Пчеларство

Из Википедије, слободне енциклопедије

Пчеларство (или апикултура, од латинске речи apis - пчела) је врста пољопривредног занимања које подразумева гајење и искоришћавање медоносне пчеле у кошницама за добијање директних или индиректних користи. Место где се узгајају пчеле назива се Пчелињак.

Директне користи од бављења пчеларством пчелар добија у следећим производима: мед, пчелињи восак, пчелињи отров (убод), матични млеч, цветни прах (полен, пелуд), прополис, као и ројеве и матице зарад репродукције у пчеларству.

Индиректна корист коју даје пчеларство опрашивањем пољопривредног биља, знатно је већа од директне, за око 100 до 150 пута, јер у природи око 80% биљака су ентомофилне (биљке које опрашују инсекти). Око 150 културних биљака на подручју Балкана захтева опрашивање помоћу пчела.

Пчеларење може да буде:

  • хоби;
  • додатни посао;
  • комерцијални посао.

Историја пчеларства[уреди]

Сакупљач меда, цртеж стар 6000 година у пећини поред Валенсије у Шпанији

Пчеларство је једно од најранијих занимања човека. Старије је од ратарства, па можда и од сточарства. Предак данашњег човека није узгајао пчеле, већ их је тражио у шупљинама дрвећа и стена. Пчеле је уништавао, а одузимао им мед и восак, значи »ловио« је пчеле. Најстарији податак о пчеларству потиче из каменог доба. Нађен је у пећини код Бакора у Шпанији, стар је око 30.000 година и на њему је представљено узимање меда из стене.

Стари Египћани и Асирци су међу првим узгајали пчеле. Познавали су и методу одузимања меда а да не униште пчеле. У многим гробницама нађени су рељефи на којима су насликане пчеле и мед у саћу. Стари Грци примили су вештину пчеларења од Египћана, а Римљани од Грка.

У извештају Прискуса Ретора о писму византијског цара Теодосија Другог (408-450) хунском владару Атили наводи се да су војници у рату добијали уместо хране кашику, а уместо вина медос. Медос (мед с грчким додатком ос) је медовина, омиљено пиће старих Словена. Употреба медоса (медовине) у Панонској низији, где су тада владали Хуни, показује да су Словени, насељени око реке Дунава и Тисе, били главни произвођачи медоса, јер је реч мед није ни грчка ни хунска, већ словенска.

Након коначног насељавања Јужних Словена на Балкан пчеларство је добило још већи привредни и културни значај. Мед и восак су произвођени не само за становништво и војску, већ и за трговину. Сачувани су одређени писмени споменици српских владара који то потврђују. Тако у писму Стефана Првовенчаног, којим је регулисана трговина Дубровчана, стоји измеђуосталог и ово:

ВикицитатиНека је свима знано, да је краљевство ми дало милост Дубровчанима да продају вино без воде и мед по ценовнику, и ако се нађе ко да продаје вино са водом или мед преко ценовника, да му се узме све што има.

Краљ Урош, дајући Дубровчанима привилегије да тргују по српским земљама, наређује:

ВикицитатиДа им се не узме силом ни скрлат, ни мед, ни брашно, ни која друга роба.

За време Краља Милутина пчелари су били ослобођени свих других дужности, па и војних. Зато из чињенице да је мед у средњем веку био цењени артикал трговине, може се закључити да су услови за пчеларење тада били добри и да су пчелари били мајстори свог посла. Пчеларство је тада било цењено зато што се мед користио као замена за шећер, који је био скупа намирница.

С пропашћу српских држава, пропали су и велики пчелињаци манастира и српске властеле. Међутим, поред свих ратова и осталих друштвених недаћа, српски сељак је наставио да и даље гаји пчеле све до данас.

Врсте пчелињака[уреди]

  • Стационирани пчелињак - пчелињак у ком су кошнице током целе године на једном месту.
  • Селећи пчелињак - пчелињак у коме се кошнице селе на подручја где у зависности од доба године цветају медоносне биљке.
  • Екопчелињак - пчелињак у ком се пчеле узгајају на

посебан (еколошки) начин уз надзор државних институција.

Пчеларски прибор[уреди]

Поред незаобилазне кошнице, за основно бављење пчеларством потребни су: димилица, пчеларска капа, нож за отварање кошница, кавези за матице, сандуче за пчеларски прибор, сандук за преношење оквира, неколико матичних решетки и ситан алат (чекић, клешта, ексери и др.).

Димилица[уреди]

Пчеларска димилица

Димилица служи за умиривање пчела. То је справа која се састоји из меха и лимене ваљкасте кутије са ложиштем и затварачем. Испод ложишта које се налази с доње стране се налази цевчица кроз коју мех убацује ваздух. Струјање ваздуха чини да запаљени материјал гори и да дим млазевима излази кроз отвор. Ако се неколико млазева дима нанесе на пчеле, оне ће да усисају одређену количину меда. Када довољно напуне желудац медом, постаће троме и мирне.

Прекомерно задимљавање пчела, нарочито при хладнијим данима, није препоручљиво јер тиме пчела оптерећује свој желудац што може да изазове појаву ноземозе.

Пчеларска капа[уреди]

Пчеларска капа штити главу пчелара од пчелињих убода. Капа са мрежом мора да буде провидна и због тога се најчешће прави од црног памучног конца.

Нож за отварање кошнице[уреди]

Нож за отварање кошнице је битна справа у пчеларству и зато га пчелар увек мора имати при руци. Подешен је за стругање, чишћење, раздвајање оквира и тела итд.

Врцаљка[уреди]

Врцаљка је део опреме која омогућава вађење (врцање) меда из саћа. Рамови се смештају у врцаљку и окрећу се, а затим услед центрифугалне силе мед излази из саћа и удара у зид врцаљке. А затим се слива ка славини врцаљке и складишти се у амбалажу. Пошто пчеле мед стављају у саће са обе стране рама, потребно је рамове окренути и поновити врцање. Врцаљка може да буде на ручни и електрични погон. У пракси, чешће се срећу врцаљке на ручни погон, а на електрични погон су присутне у већим пчелињацима. Врцаљке се разликују и по броју рамова које је могуће одједанпут врцати. Најчешће су врцаљке са 4 места за рамове, али нису ретке и са више места.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Тихомир Р. Јевтић, „Живот и гајење пчела“, Београд 1974.

Спољашње везе[уреди]