Pređi na sadržaj

Rodna verovanja

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Rodna verovanja ili uverenja koja sadrže implicitne kulturne ideje o „esencijalnim“ kvalitetima muškaraca i žena, nalaze se gotovo svim teorijama o homoseksualnosti.[1][2][3] Zapadna kultura razlikuje dva pola i samim tim dva roda, pa se shodno tome rodne odrednice odnose na telo subjekta i tako stvaraju privid da se kategorije pola i roda preklapaju, odnosno da rodne karakteristike nužno proizilaze iz polnih karakteristika. Kada subjekt prisvaja ono što mu je unapred pripremljeno i što mu se nudi, da bi funkcionisao u okviru društvenog sistema, on mora pristati na jednu od dve ponuđene rodne kategorije i to je uvek ona kategorija koja „prizilazi“ iz roda koji mu je dodeljen.[4] Prema tome „pravi muškarci” i „prave žene“ su moćni kulturni mitovi sa kojima se svi moraju boriti.  Ljudi izražavaju rodna uverenja, svoja i ona iz kulture u kojoj žive, svakodnevnim jezikom jer posredno ili eksplicitno prihvataju i dodeljuju rodna značenja onome što oni i drugi rade, misle i osećaju. Rodna verovanja[5] se dotiču skoro svih aspekata svakodnevnog života, uključujući takve svakodnevne brige kao što su cipele koje muškarci treba da nose ili „dublje“ pitanja muškosti, kao što je da li muškarci treba da otvoreno plaču ili spavaju sa drugim muškarcima? Rodna uverenja su ugrađena i u pitanja o tome koju karijeru bi žena trebalo da gradi i, na drugom nivou diskursa, šta bi to značilo ako bi zbog svog profesionalnog angažovanja žena odustala od odgajanja dece da bi se bavila karijerom agresivnije od muškarca.[3]

Rodna binarnost i birodna osoba[uredi | uredi izvor]

Rodna verovanja se obično zasnivaju na rodnim binarnostima.[6]  Najdrevnija i najpoznatija je muško/ženska binarnost. Uprkos značajnim dokazima da su, u nekim domenima, muškarci previše samouvereni nego žene ova njihova sposobnost preteranog samopouzdanja nije u potpunosti shvaćena. Niti ima jasnog razumevanje izvora verovanja o sposobnostima drugih i zašto su takva uverenja često netačna.[7]

Međutim, postoji i binarnost homoseksualnosti/heteroseksualnosti iz 19. veka (ili gej/strejt u 20. veku) i nova binarnost transrodnosti/cisrodnosti u 21. veku. Mnoge naučne studije o homoseksualnosti sadrže i implicitna (i često eksplicitna) binarna rodna uverenja.  Na primer, interseksualna hipoteza homoseksualnosti,[8][9] tvrdi da mozak homoseksualnih pojedinaca pokazuju karakteristike koje bi se smatrale tipičnijim za drugi pol. Esencijalističko rodno verovanje implicitno u interpolnim hipotezama navode da je privlačnost prema ženama muška osobina, što je kod Zigmunda Frojda,[10] na primer dovelo do njegove teorije da lezbijke imaju mušku psihologiju.  Slično Zigmundu Frojdu i biološki istraživači su pretpostavili da gej muškarci imaju mozak koji više liči na mozak žena[9] ili su primaoci dodatnih fragmenata ženskih H hromozoma svojih majki.[11]

Za razliku od rodne binarnosti birodna osoba ('bi−' znači „dva”) (takođe dvo-rodna ili duplo rodna) je ona osoba koja se identifikuje sa dva rodna identiteta i ponašanja. Identifikovanje sa birodnošću uglavnom znači da se ta osoba pronalazi i u muškom i u ženskom rodu ili se kreće između muškog i ženskog ponašanja i rodnog izjašnjavanja, ili ima dva rodna identiteta u isto vreme ili se kreće između njih.

