Мушкарац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Детаљ Микеланђеловог Стварања Адама (око 1511. године)[1][2]

Мушкарац је одрасло људско биће мушког пола (тј. особа која продукује мушке полне ћелије). Ради продужења врсте, мушкарац има полне односе са женом, односно са женком људског бића.

Слика мушкарца на Пиониру 11[3] који је 1973. године послат у свемир.

Као и код већине других сисарских мужјака, геном мушкарца типично наслеђује X хромозом од мајке, а Y хромозом од оца.[4][5] Мушки фетус производи веће количине андрогена[6][7] и мање количине естрогена од женског фетуса. Ова разлика у релативним количинама тих сексуалних стероида је у великој мери одговорна за физиолошке разлике по којима се разликују мушкарци од жена. Током пубертета, хормони који стимулишу продукцију андрогена доводе до развића секундарних полних карактеристика, и услед тога се појављују веће разлике између полова. Постоје изузеци који се јављају код трансродних[8][9][10] и интерсексуалних[11][12] мушкараца.

Биологија и пол[уреди]

Људи испољавају полни диморфизам у погледу мноштва карактеристика,[13] многе од којих немају директну везу са репродуктивном способношћу, мада већина тих карактеристика има улогу у сексуалној привлачности. Већина израза полног диморфизма код људи се налази у висини, тежини и структури тела, иако увек постоје изузеци који не прате свеукупни образац. На пример, мушкарци имају тенденцију да буду виши од жена, али има много људи оба пола који су у средњем висинском опсегу врсте.[14]

Photograph of an adult female human, with an adult male for comparison.  Note that both models have partially shaved body hair.
Поређење одрасле жене и мушкарца. Модели имају делимчно обријану телесну длаку.

Неки примери мушких секундарних полних карактеристика код људи, које се јављају кад дечаци постану мушкарци или касније у животу су:

Леонардо да Винчијев Витрувијев човек приказује пропорције човека.[15][16][17]

Полне карактеристике[уреди]

Код људи, пол појединца се генерално одређује у време оплодње генетским материјалом који носи сперматозоидна ћелија. Ако ћелија сперме која носи X хромозом оплоди јајну ћелију, потомство је типично женско (XX); ако сперматозоидна ћелија која носи Y хромозом оплоди јајну ћелију, потомство ће типично бити мушко (XY). Особе чија се анатомија или хромозомско устројство разликују од овог патерна називају се интерсексуалним[11][12].

Ово се назива XY системом детерминације пола и то је типично за већину сисара,[18][19] мада сасвим мали број других система детерминације полова постоји,[20][21][22] укључујући неке који нису генетички.

Термин примарне полне карактеристике означава врсту гамета коју гонада производи: јајници производе јајне ћелије код жена, а тестиси производе сперматозоидне ћелије код мушкараца. Термин секундарне полне карактеристике означава све друге полне разлике које играју посредне улоге у уједињавању сперматозоида и јајних ћелија. Секундарне полне карактеристике обухватају све, од специјализованих мушких и женских својстава гениталног тракта, до брилијантног перја мужјака птица или људске длаке на лицу, до бихевиоралних својства као што је удварање.

Род[уреди]

Биолошки фактори нису довољне одреднице тога да ли нека сматра себе мушкарцом, или га други сматрају мушкарцом. Интерсексуалне особе, чије физичке или генетске карактеристике су такве да се сматрају мешаним или атипичним за један или други пол, могу да користе друге критеријуме за јасно одређивање. Такође постоје трансродни и транссексуални мушкарци, којима је додељено да су жене при рођењу, али се идентификују као мушкарци; постоје различите друштвене, правне и индивидуалне дефиниције у вези са овим питањима. (Погледајте трансмушкарац.)

Репродуктивни систем[уреди]

Људска мушка репродуктивна анатомија.[23][24]

Полни органи мушкарца су део репродуктивног система, и састоје се од тестиса, семевода, простате и пениса. Функција мушког репродуктивног система је да производи ејакулат који носи сперматозоиде то јест генетичке информације које се укрштају са јајном ћелијом коју производи жена. Када сперматозоиди уђу у материцу жене а затим у јајовод, могу да оплоде јајну ћелију, која се затим развија у фетус (дете).

