Satna osnova
Satna osnova je ploča od voska na kojoj se nalazi začetak pčelinjeg saća a koja se u pčelarstvu koristi da bi se pčelama dala osnova na kojoj mogu da izgrade saće.[1] Satna osnova se smatra jednim od najvažnijih izuma u savremenom pčelarstvu.[1]
Korišćenje satne osnove ima značajne prednosti nad prirodnim saćem:
- Pčele brže naprave saće, i manje energije potroše na gradnju saća a više na proizvodnju meda.[1]
- Smanjuje se broj trutovskih ćelija, što dalje smanjuje broj trutova.[1]
- Ćelije imaju deblje dno, saće je jače, i može bolje podneti opterećenje i toplotu.[1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Satnu osnovu je izumeo nemac Johanes Mering 1857.[1], nedugo pošto je Langstrot konstruisao Langstrotovu košnicu (1851)[2]. Meringova satna osnova je imala samo dno ćelija, a današnju osnovu sa začecima ćelija izmislio je američki pčelar Semjuel Vagner.[1]
Satne osnove su se prvobitno izrađivale u presi za satne osnove.[1] Prve prese bile su od drveta, a kasnije su se pravile od gipsa, cementa, i najzad od metala, koje se danas koriste.[1] Vagner je izmislio i valjke za satne osnove, međutim nije ih usavršio tako da su prve upotrebljive valjke napravili Amos Rut i precizni mehaničar Alva Vašburn 1875.[3] Najzad, 1895. detroitski pronalazač Edvard Vid izmislio je valjke koji mogu da izrađuju satne osnove u neprekidnoj traci.[4]
Upotreba[uredi | uredi izvor]
Da bi satna osnova mogla da stoji u okviru, okvir se ožičava.[5] Satna osnova se pričvršćuje za žicu utapanjem pomoću žvrka ili električne struje. Postoje i satne osnove koje su proizvedene sa unapred umetnutom žicom, koju zatim treba samo pričvrstiti za okvir.[5]
Ukoliko se satna osnova koristi za proizvodnju meda u saću, ožičavanje nije potrebno već se osnova pričvršćuje u za to predviđeni žleb same sekcije za saće.[6] Za med u saću koriste se posebne, tanke satne osnove.[6]
Satne osnove se proizvode u različitim veličinama, prema veličini okvira u koji će se umetnuti. Ukoliko je potrebno, za sečenje satnih osnova koristi se nož za satne osnove[7].
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ e ž z Katalinić 1985, str. 220–221.
- ^ „Istorijski razvoj košnice”. Savez pčelarskih organizacija Srbije. Arhivirano iz originala 9. 11. 2013. g. Pristupljeno 31. 8. 2013.
- ^ Katalinić 1985, str. 222.
- ^ Katalinić 1985, str. 224.
- ^ a b Katalinić 1985, str. 229–231.
- ^ a b Katalinić 1985, str. 484–485.
- ^ Katalinić 1985, str. 233.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Katalinić, Josip (1985). Pčelarstvo. Zagreb: Nakladni zavod Znanje.
