Robert Vine

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Robert Vine
Robert Vine u ranim 1930-im.
Lični podaci
Datum rođenja(1873-04-27)27. april 1873.
Mesto rođenjaVroclav,, Nemačko carstvo
Datum smrti17. jul 1938.(1938-07-17) (65 god.)
Mesto smrtiPariz,, Treća francuska republika
ZanimanjeScenarista, režiser
Rad
Aktivni period1913–1938
Veza do IMDb-a

Robert Vine (nem. Robert Wiene; Vroclav, 27. april 1873 — 17. jul 1938) bio je filmski reditelj neme ere nemačke kinematografije. Posebno je poznat po režiji nemačkog nemog filma Kabinet doktora Kaligarija i niza drugih ekspresionističkih filmova. Vine je takođe režirao niz drugih filmova različitih stilova i žanrova. Nakon dolaska nacista na vlast u Nemačkoj, Vine, koji je bio jevrejskog porekla, je pobegao u izgnanstvo.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Robert Vine je rođen u Vroclavu, kao stariji sin uspešnog pozorišnog glumca Karla Vina. Njegov mlađi brat Konrad je takođe postao glumac, ali Robert Vine je prvo studirao pravo na Univerzitetu u Berlinu. Godine 1908. počeo je i da glumi, isprva u malim ulogama na sceni. Njegovo prvo angažovanje na filmu bilo je 1912, kada je napisao i (verovatno) režirao Oružje mladosti.[2]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Vinov prvi filmski doprinos bio je scenario za Oružje mladosti (1912), film u kojem je možda prvi put režirao. Godine 1914. sklopio ga je ugovor sa Berliner Mester-Filmom, za koji je radio kao režiser i autor filmskog scenarija u otprilike 30 produkcija. Istovremeno je bio aktivan sa još dve velike filmske kompanije, Dojče Bioskop i Viner Saša Film, kao i za nekoliko manjih kompanija. Počev od 1916. radio je u bliskoj saradnji sa Valterom Turšinskim (njih dvojica su zajedno napisali nekoliko filmskih scenarija za to vreme), kao i sa Henijem Portenom, jednom od najvećih nemačkih zvezda nemih filmova, i rediteljem i glumcem Rudolfom Bibrahom. Vine je u ovom trenutku bio kompetentan autor scenarija i režiser, a do 1919. je radio na 18 filmova Henija Portena, režirajući tri.[3]

Godine 1919. Vine je pomogao u stvaranju, sa Hajncom Hanusom u Beču, profesionalnog udruženja filmskih reditelja, kojim je rukovodio do 1922. Iste godine je započeo produkciju za Eriha Pomersa iz berlinskog filma na projektu Kabinet dr Kaligarija (1919). Priznata od strane savremene kritike kao oličenje i polazna tačka ekspresionističkih filmova, slika, za koju su Karl Majer i Hans Janovic obezbedili filmski scenario, a Herman Varm, Valter Rajman i Valter Rerig scenografiju, označila je prekretnicu u Vineovoj karijeri. Verner Kraus je igrao ulogu ludog lekara dr Kaligarija, koji danju priređuje izložbe na sajmu i koristi svog somnambulističkog roba Čezara (kojeg igra Konrad Vejt) da noću počini ubistvo svog gospodara. Film je postigao izuzetan uspeh u javnosti, kako u Nemačkoj, tako i u inostranstvu.[3]

Vine je pokušao da ponovi ovaj uspeh godinu dana kasnije sa Genuine (1920), zasnovanom na drugom scenariju Karla Majera. Film je ponovo pokušao da uhvati egzotični i fantastični svet Kaligarija, ali nije uspeo ni umetnički ni finansijski. Godine 1922. Vine je osnovao sopstvenu produkcijsku kompaniju Lionardo-Film. Njegova kompanija producirala je, između ostalih, Die höllische Macht (1922), Raskolnikow (1923), visoko hvaljeno snimanje Zločina i kazne Dostojevskog, Der Puppenmacher von Kiang Ning (1923), a iste godine i monumentalni biblijski film I.N.R.I, koji je ujedno i filmski film I.N.R.I, predstavljao je veliki broj nemačkih filmskih zvezda.[3]

