Rusko-turski rat (1568—1570)
 | Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
| Rusko-turski rat (1568—1570) | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Rusko-turski ratovi | |||||||||||
 | |||||||||||
| |||||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||||
 Rusko carstvo |
 Osmansko carstvo Krimski Kaganat | ||||||||||
| Komandanti i vođe | |||||||||||
|
Ivan IV Grozni princ Petar Sererbjakov Obolenski |
Mehmed-paša Sokolović Selim II Kasim paša Devlet I Geraj, | ||||||||||
| Jačina | |||||||||||
| 30.000[traži se izvor] |
2.000 spahija 18.000 janjičara 50.000 tatarskih konjanika nekoliko hiljada neregularnih vojnika | ||||||||||
Rusko-turski rat (1568—1570) je bio niz vojnih okršaja od 1568. god. do 1570. g. između Rusije i Osmanskog carstva. Uzrok rata bilo je zauzeće grada Astrahana i njegovog Astrahanskog Kanata od strane ruskog cara Ivana groznog, 1556. godine.
Tok rata[uredi | uredi izvor]
Sultan Selim II je 1568. g. bio pokretač sukoba sa svojim budućim severnim takmacom, odlučivši da spoji reke Volgu i Don kanalom, i da na taj način učvrsti svoju vlast nad crnomorskim primorjem. U leto 1569. g. velika vojska pod vodstvom Kasim-paše od: 18.000 janjičara, 2000 spahija, i nekoliko hiljada azapa, i akindžija, poslana je da opkoli Astrahan. Sigurnost radova na kanalu, trebalo je da čuva vojska od 50.000 Tatara, dok je osmanska flota opsedala utvrđenje Azov na ušću Dona u Azovsko more.
Vojni zapovednik Astrahana knez Šerebjanov je sa svojom posadom od 30.000 ljudi, izjurio iz grada i silovito porazio napadače, razjurio radnike i Tatare. Oko 70% preostalih protivničkih vojnika stradalo je od smrzavanja, ili su u stepama dopali šaka Čerkezima, dok je osmansku flotu uništila oluja.
Kraj rat i mirovni sporazum[uredi | uredi izvor]
Na početku 1570, car Ivan poslao je svog izaslanika u Carigrad i zaključio mir sa sultanom, čime je Turska priznala Ruskom carstvu pravo na Astrahan. Međutim ovaj mir nije dugo potrajao, jer je usledio rusko-krimski rat , i već 1571. g. tatarska vojska je napala i spalila Moskvu.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Attila Weiszhár and Balázs Weiszhár: Lexicon of Wars, Atheneaum publisher, Budimpešta 2004.
- Jelačić, Aleksej (1929). Istorija Rusije. Beograd: Srpska književna zadruga.
- Miljukov, Pavel (1939). Istorija Rusije. Beograd: Narodna kultura.
