Svetski dan televizije
| Svetski dan televizije | |
| |
| Obeležava se | na svetskom nivou |
|---|---|
| Tip | mediji |
| Datum | 21. novembar od 1996. godine |
Svetski dan televiѕije je dan koji se proslavlja svakog 21. novembra širom sveta. Televizija postoji već 96 godina, a uprkos brojnim transformacijama koje je prošla na svom razvojnom putu, ostala je najuticajniji masovni medij[1].
O samom danu televizije[uredi | uredi izvor]
Svetski televizijski forum, koga su činile najznačajnije ličnosti je na svom prvom skupu razgovarao o porastu značaja televizije.[2] Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 21. novembar kao Svetski dan televizije, rezolucijom donešenom 1996. godine, kako bi ukazala na ulogu i uticaj koje televizija ima na građane u informisanju o socio-ekonomskim, zdravstvenim i drugim problemima.[1]
Istorijat televizije[uredi | uredi izvor]
Reč televizija potiče od grčke riječi tele što znači daleko i latinske reči visio koja označava gledanje. U razvoju televizije učestvovalo je mnogo naučnika. Počelo je s Paulom Nipkovim, koji je izmislio prvi mehanički model televizije putem kojeg su se slike prenosile kroz žice. Zatim su Alan Kampbel-Svinton i Boris Rosing koristili katodnu cev kako bi stvorili televizijski sistem. Ovo je označilo početak mehaničke i elektronske televizije. Čarls Dženkins (pronalazač iz Dejtona iz Ohaja, izmislio je mehanički televizijski sistem zvani radiovizija i tvrdio je da je 14. juna 1923. godine prenio najraniju siluetsku sliku[3]) zaslužan je za prvi praktični sistem mehaničke televizije, dok su Vladimir Zvorykin i Filo Farnsvort najzaslužniji za elektronski sistem. Filo Farnsvort je 1934. godine u Filadelpfiji prvi put demonstrirao svoj elektronski sistem. Dve godine kasnije, u Londonu su počela prva neredovna emitovanja, a kako bi omogućili svima da prate prenos Olimpijskih igara u Berlinu i Hamburgu. Otvorilo se skoro 30 javnih prostora za gledanje televizije, posebno za one koji nisu imali vlastiti televizor[4]. Televizija danas predstavlja vitalni deo naše svakodnevice i modernog života. Od svog početka kao mehaničkog i elektronskog izuma, televizija je prošla kroz značajan razvoj i promene. Danas, ona je dostupna širokom broju ljudi širom sveta i ima veliki uticaj na način na koji komuniciramo, informišemo se i zabavljamo. Televizija danas se neprestano razvija i adaptira na nove tehnologije i potrebe auditorijuma. Ona ostaje jedan od najznačajnijih medijskih kanala koji oblikuje naš svakodnevni život i omogućava nam da se povezujemo sa svetom oko nas.
Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]
Oko 84% građana Evrope redovno gleda televiziju svake nedelje, provodeći prosečno 3 sata i 32 minuta dnevno pred ekranima. Od tog vremena, čak 90% sadržaja koji gledaju je sadržaj koji se emituje uživo. Tokom pandemije izazvane virusom KOVID-19, javni medijski servisi su odigrali ključnu ulogu u obrazovanju, zabavi i informisanju građana. Njihovi programi su pružili vredne informacije o pandemiji, merama zaštite, i aktuelnim događajima, pomažući ljudima da ostanu informisani i sigurni u vreme krize. Osim toga, televizija je takođe bila sredstvo zabave koje je mnogima pomoglo da se nose sa stresom i izolacijom tokom pandemije. Prilika da gledaju omiljene emisije, filmove i serije pružila je mnogima osećaj normalnosti i bekstvo od svakodnevnih izazova. Ukupno, televizija je ostala važan deo života ljudi u Evropi, kako za informisanje tako i za opuštanje, a tokom pandemije je postala još važnija kao izvor pouzdanih informacija i zabave.[5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Danas je Svetski dan televizije”. Boom 93. Pristupljeno 21. 9. 2023.
- ^ „Svetski dan televizije: Od eksperimenta do osnovnog sredstva informisanja”. Danas. Pristupljeno 21. 9. 2023.
- ^ „elevizijska istorija - Charles Jenkins”. Eferrit. Pristupljeno 21. 9. 2023.
- ^ „Svjetski dan televizije: TV čini razliku u životima ljudi”. N1 info. Pristupljeno 21. 9. 2023.
- ^ „Svetski dan televizije – sa „magičnom kutijom“ i dalje provodimo sate svakog dana”. RTS. Pristupljeno 21. 9. 2023.