Seboroični dermatitis
| Seboroični dermatitis | |
|---|---|
| Sinonimi | Sebopsoriasis, seborrhoeic eczema, pityriasis capitis |
 | |
| Seboroični dermatitis lica | |
| Specijalnosti | dermatologija |
| Simptomi | Koža koja se peruta, suva ili masna, crvena, svrbi i upaljena je |
| Trajanje | Od nekoliko nedelja do celog života |
| Uzroci | Više faktora |
| Faktori rizika | Stres, suva koža, zima, slaba imunološka funkcija, Parkinsonova bolest |
| Dijagnostički metod | Na osnovu simptoma |
| Slična oboljenja | Psorijaza, atopijski dermatitis, tinea capitis, rozacea, sistemski eritematozni lupus |
| Lečenje | Ovlaživači |
| Lekovi | Antifungalna krema, antiinflamatorna sredstva, katran uglja, fototerapija |
| Frekvencija | ~5% (odrasli), ~10% (deca) |
Seboroični dermatitis je papuloskvamozni poremećaj koji se nalazi na područjima kože glave, lica i trupa bogatim sebumom (mešavinom masnih kiselina, šećera, voska i drugih prirodnih hemikalija koje stvaraju prirodnu zaštitnu barijeru protiv isparavanja tečnosti sa kože). Pored sebuma, ovaj oblik dermatitis je povezan sa malasezijom,[1] imunološkim abnormalnostima i aktivacijom komplementa. Seboroični dermatitis ima hronični i recidivirajući tok. Težina seboroičnog dermatitisa je u rasponu od blage peruti do eksfoliativne eritroderme.
Epidemiologija[uredi | uredi izvor]
Seboroični dermatitis se obično javlja u 3. i 4. deceniji života i to češće kod muškaraca nego kod žena. U opštoj populaciji 2 do 5% ljudi ima seboroični dermatitis .
U detinjstvu se seboroični dermatitis ne javlja, sem u prva dva meseca postnatalno, kada se sebum luči pod dejstvom preostalih majčinih androgena.
Etiologija[uredi | uredi izvor]
Kako tačan uzrok seboroičnog dermatitisa nije poznat, smatra se da je on nastaje kao posledica dejstva fiše faktora:
- aktivnost lojnih žlezda
- dejstva gnjivica zvanih Malassezia, koji žive na koži, uglavnom u područjima sa više lojnih žlezda
- promene u funkciji zaštitne barijere kože
- genski anomalija
Faktori rizika[uredi | uredi izvor]
Faktori rizika uključuju:
- stres ili umor
- vremenske ekstreme
- masnu kožu ili problemasa kožom kao što su akne
- zloupotreba alkohola ili upotreba losiona koji sadrže alkohol
- gojaznost
- poremećaji nervnog sistema, uključujući Parkinsonovu bolest, traumatske povrede mozga ili moždani udar
- HIV/AIDS
Klinička slika[uredi | uredi izvor]
Seboroični dermatitis se može javiti na nekoliko delova tela. Često se formira tamo gde je koža masna ili je izraženo masna. Predilekciona mesta su:
- kapilicijum,
- predeo obrva i kapaka,
- čelo,
- nosno usna brazde,
- spoljašnji ušni kanal,
- iza ušiju,
- ispod pazuha,
- središnji deo grudnog koša,
- ispod dojki i oko genitalija.
U ovim zonama se vidi nejasno ograničeni, bledi eritem sa žućkasto beličastom skvamom masnog izgleda, a mogu se formirati i jasno ograničeni ovalni i/ili figurovani eritematozni plakovi.
Generalno, simptomi seboroičnog dermatitisa uključuju:
- lezije kože sa ljuskama
- ploče na velikoj površini kože
- masna područja kože
- ljuspice na koži - beličasto perutanje, ili žućkasta, masna i lepljiva perut
- svrab - naročito u kapilicijumu. Promene se mogu sekundarno impetiginizovati kada postoje i izražene žućkaste krusto-skvame.
- blago crvenilo kože
U kapilicijumu, skvama može imati pitirijaziformni ili psorijaziformni izgled, a promene su jasno ograničene prema čelu. Mogu se javiti i promene lokalizovane u pregibima: aksilarno, submamarno i u pregibima trbuha kod gojaznih osoba, kao i perianalno. U tim zonama postoji relativno jasno ograničen eritem sjajne površine, bez klinički izražene skvame.
Kod pacijenata sa AIDS-om, vrlo je česta pojava diseminovanih/generalizovanih oblika seboroičnog dermatitisa, obično rezistentnih na standardnu terapiju.
Seboroični dermatitis ima hronični i recidivirajući tok. Preko leta, kada je solarna radijacija intenzivnija, promene se najčešće poboljšavaju ili povlače.
Dijagnoza[uredi | uredi izvor]
Dijagnoza seboroičnog dermatitisa obično se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike i dermatoloških testova. Dermatopatološki nalazi kod seboroičnog dermatitisa su nespecifični i obično uključuju sledeće:
- hiperkeratozu
- akantozu
- fokalnu spongiozu
- parakeratozu
Biopsija kože može biti potrebna kod osoba sa eksfolijativnom eritrodermijom, a gljivična kultura se može koristiti da se isključi tinea capitis (iako je rtetka bolest kod odraslih).
Terapija[uredi | uredi izvor]
Glavni ciljevi farmakoterapije kod SD su smanjenje morbiditeta i sprečavanje komplikacija. Od farmakološka sredstva u tu svrhu mogu se koristiti:
Antimikotici[uredi | uredi izvor]
Mehanizam delovanja je antimikotični i zasniva se na izazivanju promena u metabolizma RNK i DNK ili na unutarćelijskoj akumulaciji peroksida koji je toksičan za ćelije gljivica.