Godine 1924. Vine se vraća u Austriju kako bi preuzeo režiju kompanije Viner Pan-Film, kao i da bi radio sa autorom Ludvigom Nerzom koji je tamo imao ugovor. Orlačke ruke (1924), koji je entuzijastično režiran, bio je drugi film koji je snimio u Beču. Takođe za Pan-Film Vine je režirao Der Rosenkavalier godinu dana kasnije, adaptaciju istoimene opere Riharda Štrausa uz direktnu saradnju sa kompozitorom i libretistom Hugom fon Hofmanstalom i izazvala veliko interesovanje javnosti.

Godine 1934. Viene je otišao iz Nemačke u Budimpeštu (Jedna noć u Veneciji, 1934, proizvedena je i u nemačkoj i u mađarskoj verziji), u London 1937. i konačno u Pariz. Uzalud je pokušavao da zajedno sa Žanom Koktoom producira zvučni rimejk Kaligarija.[3]

Izgnanstvo i smrt[uredi | uredi izvor]

Nakon dolaska nacista na vlast u Nemačkoj, Vine, koji je bio jevrejskog porekla, pobegao je u izgnanstvo. Vine se nikada nije vratio u Nemačku, iako je razlog nejasan. Nije imao nikakve veze sa levičarskom politikom, i sarađivao je sa nacističkim favoritom Ričardom Štrausom 1925.

Vine je preminuo u Parizu deset dana pre završetka produkcije špijunskog filma Ultimatum, nakon što je bolovao od raka. Film je završio Vinov prijatelj Robert Siodmak. Njegova sahrana je bila na groblju Banjo u Parizu, na privremenoj parceli koja je kasnije reciklirana. Od njegovog groba danas nema ni traga.[4]

Filmske teme[uredi | uredi izvor]

Bio je dobar u održavanju mračnijeg raspoloženja i sposoban da izazove odlične performanse. Zločin, ludilo, identitet i kontrasti između zapadnih i istočnih kultura bile su teme koje su ga zaokupljale tokom njegove karijere; svih njih se pozabavio u „Strahu” (1917) i „Proizvođaču lutaka iz Kjang-Ninga” (1923).[4]

Filmografija[uredi | uredi izvor]

Još uvek postoji oko 20 od više od 90 filmova u kojima je Robert Vine sarađivao.[5]

Režiser[uredi | uredi izvor]