Teorija o dva pola[uredi | uredi izvor]

Rodna verovanja obično dozvoljavaju postojanje samo dva pola.  Da bi se održala ova rodna binarnost, većina kultura tradicionalno je insistirala na tome da svakom pojedincu bude dodeljena kategorija muškarca ili žene po rođenju i da se pojedinci prilagode kategoriji koja im je dodeljeni.  Smatra se da se kategorije „muškarac“ i „žena“ međusobno isključuju, iako postoje izuzeci, kao u Platonovoj analizi i nekim kulturama Indijanaca[12][13] koje sadrže neke kritike rodnih binarnosti. Ova verovanja su u osnovi teorija nastale sredinom 20. veka po kojima su deca rođena sa anomalnim genitalijama morala odmah da se podvrgnu nepotrebnim medicinskim operacijama kako bi smanjila zabrinutost svojih roditelja o tome da su im dečaci devojčice i obrnuto.[3][14][15]

Teorije o dva pola su dva modela ljudske anatomije ili fetalnog razvoja o kojima se govori u knjizi Tomasa Lakera Making Sex: Body and Gender from the Greeks to Freud. Lakera teoretizira da se fundamentalna promena u stavovima prema ljudskoj seksualnoj anatomiji dogodila u Evropi u 18. i 19. veku. On se oslanja na naučnike kao što su Aristotel i Galen kako bi tvrdio da su pre 18. veka žene i muškarci posmatrani kao dva različita oblika jednog suštinskog pola: i, smatralo se da žene poseduju istu osnovnu reproduktivnu strukturu kao muškarci, jedinu razlika je u tome što su ženske genitalije bile unutar tela, a ne izvan njega.[16]

Anatomisti vaginu su videli kao unutrašnji penis, usne kao kožicu penisa matericu kao skrotum, a jajnike kao testise.[16] Lakera u svom delu koristi iteoriju interkonvertibilnih telesnih tečnosti kao dokaz za model jednog pola.[16] Međutim, on tvrdi da je oko 18. veka dominantno gledište postalo pogled na dva pola direktno suprotna jedan drugom.[16] Po njegovom mišljenju, odstupanje od modela jednog pola je u velikoj meri posledica političkih promena koje su dovele u pitanje način na koji se seksualnost žena posmatrala.[16] Jedan od rezultat ovoga je bilo novo gledište o ženskom orgazmu kao nebitnom za začeće nakon osamnaestog veka.[16] Žene i muškarci su počeli da se posmatraju kao suprotnosti i svaki pol je upoređivan u odnosu na drugi.[16]

Frojdov rad je dalje produžio seksualnu socijalizaciju žena diktirajući kako treba da oba pola osećaju zadovoljstvo.[16]

Moralne priče[uredi | uredi izvor]

Čvrsta rodna uverenja obično cvetaju u fundamentalističkim, verskim zajednicama gde su bilo kakve informacije ili alternativna objašnjenja koja bi mogla osporiti implicitne i eksplicitne pretpostavke nepoželjne.  

Kada ulazimo u oblasti roda i seksualnosti, nije neobično naići na još jedan oblik binarnog razmišljanja: „moralne priče“ o tome da li su određene vrste misli, osećanja ili ponašanja „dobre ili loše“ ili, u nekim slučajevima, da li su  su „dobri ili zli“.[1][17][18]

Binarnost dobro/loše nije ograničena samo na religiju, jer se jezik morala neizbežno nalazi, na primer, u teorijama o „uzrocima“ homoseksualnosti.  Jer, u nedostatku sigurnosti o „etiologiji“ homoseksualnosti, binarna rodna verovanja i njihove povezane moralne osnove često koriste teorije o uzrocima i/ili značenjima homoseksualnosti.  Kada se prepoznaju narativni oblici ovih teorija, neki od moralnih sudova i verovanja ugrađenih u svaku od njih postaju jasniji.

Binarnost i izbor zanimanja[uredi | uredi izvor]

Među važnim internalizovanim društvenim i kulturnim vrednostima su opšta uverenja o odgovornostima i ponašanjima koja se smatraju prikladnim za žene i muškarce.[19][20][21][22] Pojedinci koji imaju tradicionalna rodna verovanja o ulozi polova podržavaju ulogu žene kao staratelja u kući i porodici, a za ulogu muškaraca smatraju da je ona da obezbede finansijsku podršku kao hranioc porodice.[23]

Istraživanja su pokazala da tradicionalna verovanja u rodnu ulogu snažnije podržavaju muškarci nego žene.[24][25] Ova verovanja su povezana sa većim naglaskom koji se stavlja na karijeru muškaraca i muževa/očeva nego na karijeru žena i žena/majki. Takva uverenja će se onda verovatno odraziti i na individualne društvene identitete žena i muškaraca, predviđene buduće društvene uloge i kratkoročne i dugoročne ciljeve.[26][27] Ovi stavoovo su takođe ključni prediktori njihovih đivotnjih težnji ali i izboraobrazovanja i zanimanja.[28][29]

Proces izbora zanimanja kao i traženja posla može biti stresan sam po sebi, ali često rodno različiti, transrodni i nebinarni ljudi doživljavaju dodatne barijere i stresore zbog diskriminacije u izboru zanimanja i zapošljavanju. U istraživanju Nacionalnog centra za transrodnu ravnopravnost, 47% ispitanika je reklo da su iskusili negativan ishod na poslu, kao što je otpuštanje, nezapošljavanje ili uskraćeno unapređenje zbog toga što su transrodni ili rodno nekonformni. Upravljanje emocijama poput straha i sigurnosti takođe može predstavljati značajne izazove tokom izbora zanimanja traženja posla.[30]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Drescher J.  Psychoanalytic Therapy and the Gay Man. Routledge; New York, NY, USA; London, UK: 1998.
  2. ^ Drescher, Jack (2010). „Queer Diagnoses: Parallels and Contrasts in the History of Homosexuality, Gender Variance, and the Diagnostic and Statistical Manual”. Archives of Sexual Behavior. 39 (2): 427—460. PMID 19838785. S2CID 13062141. doi:10.1007/s10508-009-9531-5. .
  3. ^ a b v Drescher, Jack (2007). „From Bisexuality to Intersexuality”. Contemporary Psychoanalysis. 43 (2): 204—228. S2CID 147586207. doi:10.1080/00107530.2007.10745905. .
  4. ^ Judith Butler, Undoing gender, Routledge, New York, 2004
  5. ^ „Ljudi: to su uverenja koja ih karakterišu”. yes, therapy helps! (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-02-05. 
  6. ^ Girshick, Lori B. (2008). Transgender Voices: Beyond Women and Men. Hanover: University Press of New England.
  7. ^ Bordalo, Pedro; Coffman, Katherine; Gennaioli, Nicola; Shleifer, Andrei (2019). „Beliefs about Gender”. American Economic Review. 109 (3): 739—773. S2CID 143426534. doi:10.1257/aer.20170007. 
  8. ^ Byne W. Science and belief: Psychobiological research on sexual orientation. In: DeCecco J., Parker D., editors. Sex, Cells, and Same-Sex Desire: The Biology of Sexual Preference. Harrington Park Press; New York, NY, USA: 1995. pp. 303–343.
  9. ^ a b Drescher J., Byne W. Homosexuality, gay and lesbian identities, and homosexual behavior. In: Sadock B.J., Sadock V.A., Ruiz P., editors. Kaplan and Sadock’s Comprehensive Textbook of Psychiatry. 10th ed. Williams and Wilkins; Baltimore, MD, USA: 2016. forthcoming.
  10. ^ Levay, Simon (1991). „A Difference in Hypothalamic Structure Between Heterosexual and Homosexual Men”. Science. 253 (5023): 1034—1037. Bibcode:1991Sci...253.1034L. PMID 1887219. S2CID 1674111. doi:10.1126/science.1887219. 
  11. ^ Hamer D., Copeland P.  The Science of Desire: The Search for the Gay Gene and the Biology of Behavior. Simon & Schuster; New York, NY, USA: 1994
  12. ^ Williams W.  The Spirit and the Flesh: Sexual Diversity in American Indian Culture. Beacon Press; Boston, MA, USA: 1986.
  13. ^ Fausto-Sterling A.  Myths of Gender: Biological Theories about Women and Men. 2nd ed. Basic Books; New York, NY, USA: 1992.
  14. ^ Fausto-Sterling A.  Sexing the Body: Gender Politics and the Construction of Sexuality. Basic Books; New York, NY, USA: 2000.
  15. ^ Kessler S.J.  Lessons from the Intersexed. Rutgers University Press; New Brunswick, NJ, USA: 1998.  [Google Scholar]
  16. ^ a b v g d đ e ž Laqueur, Thomas Walter (1990). Making sex : body and gender from the Greeks to Freud. Cambridge, Mass.: Harvard University Press. ISBN 0-674-54349-1. OCLC 21375348. 
  17. ^ Drescher J. „Causes and becauses: On etiological theories of homosexuality”. Annu. Psychoanal. 30: 57—68. 2002. .
  18. ^ Drescher, Jack (2010). „Queer Diagnoses: Parallels and Contrasts in the History of Homosexuality, Gender Variance, and the Diagnostic and Statistical Manual”. Archives of Sexual Behavior. 39 (2): 427—460. PMID 19838785. S2CID 13062141. doi:10.1007/s10508-009-9531-5. .
  19. ^ Eccles, Jacquelynne S.; Barber, Bonnie; Jozefowicz, Debra (1999). „Linking gender to educational, occupational, and recreational choices: Applying the Eccles et al. Model of achievement-related choices”. Sexism and stereotypes in modern society: The gender science of Janet Taylor Spence. str. 153–192. ISBN 1-55798-531-6. doi:10.1037/10277-007. 
  20. ^ Williams, J. E., and Best, D. L. (1990). Measuring Sex Stereotypes: A Multination Study (Rev. ed.). Thousand Oaks, CA: Sage.
  21. ^ Eagly, A. H. (1987). Sex Differences in Social Behavior: A social-role interpretation. Hillsdale, NY: Lawrence Erlbaum.
  22. ^ Corrigall, Elizabeth A.; Konrad, Alison M. (2007). „Gender Role Attitudes and Careers: A Longitudinal Study”. Sex Roles. 56 (11–12): 847—855. S2CID 144194691. doi:10.1007/s11199-007-9242-0. 
  23. ^ Dicke, Anna-Lena; Safavian, Nayssan; Eccles, Jacquelynne S. (2019). „Traditional Gender Role Beliefs and Career Attainment in STEM: A Gendered Story?”. Frontiers in Psychology. 10: 1053. ISSN 1664-1078. PMC 6519300 Slobodan pristup. PMID 31139116. doi:10.3389/fpsyg.2019.01053 Slobodan pristup. 
  24. ^ Larsen, Knud S.; Long, Ed (1988). „Attitudes toward sex-roles: Traditional or egalitarian?”. Sex Roles. 19 (1–2): 1—12. S2CID 145013567. doi:10.1007/BF00292459. 
  25. ^ Brewster, Karin L.; Padavic, Irene (2000). „Change in Gender-Ideology, 1977-1996:The Contributions of Intracohort Change and Population Turnover”. Journal of Marriage and Family. 62 (2): 477—487. doi:10.1111/j.1741-3737.2000.00477.x. 
  26. ^ Eccles, J. S., and Bryan, J. (1994). “Adolescence: critical crossroad in the path of gender-role development,” in Gender Roles Through the Life Span, ed. M. R. Stevenson (Muncie: Ball State University Press), 110–147.
  27. ^ Eccles, J. S., Barber, B., and Jozefowicz, D. (1999). “Linking gender to educational, occupational, and recreational choices: applying the Eccles et al. model of achievement-related choices,” in Sexism and Stereotypes in Modern Society: The Gender Science of Janet Taylor Spence, eds W. B. Swann, J. H. Langlois, and L. A. Gilbert (Washington, DC: American Psychological Association), 153–192. Eccles, Jacquelynne S.; Barber, Bonnie; Jozefowicz, Debra (1999). „Linking gender to educational, occupational, and recreational choices: Applying the Eccles et al. Model of achievement-related choices”. Sexism and stereotypes in modern society: The gender science of Janet Taylor Spence. str. 153–192. ISBN 1-55798-531-6. doi:10.1037/10277-007. 
  28. ^ Webb, Rose Mary; Lubinski, David; Benbow, Camilla Persson (2002). „Mathematically facile adolescents with math-science aspirations: New perspectives on their educational and vocational development” (PDF). Journal of Educational Psychology. 94 (4): 785—794. doi:10.1037/0022-0663.94.4.785. 
  29. ^ Schoon, Ingrid; Parsons, Samantha (2002). „Teenage Aspirations for Future Careers and Occupational Outcomes”. Journal of Vocational Behavior. 60 (2): 262—288. doi:10.1006/JVBE.2001.1867. 
  30. ^ Herrity, Jennifer (2020). „4 Job Search Tips for Transgender and Non-Binary People”. www.indeed.com. Pristupljeno 5. 2. 2023. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Родна_веровања&oldid=26993150”