Sargon II

Sargon II
Sargon II (desno), osvajač Samarije, zajedno sa prestolonaslednikom Senaheribom
Lični podaci
Datum rođenja	8. vek p. n. e.
Mesto rođenja	Nimrud,
Datum smrti	705. p. n. e.
Mesto smrti	Asirija
Porodica
Potomstvo	Senaherib
Roditelji	Tiglat-Pilesar III
Period	722. p. n. e. — 705. p. n. e.
Prethodnik	Šalmanasar V
Naslednik	Senaherib

Sargon II je bio kralj Asirije, koji je vladao od 722 do 705. p. n. e. Postao je 710. p. n. e. i kralj Vavilona. Kipar, Frigija, Izrael, Sirija su bili tada u posedu Asirije. Nije jasno da li je bio uzurpator, ili je bio sin Tiglat-Pilesera III. U zapisima on se predstavlja kao novi čovek i retko spominje svoje prethodnike. Ipak uzeo je ime Šaru-kinu ili pravi kralj, prema Sargonu od Akada, koji je osnovao prvo semitsko carstvo, tj Akadsko carstvo, čitavih 16 vekova pre Sargona II.

Učvršćenje vlasti

Suočavao se sa poteškoćama na početku svoje vladavine. Zbog toga je sklopio pakt sa Kaldejcem Marduk-apla-idinom. Oslobodio je poreza sve hramove, ako i stanovnike Ašura i Harana. Dok je Sargon nastojao da pridobije podršku u Asiriji, za to vreme Marduk-apla-idin je osvojio Vavilon uz pomoć kralja Elama Umanigaša. Marduk se krunisao 721. p. n. e.

Pohodi i osvajanja

Sargon II je 720. p. n. e. napao Elam, međutim doživeo je poraz kod Dera. Godinu dana kasnije pobedio je sirijsku koaliciju kod Karkara i na taj način je došao u posed Arpada, Simire i Damaska. Osvojio je i Izrael i Judu do Gaze u Filisteji, razorio je Rafa i pobedio je egipatsku vojsku. Kada se vratio Samariju je izgradio kao glavni grad nove provincije Samerinu i naselio ju je Arapima ili Sirijcima. Posle toga pobunjenike je kaznio, a mnogo stanovništva je raselio. Tada je mnogo Jevreja odveo u progonstvo u Asiriju i Mediju.

Osvojio je 717. p. n. e. hetitski grad Karkemiš i delove Zagros planina. Osvojio je 716. kraljevinu Manaj, gde su pobunjenici uz pomoć Urartua svrgli prethodnog kralja. Izgradio je novu bazu i u Mediji.

Pohod protiv Urartua i velika pljačka

U osmom pohodu na Urartu 714. p. n. e. zarobio je generala i gotovo celu jednu vojsku od Urartua uništio. Urartu je tada verovatno bio oslabljen napadima Kimerijanaca.

Kimerijanci se spominju mnogo puta u pismima prestolonaslednika. U pismima se spominje kako je Sargon prelazio reku i kako je imao velike poteškoće na teškom terenu. Borne kočije su morali da rastavljaju. Osim toga teško su se probijali kroz gotovo neprohodne šume. Kada su došli do jezera Urmije krenuli su istočno i došli su do kaspijskih obronaka Kavkaza. Kada je čuo da kralj Urartua Rusa I kreće protiv njega vratio se do jezera Urmija i tu je pobedio vojsku Urartua. Kralj Urartua je jedva pobegao iz bitke.

Sargon je harao plodnim područjem oko jezera Urmija, paleđi pri tome ljetinu. U rezidenciji kraljeva Urartua našli su velike vinske podrume, koje su tako poharali, da je vino teklo na sve strane kao reka. Posle toga harao je Sangibutijem i krenuo je prema jezeru Van. Nije naišao ni na kakav otpor. Ljudi su bili upozoreni, pa su se razbežali u planine. Sargon tvrdi da je tada ratorio 430 praznih sela.

Došao je do jezera Van i onda se vratio natrag. Posle toga Sargon je od Nairija dobijao danak. Većina vojske mu se vratila u Asiriju, a on je nastavio da pljačka Urartu hram boga Haldija u Musasiru (Ardini). Tu je jako mnogo popljačkao. Opis popljačkanoga blaga zauzima 50 stupova u Ašuru. Ukupno su opačkali 334.000 predmeta, od čega tona zlata i pet tona srebra. Kada je kralj Urartua Rusa čuo da su asirci popljačkali Musasir pao je u depresiju i prema carskim analima sam je sebi uzeo život.

Kralj Asirije i Vavilona

Najpre je smirio veliku pobunu u Ašdodu, u koju su 711. p. n. e. bili uključeni Judeja, Moab, Edom i Egipat. Ašdod je postao provincija Asirije,

Pošto je svuda osigurao granice 710. p. n. e. je pokrenuo dve vojske. Jednu je pokrenuo na Elam, a drugu na Vavilon. Opseo je Vavilom, pa je Marduk-apla-idin pobegao. Konačno ga je uhvatio navodeno u močvarama Šat el Araba. Nakon zarobljavanja kralja Vavilona Sargon je 710. p. n. e. postao kralj Vavilona i time je uspostavio dualnu monarhiju Vavilona i Asirije. U Vavilonu je ostao tri godine. Njegov sin Senaherib vladao je južnim područjem uz donji tok Eufrata.

Kipar, Frigija i Komagen priznaju asirijsku vlast

Sedam kraljeva Kipra je 710. p. n. e. priznalo vlast Asirije. Mida, kralj Frigije 709. p. n. e. priznao asirijsku vlast. Komagen je postala 708. provincija Asirije. Asirija je bila na vrhuncu moći. Urartu je bio na kolenima pod napadima nomadskih Kimerijanaca. Elam je bio oslabljen, a egipatska moć u Siriji je slabila.

Sargon je za prestonicu odabrao Ninivu. Započeta je 713. gradnja nove palate i grada Dur-Šarukina (Sargonova tvrđava, Horsabad) na 20 kilometara severno od Ninive. Dvor je premešten u Dur-Šarukin 706. p. n. e., iako tada još nije sve bilo završeno.

Sargonov kraj

Poginuo je u sukobu sa Kimerijancima 705. p. n. e.. Kimerijanci će kasnije uništiti i Urartu i Frigiju, pre nego što se presele na zapad. Sargona je naslredio sin Senaherib, koji je vladao od 704. do 681. p. n. e.

Izrael i Biblija

Pod njegovom vlašću Asirija je porazila kraljevinu Izrael i zauzela je Samariju nakon trogodišnje opsade. Proterali su posle toga stanovništvo. To je postala baza za legendu o deset izgubljenih plemena. Prema Bibliji, drugi ljudi su dovedeni u Samariju za vreme Šalmanasara V. Sargonovo ime se susreće u Bibliji samo jednom u Isaiji, gde stoji o tome kako je Asirija zauzela Ašdod 711. p. n. e..

Spoljašnje veze

• Sargon’s VIII Campaing take me back!
• Great Inscription of Khorsaband. Babilonian and Assyrian Literature