (2. 9. 2018). „U ČETIRI OKA Bora Đorđević: Kad vlast hoće da nas proda, potreban je glas naroda”. Блиц. Приступљено 13. 4. 2019. 
  8. ^ „Смена Боре Ђорђевића”. B92.net. 22. 8. 2005. Приступљено 15. 10. 2011. 
  9. ^ Baletic, Katarina (4. 9. 2024). „Serbian Rock Star Bora Djordjevic Dies at 72” (на језику: енглески). BalkanInsight. Архивирано из оригинала 4. 9. 2024. г. Приступљено 4. 9. 2024. 
  10. ^ „Ispraćen u večnost: Sahranjen Bora Đorđević”. B92.net. 
  11. ^ „Bora joj je posvetio najljepše pjesme i nikad nije dao priznati da se ubila”. 
  12. ^ а б „Bora Đorđević se razveo posle četiri godine braka! U Sloveniji ima novu devojku!”. Blic.rs. 13. 04. 2014. 
  13. ^ „Bora je najdivnije biće!”. NOVOSTI. 
  14. ^ „(FOTO) Bora Đorđević: Konačno sam pronašao sreću”. Архивирано из оригинала 20. 10. 2019. г. Приступљено 20. 10. 2019. 
  15. ^ „"RIBLJA ČORBA" OBJAVLJUJE 20. ALBUM: Dubravka u srcu i na omotu”. Архивирано из оригинала 5. 11. 2019. г. Приступљено 21. 10. 2019. 
  16. ^ Младост број 70, 12. септембар 1988, страна 27.
  17. ^ „Четнички војвода прича о новој титули и политичкој ситуацији у Србији („Ало”, 1. октобар 2012)”. Архивирано из оригинала 1. 10. 2012. г. Приступљено 1. 10. 2012. 
  18. ^ „Bora Čorba u zagrljaju Pavla Bihalija”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-09-14. Приступљено 2021-09-15. 
  19. ^ „Списак одликованих - Сретење 2021.” (PDF). Председник Републике Србије. 15. фебруар 2021. 
  20. ^ „Nagrada „Ivo Andrić” za najbolju knjigu Bori Đorđeviću”. rs.n1info.com. Архивирано из оригинала 26. 01. 2018. г. Приступљено 24. 1. 2018. 
  21. ^ „Хероина из Чачка расплакала целу салу приликом доделе Децембарских награда”. Б92. 18. 12. 2022. Приступљено 5. 1. 2023. 
  22. ^ „Ravnodušan prema plaču :: COBISS+”. 
  23. ^ „Hej Sloveni! : pesme :: COBISS+”. 
  24. ^ „Prvih deset godina je najteže : sve pesme „Riblje čorbe” i malo više :: COBISS+”. 
  25. ^ „Neću! :: COBISS+”. 
  26. ^ „Psihopata i lopata :: COBISS+”. 
  27. ^ „Srbi bez muke :: COBISS+”. 
  28. ^ „Brebusi :: COBISS+”. 
  29. ^ „Шта је песник хтео да каже :: COBISS+”. 
  30. ^ „Дебела трагедија :: COBISS+”. 
  31. ^ „Пусто острво :: COBISS+”. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бора_Ђорђевић&oldid=30683832”