Кариотип[25][26] мушкарца користећи Гимзово бојење.[27] Мушкарац типично поседује XY комбинацију.[28][29]

Полни хормони[уреди]

Код сисара, хормони који утичу на полну диференцијацију и развиће су андрогени (углавном тестостерон), који стимулише касније развиће јајника. У полно недиференцираном ембриону, тестостерон стимулише развиће Волфинових канала, пениса, и затварање лабиоскроталних набора у скротум. Још један значајан хормон у полној диференцијације је антимилеријански хормон, који инхибира развиће парамезонефринских канала.

Болести[уреди]

Генерално гледано мушкарци оболевају од знатног броја истих болести као и жене. У поређењу са женама, мушкарци су подложни нешто већем броју болести.[30] Очекивани животни век мушкараца је нешто краћи од животног века жена, иако су се разлике последњих година смањиле.

На мушкарце током пубертета делује тестостерон, заједно са гонадотропинима које излучује хипофиза. Они стимулишу сперматогенезу, заједно формирањем својстава по којима се мушкарци полно разликују од жена, док на жене делују естрогени и прогестероне да би произвела полна разлика од мушкарца.

Мушкост[уреди]

Мушкост вуче своје корене из генетике (погледајте пол).[33][34] Стога, мада се мушкост различито манифестује у различитим културама, постоје заједнички аспекти дефиниције мушкости међу културама.[35] Понекад родни научници користе фразу „хегемонијска мушкост” да би нагласили разлику између најдоминантније форме мушкости од других варијанти. Средином двадестог века у САД, на пример, Џон Вејн је могао представљати један облик мужевности, док је Алберт Ајнштајн могао сматрати мушким, али не у истом „хегемонистичком” моду.

Антропологија је показала да сама мушкост има друштвени положај, исто као и богатство, раса и друштвена класа. У западној култури, на пример, већа мушкост обично доноси већи друштвени статус. Многе речи одражавају то стање.[36][37] Подразумева се веза са физичком или моралном снагом. Мушкост је више повезана са одраслим мушкарцима, него са дечацима.

Познато је пуно тога о развоју мушких карактеристика. Процес полне диференцијације који је специфичан за репродуктивни систем врсте Homo sapiens подразумевано производи жену. SRY ген на Y хромозому, међутим, омета подразумевани процес, изазивајући ланац догађаја који, ако је све остало једнако, доводи до стварања тестиса, производње андрогена, као и опсега пренаталних и постнаталних хормонских ефеката које обухвата термин маскулинизација, или вирилизација. С обзиром на то да маскулинизација преусмерава биолошке процесе са задате женске руте, она се тачније назива дефеминизација.

Води се екстензивна дебата о томе како деца развијају родне идентитете.

У многим културама испољавање карактеристика које нису типичне за дати род индивидуе може да постане друштвени проблем за ту особу. Међу мушкарцима, испољавање женственог понашања се може сматрати знаком хомосексуалности, а исто важи и за жене које испољавају мукобањасто понашање. У социологији је таква етикетирања и кондиционирања позната као родне предпоставке и део су социјализације ради бољег уклапања у обичаје дате културе. Кореспондирајућа друштвена осуда прекомерне мужевност може се изразити у терминима као што су „мачизам” или „тестостеронско тровање”.

Релативна важност улога социјализације и генетике у развићу мушкости је и даље предмент дебата. Док социјално кондиционирање очиевидно има улогу, такође се може приметити да одређени аспекти мушког идентитета постоје у готово свим људским културама.