Ketokonazol
Topikalni ketokonazol je imidazolni antimikotični agens širokog spektra, koji inhibira sintezu ergosterola, uzrokujući curenje ćelijskih komponenti, što dovodi do smrti ćelija gljivica. On je dostupan kao ketokonazol krema 2% (Nizoral), ketokonazol pena (Ektina), ketokonazol šampon 2% (Nizoral 2%) i ketokonazol šampon 1% (Nizoral AD šampon)
Flukonazol
Za teške lezije, može se primeniti sistemski flukonazol.[2]
Kortikosteroidi[uredi | uredi izvor]
Kortikosteroidi imaju antiinflamatorna svojstva i izazivaju duboke i različite metaboličke efekte. Oni takođe modifikuju imuni odgovor tela na različite stimuluse. Za akutne napade, primenjuje se klasa 4 ili niže klase kortikosteroidnih krema, losiona ili rastvora.
Lokalni kortikosteroidi se ne preporučuju osim za kratkotrajnu upotrebu zbog rizika od tahifilakse kada se koriste kao monoterapija.
Betametazon lokalno
Betametazon je topikalni kortikosteroid srednje jačine za područja tela. Smanjuje upalu suzbijanjem migracije polimorfonuklearnih leukocita i reverziju kapilarne permeabilnosti. Betametazon utiče na proizvodnju limfokina i ima inhibitorne efekte na Langerhansove ćelije.
Dezonid
Dezonid se koristi za inflamatorne dermatoze koje reaguju na steroide. Smanjuje upalu suzbijanjem migracije polimorfonuklearnih leukocita i reguliše reverziju kapilarne permeabilnosti.
Keratolitici[uredi | uredi izvor]
Keratolitici dovode do bubrenja rožnatog epitela, omekšavanja, maceracije i deskvamacije.
Šampon od katrana uglja
Šampon sa katranom uglja (naftifin ili ciklopiroks kreme i gelovi) inhibiraju deregulisanu epidermalnu proliferaciju i dermalnu infiltraciju, imaju antipruritičan i antibakterijski efekat.[3][4][5]
Imunosupresivi[uredi | uredi izvor]
Imunosupresivi ispoljavaju antiinflamatorno dejstvo tako što inhibiraju aktivaciju T-limfocita. Oni su sigurniji od lokalnih steroida za produženu upotrebu ili za upotrebu u naborima kože.
Takrolimus mast
Takrolimus mast je nesteroidni antiinflamatorni agens. Ne bi trebalo da izazove atrofiju kože steroidnog tipa. Trenutno je indikovana samo za atopijski dermatitis kod imunokompetentnih pacijenata uzrasta od 2 godine i više.[6][7][8]
Pimekrolimus
Pimekrolimus je inhibitor kalcineurina koji inhibira aktivaciju T-ćelija i dovodi do oslobađanje inflamatornih medijatora iz mastocita.[6][7][8]
Antibiotici[uredi | uredi izvor]
Ukoliko postoje znaci sekundarne infekcije, savetuje se topikalna i/ili sistemska terapija antibioticima.
Komplikacije[uredi | uredi izvor]
SD može dovesti do sledećih komplikacija:
- psihološkog stres, nisko samopoštovanje, osećaja sramote,
- sekundarne bakterijske ili gljivične infekcije.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Malassezia pachydermatis seborrheic dermatitis in goats”. CABI Compendium. 2022-01-07. Pristupljeno 2023-12-04.
- ^ Khondker, LI; Wahab, MA; Khan, MSI (2013-05-18). „Efficacy of Pulse Therapy of Oral Fluconazole in the Treatment of Seborrheic Dermatitis”. Medicine Today. 24 (2): 66—69. ISSN 2408-8714. doi:10.3329/medtoday.v24i2.15009.
- ^ Ford GP, Farr PM, Ive FA, Shuster S (novembar 1984). „The response of seborrhoeic dermatitis to ketoconazole”. Br J Dermatol. 111 (5): 603—7..
- ^ Green CA, Farr PM, Shuster S. Treatment of seborrhoeic dermatitis with ketoconazole: II. „Response of seborrhoeic dermatitis of the face, scalp and trunk to topical ketoconazole”. Br J Dermatol. 116 (2): 217—21. februar 1987..
- ^ Skinner RB Jr, Noah PW, Taylor RM,; et al. (maj 1985). „Double-blind treatment of seborrheic dermatitis with 2% ketoconazole cream”. J Am Acad Dermatol. 12 (5 Pt 1): 852—6..
- ^ a b Tatlican S, Eren C, Eskioglu F (2009). „Insight into pimecrolimus experience in seborrheic dermatitis: close follow-up with exact mean cure and remission times and side-effect profile”. J Dermatolog Treat. 20 (4): 198—202..
- ^ a b Cook BA, Warshaw EM (2009). „Role of topical calcineurin inhibitors in the treatment of seborrheic dermatitis: a review of pathophysiology, safety, and efficacy”. Am J Clin Dermatol. 10 (2): 103—18..
- ^ a b Ozden MG, Tekin NS, Ilter N, Ankarali H. Topical pimecrolimus 1% cream for resistant seborrheic dermatitis of the face: an open-label study. Am J Clin Dermatol. 11 (1): 51—4. 2010. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć).
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Klasifikacija | |
|---|---|
| Spoljašnji resursi |
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