  • 1912 Die Waffen der Jugend (The Weapons of Youth)
  • 1914 Er rechts, sie links (He This Way, She That Way)
  • 1915 Die Konservenbraut (The Canned Bride)
  • 1915 Der springende Hirsch oder Die Diebe von Günsterburg (The Leaping Stag)
  • 1916 Höhen und Tiefen (Highs and Lows)
  • 1916 Frau Eva (Mrs. Eva)
  • 1916 Der Liebesbrief der Königin (The Queen's Love Letter)
  • 1916 Der Sekretär der Königin (The Queen's Secretary)
  • 1916 Das wandernde Licht (The Wandering Light)
  • 1916 Die Räuberbraut (The Robber Bride)
  • 1916 Der Mann im Spiegel (The Man in the Mirror)
  • 1916 Lehmanns Brautfahrt (Lehmann's Honeymoon)
  • 1917 Das Leben ein Traum (Life Is a Dream)
  • 1917 Der standhafte Benjamin (Steadfast Benjamin)
  • 1917 Veilchen Nr. 4 (Violet no. 4) {probably director}
  • 1917 Furcht (Fear)
  • 1920 Das Cabinet des Dr. Caligari (The Cabinet of Dr. Caligari)
  • 1920 Die drei Tänze der Mary Wilford (The Three Dances of Mary Wilford)
  • 1920 Genuine (Genuine)
  • 1920 Die Nacht der Königin Isabeau (The Night of Queen Isabeau)
  • 1920 Der Schrecken im Hause Ardon (Panic in the House of Ardon)
  • 1921 Die Rache einer Frau (A Woman's Revenge)
  • 1922 Die höllische Macht (The Infernal Power)
  • 1923 Raskolnikow (Raskolnikow)
  • 1923 Der Puppenmacher von Kiang-Ning (The Doll Maker of Kiang-Ning)
  • 1923 I.N.R.I. (I.N.R.I.)
  • 1924 Orlac’s Hände (The Hands of Orlac)
  • 1924 Pension Groonen (Boarding House Groonen)
  • 1925 Der Leibgardist (= Der Gardeoffizier) (The Guardsman)
  • 1926 Der Rosenkavalier (Der Rosenkavalier)
  • 1926 Die Königin vom Moulin Rouge (The Queen of Moulin Rouge)
  • 1927 Die Geliebte (The Mistress)
  • 1927 Die berühmte Frau (The Famous Woman)
  • 1928 Die Frau auf der Folter (The Woman on the Rack)
  • 1928 Leontines Ehemänner (Leontine's Husbands)
  • 1928 Die grosse Abenteuerin (The Great Adventuress)
  • 1928 Unfug der Liebe (Folly of Love)
  • 1930 Der Andere (The Other)
  • 1930 Le procureur Hallers (The Prosecutor Hallers)
  • 1931 Nuits de Venise (co-director Pierre Billon)
  • 1931 Der Liebesexpress (The Love Express)
  • 1931 Panik in Chicago (Panic in Chicago)
  • 1933 Polizeiakte 909 (= Taifun) (Typhoon)
  • 1934 Eine Nacht in Venedig (One Night in Venice)
  • 1938 Ultimatum (Ultimatum)

Scenarista[uredi | uredi izvor]

  • The Weapons of Youth (1913)
  • The Marriage of Luise Rohrbach (1917)
  • Frank Hansen's Fortune (1917)
  • Imprisoned Soul (1917)
  • The Princess of Neutralia (1917)
  • Countess Kitchenmaid (1918)
  • The Blue Lantern (1918)
  • The Ringwall Family (1918)
  • Put to the Test (1918)
  • Precious Stones (1918)
  • The Lady, the Devil and the Model (1918)
  • Agnes Arnau and Her Three Suitors (1918)
  • The Homecoming of Odysseus (1918)
  • Her Sport (1919)
  • The Man of Action (1919)
  • Victim of Society (1919)
  • A Drive into the Blue (1919)
  • The Living Dead (1919)
  • Ruth's Two Husbands (1919)
  • Diamonds (1920)
  • Monika Vogelsang (1920)
  • The Adventure of Doctor Kircheisen (1921)
  • The Power of Darkness (1924)
  • The Guardsman (1925)
  • Strauss Is Playing Today (1928)
  • Typhoon (1933)

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Corngold, S.; Jennings, M.; Silberman, M. (2011-09-01). „The Many Faces of Weimar Cinema: Rediscovering Germany's Filmic Legacy. Edited by Christian Rogowski. Rochester, NY: Camden House, 2010. xiii + 354 pages + 61 b/w illustrations. $85.00.”. Monatshefte. 103 (3): 471—472. ISSN 0026-9271. doi:10.1353/mon.2011.0092. 
  2. ^ „Robert Wiene”. prabook.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-07-23. 
  3. ^ a b v g „Robert Wiene”. prabook.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-07-23. 
  4. ^ a b „Robert Wiene”. IMDb. Pristupljeno 2022-07-23. 
  5. ^ Uli Jung, Walter Schatzberg: Beyond Caligari – The Films of Robert Wiene. Berghahn Books, p. vi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Роберт_Вине&oldid=27453382”