Историјски развој родних улога је адресиран пољима као што су бихевиорална генетика, еволуционарна психологија, људска екологија и социобиологија. Чини се да све људске културе подстичу развој родних улога, путем литературе, костима и песама. Неки од примера тога су Хомерови епови, приче краља Артура у енглеској литератури, нормативни коментари Конфучије или биографске студије Мухамеда. Специјализованији третмани мушкости се могу наћи у радовима као што су Багавад Гита или Бушидоов Хагакуре.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Gardner, Helen; Kleiner, Fred S. (2009). Gardner's Art Through the Ages. A Concise Global History (2nd изд.). Stamford, Connecticut: Cengage Learning. стр. 265. ISBN 978-0-495-50346-0. 
  2. See also occurrences on Google Books.
  3. NASA - The Pioneer Missions
  4. Tom Strachan; Andrew Read (2. 4. 2010). Human Molecular Genetics. Garland Science. ISBN 978-1-136-84407-2. 
  5. „Ensembl Human MapView release 43”. 2014. Приступљено 2017-10-30. 
  6. Sriram. „Steroids”. Medicinal Chemistry. Pearson Education India. стр. 437. 
  7. Carlson, Neil (22. 1. 2012). Physiology of Behavior. Reproductive Behavior. 11th edition. Pearson. стр. 326. ISBN 0205239390. 
  8. Terry Altilio; Shirley Otis-Green (2011). Oxford Textbook of Palliative Social Work. Oxford University Press. стр. 380. ISBN 0199838275. Приступљено 12. 4. 2016. »Transgender is an umbrella term for people whose gender identity and/or gender expression differs from the sex they were assigned at birth (Gay and Lesbian Alliance Against Defamation [GLAAD], 2007).« 
  9. Craig J. Forsyth; Heith Copes (2014). Encyclopedia of Social Deviance. Sage Publications. стр. 740. ISBN 1483364690. Приступљено 12. 4. 2016. »Transgender is an umbrella term for people whose gender identities, gender expressions, and/or behaviors are different from those culturally associated with the sex to which they were assigned at birth.« 
  10. Marla Berg-Weger (2016). Social Work and Social Welfare: An Invitation. Routledge. стр. 229. ISBN 1317592026. Приступљено 12. 4. 2016. »Transgender: An umbrella term that describes people whose gender identity or gender expression differs from expectations associated with the sex assigned to them at birth.« 
  11. 11,0 11,1 UN Committee against Torture; UN Committee on the Rights of the Child; UN Committee on the Rights of People with Disabilities (24. 10. 2016), UN Subcommittee on Prevention of Torture and other Cruel, Inhuman or Degrading Treatment or Punishment; Juan Méndez, Special Rapporteur on torture and other cruel, inhuman, or degrading treatment or punishment; Dainius Pῡras, Special Rapporteur on the right of everyone to the enjoyment of the highest attainable standard of physical and mental health; Dubravka Šimonoviæ, Special Rapporteur on violence against women, its causes and consequences; Marta Santos Pais, Special Representative of the UN Secretary-General on Violence against Children; African Commission on Human and Peoples' Rights; Council of Europe Commissioner for Human Rights; Inter-American Commission on Human Rights, „Intersex Awareness Day – Wednesday 26 October. End violence and harmful medical practices on intersex children and adults, UN and regional experts urge”, Office of the High Commissioner for Human Rights 
  12. 12,0 12,1 Office of the High Commissioner for Human Rights. „United Nations for Intersex Awareness”. Приступљено 2016-11-12. 
  13. Knox, David; Schacht, Caroline. Choices in Relationships: An Introduction to Marriage and the Family. 11 ed. Cengage Learning; 2011-10-10 [cited 17 June 2013]. ISBN 9781111833220. p. 64–66.
  14. Larsen, Clark Spencer (2003). „Equality for the sexes in human evolution? Early hominid sexual dimorphism and implications for mating systems and social behavior”. PNAS. 100 (6): 9103—9104. doi:10.1073/pnas.1633678100. 
  15. The Vitruvian man
  16. „The Vitruvian man”. Leonardodavinci.stanford.edu. Приступљено 2010-08-20. 
  17. „Da Vinci's Code”. Witcombe.sbc.edu. Приступљено 2010-08-20. 
  18. Gamble, Tony, Castoe, Todd A., Nielsen, Stuart V., Banks, Jaison L., Card, Daren C., Schield, Drew R., Schuett, Gordon W., Booth, Warren. The Discovery of XY Sex Chromosomes in a Boa and Python. Current Biology 2017/07/07 doi: 10.1016/j.cub.2017.06.010 SN 0960-9822. [1]
  19. Olena, Abby. Snake Sex Determination Dogma Overturned. The Scientist July 6, 2017[2]
  20. Hake, Laura (2008). „Genetic Mechanisms of Sex Determination”. Nature Education. 1 (1). Приступљено 8. 12. 2011. 
  21. Chandra, H. S. (25. 4. 1999). „Another way of looking at the enigma of sex determination in Ellobius lutescens”. Current Science. 76 (8): 1072. 
  22. Penalva, Luiz O. F.; Sánchez (септембар 2003). „RNA Binding Protein Sex-Lethal (Sxl) and Control of Drosophila Sex Determination and Dosage Compensation”. Microbiology and Molecular Biology. 67 (3): 343—359. PMC 193869Слободан приступ. PMID 12966139. doi:10.1128/MMBR.67.3.343-359.2003. 
  23. Van de Graaff & Fox (1989). стр. 929.
  24. „Differentiated stage of the male genitalia”. Human Embryology Organogenesis. Приступљено 2015-03-03. 
  25. Stebbins, G.L. (1950). „Chapter XII: The Karyotype”. Variation and evolution in plants. Columbia University Press. 
  26. King, R.C.; Stansfield, W.D.; Mulligan, P.K. (2006). A dictionary of genetics (7th изд.). Oxford University Press. стр. 242. 
  27. Gustashaw K.M. 1991. Chromosome stains. In The ACT Cytogenetics Laboratory Manual 2nd ed, ed. M.J. Barch. The Association of Cytogenetic Technologists, Raven Press, New York.
  28. Hughes, Ieuan A. (1. 8. 2001). „Minireview: Sex Differentiation”. Endocrinology. 142 (8): 3281—3287. doi:10.1210/endo.142.8.8406. Приступљено 2. 10. 2017 — преко endo.endojournals.org. 
  29. „Human sexual differentiation”. Gfmer.ch. Приступљено 2. 10. 2017. 
  30. Amanda MacMillan (2017). „Why Men Are Much Worse At Being Sick Than Women”. Time Health. 
  31. Giovanni Gaye, Carteggio inedito d'artisti del sec. XIV, XV, XVI, Florence: 1839–40, 2: 454 and Charles Seymour, Michelangelo's David: A Search for Identity, Pittsburgh: Pittsburgh University Press, 1967, 134–137, doc. 34.
  32. Charles Seymour, Jr. "Homo Magnus et Albus: the Quattrocento Background for Michelangelo's David of 1501–04," Stil und Überlieferung in der Kunst des Abendlandes, Berlin, 1967, II, 96–105.
  33. John Money, 'The concept of gender identity disorder in childhood and adolescence after 39 years', Journal of Sex and Marital Therapy 20 (1994): 163-77.
  34. Laura Stanton and Brenna Maloney, 'The Perception of Pain', Washington Post, 19 December 2006.
  35. Donald Brown, Human Universals
  36. „Virtue (2009)”. Merriam-Webster Online Dictionary. 2009. Приступљено 2009-06-08. 
  37. „Virile (2009)”. Merriam-Webster Online Dictionary. 2009. Приступљено 2009-06-08. 

