Хрватско вијеће одбране

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хрватско вијеће одбране
Logo of Croatian Defence Council.svg
Грб ХВО-а
Patch of 1. Infantry (Guard) Regiment.svg
Patch of 1. Infantry (Guard) Regiment.svg
Основана 8. април 1992.
Распуштена 2005. (ушла у састав Оружаних снага БиХ)
Вођство
Главнокомандујући Мате Бобан

Хрватско вијеће одбране (ХВО) (хрв. Hrvatsko vijeće obrane, HVO) је било службена оружана снага Хрватске Републике Херцег-Босне и главна оружана снага хрватског народа у Босни и Херцеговини за време Рата у Босни и Херцеговини.

Хрватски народ у Босни и Херцеговини први се организовао политички и војно. Та његова организација имала је за основ настојање да се одржи као конститутиван и суверен народ у Босни и Херцеговини. У редовима хрватских војних јединица почетком Рата у Босни и Херцеговини са Хрватима су се борили и Муслимани. Хрватске одбрамбене снаге оснивају се 3. децембра 1991, а Хрватско вијеће одбране формира се 8. априла 1992. године, као врховно тело одбране хрватског народа у Босни и Херцеговини .

ХВО је контролисао западну и централну Херцеговину те велик део средње Босне (све осим Јајца). Једини већи губитак, за Хрвате, био је пад већине Босанске Посавине (није пало само Орашје) јер је та историјска и географска микрорегија била једно од најбогатијих подручја у БиХ. На том подручју, Хрвати су били већина и према попису становништва из 1991. године било их је 131.542.

Крајем октобра 1992. године избија Муслиманско-хрватски сукоб, у којем Муслимани отворено нападају своје дојучерашње савезнике Хрвате. Армија Републике Босне и Херцеговине у четири офанзиве заузела је велик део простора који су били под контролом Хрватског вијећа одбране, готово целу северну и средњу Босну (осим Новог Травника, Витеза, Бусоваче, Кисељака, Крешева, Жепча и ширег подручја око тих градова, Усоре, дела травничке општине, дела завидовићке општине, и дела варешке општине) и део Херцеговине: Коњиц, Јабланицу те источне и северне делове мостарске општине.

Муслиманско-хрватски сукоб је ескалирао током 1993. године, а слаби почетком 1994. године, када политичко-дипломатски преговори између две зараћене стране постају све јачи и значајнији. У марту 1994. године, у Вашингтону је потписано примирје између Хрвата и Бошњака, а њихови територији су уједињени у Федерацију БиХ.

Након потписивања Вашингтонског споразума, ХВО је заједно са Хрватском војском, а у неким акцијама и са Армијом Републике Босне и Херцеговине почео низати ратне победе против Војске Републике Српске. У 7 успешних операција, ХВО заједно са ХВ-ом, ау неким акцијама и са Армијом РБиХ је окупирало читаву западну Босну. Највећа операција је била операција Јужни потез у којој су здружене хрватске снаге избиле на 23 километра од Бање Луке, што је било у досегу хрватске далекометне артиљерије. Акција Јужни потез, прекинута је на захтјев међународне заједнице 15. октобра 1995. године.

Дејтонским мировним споразумом завршио је Рат у Босни и Херцеговини. Један од најосновнијих принципа на којима је Дејтонски споразум био заснован је била подјела Босне и Херцеговине по кључу 51-49 (51% територије Федерацији БиХ и 49% Републици Српској) који је усагласила тзв. контакт група. Дејтонски мировни споразум је дјеловао да усагласи договор о проблематичним питањима неке од којих су биле: правне, државне и територијалне нагодбе.

Године 1995, при завршетку Рата у Босни и Херцеговини, ХВО је имао 50.000 војника. ХВО је након Дејтонског мировног споразума дефинисан као хрватска компонента Војске Федерације Босне и Херцеговине, а након реформе одбране 2005. године, трансформисан је у 1. пјешачку (гардијску) пуковнију, један од три пука у оквиру Оружаних снага Босне и Херцеговине.

Организација[уреди]

1993.[уреди]

  • Оперативна зона Југоисточна Херцеговина - штаб у Широком Бријегу
  • 8 пешадијских бригада
  • 4 самосталних пешадијских батаљона
  • 1 батаљон војне полиције
  • Оперативна зона Сјеверозападна Херцеговина - штаб у Томиславграду:
  • 4 пешадијских бригада
  • 1 батаљон војне полиције
  • Оперативна зона Средња Босна - штаб у Витезу:
  • 8 пешадијских бригада
  • Јединица за посебне намене „Витезови“
  • 1 батаљон војне полиције
  • Оперативна зона Посавина - штаб у Орашју:
  • 8 пешадијских бригада
  • 1 батаљон војне полиције

1995.[уреди]

  • Зборно подручје Мостар - штаб у Читлуку:
    • 2. гардијска бригада ХВО-а - Мостар
    • 1. домобрански пук - Посушје
    • 40. домобрански пук „Ранко Бобан“ - Груде
    • 41. домобрански пук „Кнез Бранимир“ - Читлук
    • 50. домобрански пук „Кнез Домагој“ - Чапљина
    • 56. домобрански пук - Коњиц
    • 81. домобрански пук - Мостар
    • 82. домобрански пук - Мостар
    • 83. домобрански пук „Марио Хркач Чикота“ - Широки Бријег
  • Зборно подручје Томиславград - штаб у Томиславграду:
    • 1. гардијска бригада ХВО-а „Бруно Бушић“ - Чапљина
    • 55. домобрански пук - Купрес
    • 80. домобрански пук „Краљ Томислав“ - Томиславград
    • 42. домобрански пук „Рама“ - Прозор-Рама
    • 43. домобрански пук „Анте Старчевић“ - Горњи Вакуф-Ускопље
    • 97. домобрански пук "Hrvoje Vukčić Hrvatinić" - Прозор-Рама
    •  ? домобрански пук "Eugen Kvaternik" - Прозор-Рама
    • Артиљеријска група (130 и 203mm)
    • ВБР група (40 ВБР 122mm)
  • Зборно подручје Средња Босна - штаб у Витезу:
    • 3. гардијска бригада ХВО-а „Јастребови“ - Витез
    • 91. домобрански пук „Фран Крсто Франкопан“ - Травник
    • 93. домобрански пук „Никола Зрински“ - Бушовача
    • 94. домобрански пук „Стјепан Томашевић“ - Нови Травник
    • 96. домобрански пук „Бобовац“ - Вишњићи
    • 110. домобрански пук - Усора
    • 111. домобрански пук - Жепче
  • Зборно подручје Босанска Посавина - штаб у Орашју:
    • 4. гардијска бригада ХВО-а „Синови Посавине“
    • 106. домобрански пук
    • 201. домобрански пук
    • 202. домобрански пук
  • Јединице под заповедништвом Армије РБиХ:

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]