Svetska ekonomska kriza

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mapa sveta prikazuje realan rast BDP za 2009, zemlje u braon boji su imale pad BDP.

Svetska ekonomska kriza ili velika recesija je period velikog ekonomskog pada koji je počeo krajem prve decenije 21. veka. Tačan obim, vremenski okvir i da li se završila su stvar sporenja i zavisi od zemlje do zemlje.[1][2] Što se tiče obima, MMF je zaključio da je u pitanju najgora globalna recesija od kraja Drugog svetskog rata.[3][4] Prethodnica svetske ekonomske krize su američka finansijska kriza 2007/08 i američka hipotekarna kriza 2007-09.

Da bi se shvatio sam obim krize i njene posledice dovoljno je pogledati stope ekonomskog rasta Srbije, koja je u godinama pred krizu (2005, 2006 i 2007) imala stope rasta od 5% i 6%, a u jednoj godini čak i 7%, da bi u 2015. taj rast iznosio samo 0,7%.

Takođe treba imati u vidu da se kriza nije osetila svugde isto. U Severnoj Americi i Evropi je došlo do ekonomskog pada (recesije) dok su npr. Kina i Indija i dalje beležile značajne stope rasta tokom krize.

Pregled[uredi | uredi izvor]

Ova kriza je samo 2009. godine ispunila MMF-ov kriterijum za globalnu recesiju (realan pad svetskog BDP po paritetu kupovne moći).[3][4] Uprkos činjenici da su kvartalni podaci za zemlje G20 (zemlje koje čine 85% svetskog BDP) prikazivali recesiju,[5] MMF je (u odsustvu kompletnih podataka) odlučio da ne proglasi mere protiv globalne recesije na osnovu kvartalnih podataka. Međutim BDP zemalja G20 je dobar indikator od kada do kada je kriza bila na svetskom nivou, realan pad BDP zemalja G20 je bio u tri uzastopna kvartala: od trećeg kvartala 2008. do prvog kvartala 2009.[6]

Godine do krize je karakterisao prekomeran rast cena imovine (nekretnine, firme i sl.) i veliki porast ekonomske potražnje.[7] Američko bankarstvo u senci (ne-depozitarne finansijske institucije kao što su investicione banke) je naraslo do te mere da je postalo konkurencija klasičnim bankarskim institucijama s tim što nije podlegalo istoj kontroli, što je za posledicu imalo veću mogućnost propasti takvih institucija.[8]

Usled krize došlo je do enormnog pada međunarodne trgovine, rasta nezaposlenosti i pada cena dobara.[9] Nekoliko ekonomista je predviđalo da oporavka neće biti pre 2011. i da je ovo najgora kriza od Velike depresije.[10][11] Ekonomista Pol Krugman je ovo nazvao početkom druge Velike depresije[12]

Poređenje sa velikom depresijom[uredi | uredi izvor]

Dana 17. aprila 2009 tadašnji direktor MMF Dominik Stros-Kan je izjavio da postoji šansa da neke zemlje neće sprovoditi pravu politiku što će za posledicu imati prerastanje recesije u depresiju. Slobodan pad u svetskoj ekonomiji se možda smanjuje i postoji potencijal za oporavak već u 2010, ali ovo isključivo važi ako se usvoji i sprovede prava ekonomska politika danas. MMF je istakao da za razliku od Velike depresije a kao posledica globalne integrisanosti tržišta, ova kriza je sinhronizovana što za posledicu ima duže trajanje iste i sporiji oporavak.[13]

Olivije Blanšar tadašnji glavni ekonomista MMF je izjavio: Dugoročna nezaposlenost je alarmantno visoka, u SAD polovina nezaposlenih je nezaposlena duže od šest meseci, to je nešto što nismo videli još od velike depresije. MMF je izjavio da postoji veza između rasta nejednakosti između bogatih i siromašnih u zapadnim ekonomijama i pada potražnje. Poslednji put kada je razlika između bogatih i siromašnih dostigla ove ekstreme je bila 1928-29.[14]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „World Economic Situation and Prospects 2013”. Development Policy and Analysis Division of the UN secretariat. Pristupljeno 19. 12. 2012. 
  2. ^ Nations, United (15. 01. 2013). World Economic Situation and Prospects 2013 (trade paperback) (1st izd.). United Nations. str. 200. ISBN 978-9211091663. „The global economy continues to struggle with post-crisis adjustments” 
  3. ^ a b Davis, Bob (22. 04. 2009). „What’s a Global Recession?”. The Walstreet Journal. Pristupljeno 17. 09. 2013. 
  4. ^ a b „World Economic Outlook - April 2009: Crisis and Recovery” (PDF). Box 1.1 (pp. 11-14). IMF. 24. 04. 2009. Pristupljeno 17. 09. 2013. 
  5. ^ „G20 Members”. G20.org. Arhivirano iz originala 10. 02. 2015. g. Pristupljeno 15. 01. 2014. 
  6. ^ „"Quarterly National Accounts : Quarterly Growth Rates of real GDP, change over previous quarter"”. Stats.oecd.org. Pristupljeno 17. 08. 2013. 
  7. ^ Wearden, Graeme (03. 06. 2008). „Oil prices: George Soros warns that speculators could trigger stock market crash”. London: The Guardian. Pristupljeno 10. 04. 2009. 
  8. ^ Andrews, Edmund L. (24. 10. 2008). „Greenspan Concedes Error on Regulation”. New York Times. Pristupljeno 18. 04. 2009. 
  9. ^ Isidore, Chris (01. 12. 2008). „It's official: Recession since Dec '07”. CNN Money. Pristupljeno 10. 04. 2009. 
  10. ^ Congressional Budget Office compares downturn to Great Depression Arhivirano 2009-03-03 na sajtu Wayback Machine. By David Lightman. McClatchy Washington Bureau. January 27, 2009.
  11. ^ Finch, Julia (26. 01. 2009). „Twenty-five People at the Heart of the Meltdown”. London: The Guardian. Pristupljeno 10. 04. 2009. 
  12. ^ Krugman, Paul (04. 01. 2009). „Fighting Off Depression”. The New York Times. 
  13. ^ Evans, Ambrose (16. 04. 2009). „IMF warns over parallels to Great Depression”. London: Telegraph.co.uk. Arhivirano iz originala 07. 05. 2010. g. Pristupljeno 21. 01. 2010. 
  14. ^ Crisis, Financial (13. 09. 2010). „IMF fears 'social explosion' from world jobs crisis”. London: Telegraph. Arhivirano iz originala 15. 09. 2010. g. Pristupljeno 17. 08. 2013. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Nations, United (15. 01. 2013). World Economic Situation and Prospects 2013 (trade paperback) (1st izd.). United Nations. str. 200. ISBN 978-9211091663. „The global economy continues to struggle with post-crisis adjustments” 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Svetska ekonomska kriza na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светска_економска_криза&oldid=27001041”