Бранислав Црнчевић
Брана Црнчевић | |
---|---|
![]() | |
Пуно име | Бранислав Црнчевић |
Датум рођења | 8. фебруар 1933. |
Место рођења | Ковачица, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 14. април 2011.78 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија |
Политичка странка | Српска напредна странка (2008—2011) Српска радикална странка (до 2008) Социјалистичка партија Србије Српска демократска странка (Република Српска) |
Бранислав „Брана” Црнчевић (Ковачица, 8. фебруар 1933 — Београд, 14. април 2011) био је српски књижевник, афористичар, новинар, сценариста и политичар.[1] Био је посланик Савезне скупштине Савезне Републике Југославије.
Биографија
[уреди | уреди извор]Младост и образовање
[уреди | уреди извор]Рођен је 1933. године у Ковачици. Његов отац Ђура Црнчевић је био Србин из Црне Горе, а преминуо је 1937. године. Мајка Вида се поново удала, па су живели у Руми. По окупацији у Априлском рату 1941. године, породица је из Руме протерана у Београд. Услед сиромаштва у последицама ратних околности, Брана је живео по домовима за смештај српских избеглица из Независне Државе Хрватске, најпре у Београду и потом у Матарушкој Бањи, док је његов брат Никола остао са мајком и очухом. Када је покушао да побегне из дома у којем је владала глад, по казни је одведен у село Црљенац код Петровца на Млави, где је упознао једног руског свештеника и почео да позајмљује књиге из његове личне библиотеке. Мајка га је ту пронашла 1944. године.[2]
Студирао је на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Своју каријеру је започео као шеф стоваришта и потом службеник представништва зрењанинске пиваре у Новом Саду.
Новинарска и књижевна каријера
[уреди | уреди извор]Затим је уследила новинарско-уредничка фаза у листовима „Јеж” и „Дуга”, као и у листу за децу „Мали јеж”. Такође је објављивао колумне у разним листовима и часописима, међу којима су „НИН” и „Политика”. У међувремену, објавио је своју прву књигу за децу Босоноги и небо, а нешто касније и прву збирку афоризама Пиши као што ћутиш. На књижевну сцену је ступио под псеудонимом Винон Румски и Бранислав БИП. Током своје дуге каријере писао је литературу за децу, романе, афоризме, приче, телевизијске драме, песме…
Црнчевићева дела су осећајна, једноставна и бајковита, што га препоручује како деци, тако и одраслим читаоцима. За грађу својих дела, он узима стварне, разигране, али и тужне слике живота. Књижевној теми приступа анегдотски са становишта хумора и фине ироније. Афоризми које је објављивао углавном су на тему карактера Срба и проблема мале државе.
Политички ангажман
[уреди | уреди извор]Црнчевић се са антикомунистичким ставовима истицао још у првој половини 60-их година, када је због једне приче био саслушаван од стране полиције и осуђен на месец дана затвора у Падинској Скели, али је имао нешто блажи затворски третман захваљујући интервенцији Добрице Ћосића и Животија Србе Савића, начелника Секретаријата унутрашњих послова за град Београд.[2]
Са Слободаном Милошевићем се упознао након Осме седнице Централног комитета Савеза комуниста Србије 1987. године и уз повремене прекиде био његов пријатељ.[2] Као кандидат Социјалистичке партије Србије је изабран за посланика Савезне скупштине Савезне Републике Југославије. Остао је упамћен као први савезни и народни посланик који се на заседању обратио са: „Даме и господо”, уместо: „Другарице и другови”.[3] Напустио је СПС након увођења санкција Републици Српској.
Изабран је за председника Матице исељеника Србије[2][1] 1990. године. Био је члан Српске демократске странке и заговорник невиности Радована Караџића пред Хашким Трибуналом.
По одласку Војислава Шешеља у Хаг учлањује се у Српску радикалну странку. Након страначког раскола, приклонио се крилу Томислава Николића и Александра Вучића, па постао један од оснивача Српске напредне странке.
Брана Црнчевић је члан Сената Републике Српске[2] од 1996. године и добитник Ордена Његоша првог реда.
Смрт и наслеђе
[уреди | уреди извор]Преминуо је 14. априла 2011. године у Београду, после дуге и тешке болести.[4] Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Културни центар у Руми носи његово име.
Награде и признања
[уреди | уреди извор]Орден Његоша првог реда (Република Српска)
Књижевне награде
[уреди | уреди извор]- Награда Змајевих дечјих игара, за стваралачки допринос савременом изразу у књижевности за децу, 1987.
- Награда „Златни кључић”, за књижевност за децу, 2003.
- Награда „Златни беочуг”, за животно дело, 2010.
- Награда „Златни крст кнеза Лазара”, 2010.
- Награда „Мајсторско писмо”, Књижевне заједнице „Борисав Станковић”, Врање, 2011.
Одабрани афоризми
[уреди | уреди извор]
- Ако су сви изузев мене мој народ, мој јадни народ нема никога осим мене.
- Тешко је бити Србин, али касно.
- Сви смо ми деца дезертера из 1389. године.
- Песник је одговоран само за оно што није рекао.
- Осећам да би они жртвовали мој живот за своја убеђења.
- Пре рата нисмо имали ништа, а онда су дошли Немци и уништили све.
- Склоните се, долази будућност.
- Ко је имао прилику да погине нека не кука што је остао жив.
- Отаџбина никада није толико у опасности колико је спасавају.
