Pređi na sadržaj

Roland Bartecko

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Roland Bartecko
Roland Bartecko
Lični podaci
NadimakŠaban
Datum rođenja1970
Mesto rođenjaVirselen, Nemačka
Vojna karijera
Služba Nemačka
Herceg Bosna
Oslobodilačka vojska Kosova
1987–1992 (Nemačka vojska)
1992–1994 (HVO)
1998–1999 (OVK)
Vojska Kopnena vojska Nemačke
Hrvatsko vijeće odbrane
Oslobodilačka vojska Kosova
Činnarednik
Učešće u ratovimaRat u Bosni i Hercegovini
Rat na Kosovu i Metohiji

Roland Bartecko (nem. Roland Bartetzko; Virselen, 1970), bivši je nemački vojnik i terorista koji je volontirao na hrvatskoj strani (Hrvatsko vijeće odbrane) tokom rata u Bosni, kao i za Albance (teroristička UČK) tokom rata na Kosovu. Tokom 2001, Bartecko je organizovao eksploziju bombe u automobilu ispred zgrade jugoslovenske vlade u Prištini, što je dovelo do smrti jednog srpskog civila i ranjavanja još četiri. Uhapšen je nekoliko dana kasnije pošto su istražitelji otkrkili njegov otisak prstiju na detonatoru. Optužen je za ubistvo, pokušaj ubistva i terorizam, čime je postao prvi pojedinac iz zapadne Evrope koji je optužen za ubistvo na Kosmetu po završetku rata. Osuđen je na 23 godine zatvora, što je preinačeno u kaznu od 20 godina.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Bartecko je rođen u gradu Virselen. Služio je kao narednik Bundesvera do 1992, kada putuje u BiH da se bori za Hrvatsko vijeće odbrane.[1] Napušta HVO u Aprilu 1994. što objašnjava svedočenjem "veoma okrutnih scena, koje mogu biti opisane kao zverstva" a koja su počinili njegovi saborci sa hrvatske strane.[2] Tokom kasnih devedesetih, pridružuje se Oslobodilačkoj vojski Kosova.[1]

Osamnaestog aprila 2001. g., bomba, postavljena u automobil, je eksplodirala blizu Centra za mir i toleranciju u Prištini, sedištu jugoslovenske kancelarije koja je izdavala jugoslovenske pasoše. Eksplozija je ubila jednog civila i ranila još četiri, uključujući jednu ženu.[3] Zvaničnik jugoslovenske vlade Aleksandar Petrović je kasnije identifikovan kao čovek ubijen tokom eksplozije. Uređaj korišćen u napadu je bio ispunjen metalnim fragmentima.[4] Prema tvrdnji portparola UNMIKa Andrea Anđelija, bomba je sadržala oko 10 kilograma eksploziva.[3] Scena zločina je ubrzo bila ozbezbeđena od strane UNMIK-ove policije i pripadnika britanskog KFOR-a koji su kasnije pronašli korišćeni detonator i Barteckove otiske na njemu.[5] Bartecko je uhapšen nekoliko dana posle napada[4] i optužen za ubistvo, pokušaj ubistva i terorizam, kao prvi građanin zapadnoevropske države optužen za ubistvo na Kosmetu.[6] Suđenje je počelo u Februaru 2002. pod visokim merama bezbedosti, koje su uključivale policajce u balističkim prslucima i naoružane automatskim puškama.[6] Barteceko se izjasnio da nije kriv.[4] Tužilaštvo je tvrdilo je u pitanju bio „napad iz osvete” potekao iz Barteckove „mržnje prema Srbima”. Desetog maja 2002. Bartecko je osuđen po svim tačkama optužnice na 23 godine zatvora.[4]

Bartecko je premešten na izdržavanje kazne u zatvor Dubrava u blizini Istoka. On je podneo žalbu na prvostepenu presudu i 12. novembra 2002. kazna mu je smanjena sa 23 na 20 godina. Tokom 2009. Bartecko je podneo žalbu povodom navodnih kršenja njegovog prava na pravni lek i kršenja osnovnih ljudskih prava, što je odbijeno u avgustu 2010.[7]

Za vreme odsluženja kazne, Bartecko je studirao pravo. Pušten je na uslovnu slobodu 2015. g. i nastanio se u Prištini, gde pruža pravne usluge lokalnom medija preduzeću. Aktivan je na veb sajtu Quora, gde odgovara na pitanja o njegovim ratnim iskustvima. 2018. g. je objavio memoare „Miris rata: Lekcije sa ratišta” (engl. The Smell of War: Lessons from the Battlefield). I dalje tvrdi da nije odgovoran za napad na jugoslovensku kancelariju za izdavanje pasoša i optužuje UNMIK za nameštanje dokaza.[8]

Marta 2022. g., Bartecko je odputovao za Ukrajinu sa namerom da se posveti logistici u Rusko-ukrajinskom ratu. Sugerisao je da će verovatno biti uključen u obuku dobrovoljaca i da će se uključiti u bojbena dejstva u budućnosti.[9]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Arielli, Nir (2018). From Byron to Bin Laden. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. str. 85. ISBN 978-0-67498-223-9. 
  2. ^ Arielli 2018, str. 188
  3. ^ a b „Kosovo capital hit by bomb blast”. BBC News. 18. 4. 2001. Pristupljeno 16. 6. 2020. 
  4. ^ a b v g „German guilty of Pristina bomb attack”. BBC News. 10. 5. 2002. Pristupljeno 16. 6. 2020. 
  5. ^ Ip, Kwai Hong (2008). Arnold, Roberta, ur. Law Enforcement Within the Framework of Peace Support Operations. Leiden, Netherlands: Martinus Nijhoff Publishers. str. 118. ISBN 978-9-0474-3138-1. 
  6. ^ a b Ball, Howard (2002). War Crimes and Justice: A Reference Handbook. Santa Barbara, California: ABC-CLIO. str. 44—45. ISBN 978-1-5760-7899-0. 
  7. ^ Constitutional Court of Kosovo (16. 8. 2010). „Decision on the Request for Interim Measures” (PDF). Pristupljeno 16. 6. 2020. 
  8. ^ Rujevic, Nemanja (14. 2. 2019). „Als deutscher Guerillero in den Jugoslawienkriegen”. Deutsche Welle (na jeziku: German). Pristupljeno 2. 7. 2020. 
  9. ^ Bartetzko, Roland (2022-03-02). „Has Roland Bartetzko gone to Ukraine to fight Russian forces?”. Quora.com. Pristupljeno 2022-04-16. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • The Smell of War: Lessons from the Battlefield (Amazon Digital Services LLC - Kdp Print Us, 2018) ISBN 9789951562355.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Роланд_Бартецко&oldid=27515097”