Литература[уреди]

  • Andrew Perchuk, Simon Watney, bell hooks, The Masculine Masquerade: Masculinity and Representation, MIT Press 1995
  • Pierre Bourdieu, Masculine Domination, Paperback Edition, Stanford University Press 2001
  • Robert W. Connell, Masculinities, Cambridge : Polity Press, 1995
  • Warren Farrell, The Myth of Male Power Berkley Trade, 1993 ISBN 0-425-18144-8
  • Michael Kimmel (ed.), Robert W. Connell (ed.), Jeff Hearn (ed.), Handbook of Studies on Men and Masculinities, Sage Publications 2004
  • Van de Graaff, Kent M.; Fox, Stuart Ira (1989). Concepts of Human Anatomy and Physiology. Dubuque, Iowa: William C. Brown Publishers. ISBN 0697056759. 
  • Elson, Lawrence; Kapit, Wynn (1977). The Anatomy Coloring. New York, New York: Harper & Row. ISBN 0064539148. 
  • „Gross Anatomy Image”. Medical Gross Anatomy Atlas Images. University of Michigan Medical School. 1997. Приступљено 2015-02-23. 
  • Berkow, MD, Robert (1977). The Merck Manual of Medical Information; Home Edition. Whitehouse Station, New Jersey: Merck Research Laboratories. ISBN 0911910875. 
  • Fauci, Anthony S.; Braunwald, Eugene; Kasper, Dennis L.; Hauser, Stephen L.; Longo, Dan L.; Jameson, J. Larry; Loscalzo, Joseph (2008). Harrison's Principles of Internal Medicine (17th изд.). McGraw-Hill Medical. стр. 2339—2346. ISBN 9780071466332. 

Спољашње везе[уреди]