- Наши преци живели су веома бедно, а према најновијим подацима неки уопште нису ни живели.[5]
Библиографија
[уреди | уреди извор]
- 1963. Босоноги и небо[6]
- 1963. Ципелице од крокодилске коже[7]
- 1963. Њен први чај[8]
- 1965. Девојка са три оца[9]
- 1965. Кафаница, судница, лудница (извођено и као представа у Атељеу 212)[10]
- 1965. Пиши као што ћутиш[11]
- 1967—1971. Занати[1]
- 1971. Дунаво[12]
- 1971. Капетан и лула[13]
- 1971, 1981, 1989, 2006. Дневник једног…[14][15]
- 1978. Пета страна света[16]
- 1982. Сибири[17]
- 1982. Емигрант и игра[18]
- 1984. Мрав добра срца[19]
- 1985. Снови без тумачења[20]
- 1990, 2006. Српска посла[21][22]
- 1992, 2006. Српска и хрватска посла[23]
- 1994. Гласник[24]
- 1997. Црни ђаво, црвени реп I—II 2001. III[25][26][27]
- 2001. Песме[28]
- 2003. Заштитница уметности и друге приповетке[29]
- 2005. Земља надимака[30]
- 2005. Љутито мече[31]
- 2006. Књига задушница[32]
- 2006. Обећани свет[33]
- 2007. Седам мокрих мајица и други записи[34]
- 2008. Има да нас нема[35]
- 2009. Чувари пепела[36]
- 2010. Шта има[37]
- 2010. Пиши као што ћутиш (измењено, допуњено и проширено издање)[11]
- 2011. Црни ђаво, црвени реп I—II[38]
- 2011. Заштитница уметности и друге приповетке[29]
- 2012. Трособна самица / Трёхкомнатная одиночка, драма[39]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „ЦРНЧЕВИЋ Бранислав-Брана”. snp.org.rs. Приступљено 20. 1. 2022.
- ^ а б в г д Трошељ, Славко (13. 3. 2010). „Ја сам здрав српски националиста”. Politika Online (на језику: српски). Приступљено 5. 2. 2025.
- ^ „Политичари очима скупштинског стенографа”. Политика. 05. 01. 2010.
- ^ „Преминуо Брана Црнчевић”. Blic.rs. Приступљено 30. 8. 2012.
- ^ Из књиге Пиши као што ћутиш, Беоштампа, Београд, 2010
- ^ „Босоноги и небо :: COBISS+”.
- ^ „Cipelice od krokodilske koze” — преко IMDb.
- ^ Djordjevic, Aleksandar (31. 10. 1966). „Njen prvi caj” (на језику: енглески). Radiotelevizija Beograd. Приступљено 5. 2. 2025.
- ^ „Радио и ТВ драма :: COBISS+”.
- ^ „КАФАНИЦА, СУДНИЦА, ЛУДНИЦА”. Позориште „Атеље 212” (на језику: српски). 8. 11. 2016. Приступљено 5. 2. 2025.
- ^ а б „Пиши као што ћутиш :: COBISS+”.
- ^ „Дунаво :: COBISS+”.
- ^ „Капетан и лула :: COBISS+”.
- ^ „Дневник једног--- :: COBISS+”.
- ^ „Dnevnik jednog ... :: COBISS+”.
- ^ „Peta strana sveta : kozerije :: COBISS+”.
- ^ „Сибири :: COBISS+”.
- ^ „Emigrant i igra : knjiga o Korčnoju i njegovi sudbini :: COBISS+”.
- ^ „Мрав доброг срца :: COBISS+”.
- ^ „Снови без тумачења :: COBISS+”.
- ^ „Српска посла :: COBISS+”.
- ^ „Српска посла :: COBISS+”.
- ^ „Српска и хрватска посла :: COBISS+”.
- ^ „Гласник :: COBISS+”.
- ^ „Црни ђаво, црвени реп. 1 :: COBISS+”.
- ^ „Црни ђаво, црвени реп. 2 :: COBISS+”.
- ^ „Црни ђаво, црвени реп. 3 :: COBISS+”.
- ^ „Песме :: COBISS+”.
- ^ а б „Заштитница уметности и друге приповетке :: COBISS+”.
- ^ „Земља надимака :: COBISS+”.
- ^ „Љутито мече :: COBISS+”.
- ^ „Књига задушница :: COBISS+”.
- ^ „Обећани свет : [стихови] : [превод са српског Андреј Базилевски; Обетованный свет : [стихотворения] :: COBISS+”.
- ^ „Народна библиотека Др Душан Радић, Врњачка Бања - Ускоро у БИБЛИОФОНОТЕЦИ: Бранислав Брана Црнчевић”. www.vrnjackabiblioteka.org.rs.
- ^ „Има да нас нема :: COBISS+”.
- ^ „Чувари пепела :: COBISS+”.
- ^ „Шта има :: COBISS+”.
- ^ „Црни ђаво црвени реп. Књ. 2 :: COBISS Plus”.
- ^ „BRANA CRNČEVIĆ Pismo u budućnost”. Печат - Лист слободне Србије (на језику: српски). 13. 6. 2011. Приступљено 5. 2. 2025.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Рођени 1933.
- Умрли 2011.
- Ковачичани
- Српски књижевници
- Српски сценаристи
- Југословенски сценаристи
- Сенатори Републике Српске
- Српски афористичари
- Српски сатиричари
- Српски колумнисти
- Антикомунисти
- Носиоци одликовања Републике Српске
- Чланови Српске напредне странке
- Студенти Филозофског факултета Универзитета у Београду
- Добитници награде Златни кључић
- Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду