Roštilj (predmet)
Roštilj je uređaj koji kuva hranu primenom toplote odozdo.
Postoji nekoliko varijanti roštilja, od kojih većina spada u jednu od tri kategorije: na gas, ugljen ili struju. Postoji debata o tome koja metoda daje superiorne rezultate.[1][2]
Vrste[uredi | uredi izvor]
Električni[uredi | uredi izvor]
Kod električnog roštilja grejanje dolazi od električnog grejnog elementa. Ni ugalj ni briketi nisu potrebni.
Gasni[uredi | uredi izvor]
Roštilji na gas obično koriste propan ili butan (tečni naftni gas) ili prirodni gas kao izvor goriva, pri čemu gasni plamen ili direktno peče hranu ili zagreva elemente za roštilj koji zauzvrat zrače toplotu potrebnu za pripremu. Gasni roštilji su dostupni u veličinama u rasponu od malih, pojedinačnih roštilja do velikih, industrijskih dimenzija za restorane koji mogu da skuvaju dovoljno mesa da nahrani stotinu ili više ljudi. Prema časopisu Better Homes and Gardens, „gasne roštilje je lakše pokrenuti i generalno se zagrevaju brže od roštilja na drveni ugalj“.
Neki gasni roštilji se mogu prebacivati između upotrebe tečnog naftnog gasa i prirodnog gasa, iako to zahteva fizičku promenu ključnih komponenti uključujući gorionike i regulatore ventila.
Infracrveni[uredi | uredi izvor]
Infracrveni roštilji rade tako što zapaljuju gasno gorivo za zagrevanje keramičke pločice, uzrokujući da emituje infracrveno zračenje pomoću kojeg se hrana priprema. Toplotno zračenje nastaje kada se toplota od kretanja naelektrisanih čestica unutar atoma pretvara u elektromagnetno zračenje u infracrvenom opsegu toplotnih frekvencija. Infracrveni roštilji omogućavaju korisnicima da lakše podese temperaturu kuvanja od roštilja na drveni ugalj i obično su u stanju da dostignu više temperature od standardnih gasnih roštilja, što ih čini popularnim za brzo pečenje predmeta.[3]
Roštilj na ugalj[uredi | uredi izvor]
Roštilji na ugalj koriste ili brikete od drvenog uglja ili prirodni drveni ugalj kao izvor goriva.[4] Kada se sagori, ugalj će se pretvoriti u žar i zračiti toplotu potrebnu za spremanje hrane.
Među ljubiteljima pečenja na roštilju postoji spor oko toga koja je vrsta uglja najbolja za roštilj.
Roštilj na pelet[uredi | uredi izvor]
Tehnologija grejanja na pelet se široko koristi u grejanju kuća u određenim delovima Severne Amerike. Za grejanje kuće često se koriste mekše drvo, uključujući bor. Peleti za grejanje kuće nisu za kuvanje i ne bi trebalo da se koriste za roštilj na pelet.[5]
Šičirin (hibači)[uredi | uredi izvor]
Tradicionalni japanski hibači je uređaj za grejanje i obično se ne koristi za spremanje. Na engleskom, međutim, hibači se često odnosi na male roštilje obično napravljene od aluminijuma ili livenog gvožđa, pri čemu je druga vrsta generalno višeg kvaliteta. Zbog svoje male veličine, hibači roštilji su popularni kao oblik prenosivog roštilja . Oni podsećaju na tradicionalne, japanske posude za kuvanje zagrejane na drveni ugalj, koje se nazivaju šičirin.
Ketl[uredi | uredi izvor]
Ketl se smatra klasičnim američkim dizajnom roštilja.[traži se izvor] Veberov ketl izumeo je 1952. Džordž Stiven.[6]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ McDougall, Len. (2010). The Self-Reliance Manifesto : Essential Outdoor Survival Skills. Skyhorse Publishing, Inc. ISBN 978-1-62873-300-6. OCLC 855969146.
- ^ „A brief history of the bbq grill”. PM. Pristupljeno 2015-04-28.
- ^ „Infrared fires up backyard barbecues”. msnbc.com. 2007-05-25. Pristupljeno 2018-01-16.
- ^ Mariani, John; Rama, Marie (2009-03-11). Grilling For Dummies. John Wiley & Sons. ISBN 9780470504123.
- ^ „95/00136 Process for clean-burning fuel from low-rank coal”. Fuel and Energy Abstracts. 36 (1): 9. januar 1995. ISSN 0140-6701. doi:10.1016/0140-6701(95)95380-9.
- ^ Magazine, Smithsonian; Wei-Haas, Maya. „The Story of the Weber Grill Begins With a Buoy”. Smithsonian Magazine (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-07-13.
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
