Sednica Narodne skupštine Republike Srbije o državnim simbolima
.jpg)
.svg)
Sednica Narodne skupštine Republike Srbije o državnim simbolima odnosi se na vanredno zasedanje Narodne skupštine Srbije na temu državnih amblema, održano 17. avgusta 2004. godine.[1]
Postojala je jedna tačka dnevnog reda: Predlog preporuke o korišćenju grba, zastave i himne Republike Srbije.[1]
U tom periodu Srbija i Crna Gora čine državnu zajednicu koja je Ustavnom poveljom imala propisane državne simbole. Dodatno, članom pet Ustava Srbije regulisano je da se po pitanju republičkih amblema odlučuje na referendumu.[1]
Glasanju narodnih poslanika nije prethodila široka diskusija i debata u javnosti niti stručna izjašnjavanja ili okrugli stolovi na temu državnih simbola.[2]
Predsednik skupštine Predrag Marković zakazao je zasedanje po proceduri predviđenoj za hitne sadržaje. Izostala je uobičajeno uvodno izlaganje predsednika, već je reč data predstavnicima političkih stranaka i sednica je otpočela u 10:55.[1]
Predložena rešenja[uredi | uredi izvor]
Poslanici su se izjašnjavali o grbu i zastavi po uzoru na zvanične državne simbole Kraljevine Srbije.[1]
Za himnu je izabrana Bože Pravde Jovana Đorđevića, koji su pre toga brojne političke stranke koristile na svojim skupovima. Tekst himne ja skraćen, odnosno izbačeni su delovi koji se odnose na monarhističko uređenje zemlje.[1]
Istaknuti poslanici o predloženim simbolima[uredi | uredi izvor]
- Miloš Aligrudić ispred DSS ukazao je na Ustavom predviđeni proces za usvajanje zvaničnih simbola i dodao da za prethodnih 14 godina to nije moglo realizovati kao i da treba iskoristiti dati trenutak i postojanje skupštinske većine. Dao je podršku originalnim rešenjima odnosno tekstu himne bez izbačenih strofa.[3]
- Tomislav Nikolić je u svom izlaganju ukazao na našu nezgodu da u višestranački sistem uđemo a da ne promenimo obeležja države iz koje je proistekla višestranačka Srbija. Nikolić je izjavio da smatra kako ima još lepših pesama u Srbiji ali da su u stranci potisnuli afinitete i da su pri stavu da Bože pravde bude himna Srbije..[3] Istakao je da dok su radikali politički aktivni i politički uspešni, Srbija nikada neće postati monarhija.[2]
- Bojan Pajtić je smatrao da Srbija danas neće dobiti državne simbole jer je u pitanju preporuka koja nije pravno obavezujući akt. Pajtić je smatrao da se ovo pitanje mora postaviti na referendum i ukazao je da Demokratska stranka intonira Bože pravde od svog osnivanja. Imao je zamerke na grb i određene detalje.[4]
- Goran Paunović ispred G-17+ smatrao je da će usvajanjem novih državnih simbola Srbija vratiti svojim građanima, svojoj državi, ono što joj je oduvek pripadalo.[5]
- Zoran Ćirković, poslanik ispred SPO - Nova Srbija pozdravio je usvajanje novih simbola i podneo amandman kojim se predviđalo zadržavanje integralnog teksta himne Bože pravde.[5]
- Ivica Dačić je izrazio protest zbog simbola koji označavaju monarhiju. Istakao je da simboli pokazuju da smo naslednici Karađorđevića i Obrenovića ali ne i Nemanjića. SPS nije učestvovala u glasanju ali je Dačić istakao da će poštovati odluku i da se nikada neće poigravati sa simbolima Srbije jer je patrija iznad svih partija.[6]
Glasanje[uredi | uredi izvor]
Nakon izlaganja poslanika predsedavajući izjavljuje kako je pretres završen. Navodi da su dva poslanika podneli amandmane. Prvi amandman podnela je poslanica Blagica Kostić, pravovremeno, dok je drugi sa zakašnjenjem podneo poslanik Esad Džudžević. Poslanicu Kostić koja je podnela zahtev da za skupštinskom govornicom pročita tekst svog amandmana predsedavajući je odbio. Esad Džudžević takođe nije dobio reč.[6]
Amandman poslanice Kostić o usvajanju celovitog teksta himne podržalo je 21 poslanika, 79 su bila protiv a nije glasalo 77 od 178 poslanika, čime amandman nije dobio neophodnu većinu.[6]
Za predlog usvajanja novih državnih simbola glasalo je 183 od 186 poslanika, protiv nije glasao niko a troje poslanika nije glasalo.[6]
Sednica je završena u 12:05.[6]
U Službenom glasniku je istog dana objavljen broj sa preporukom o upotrebi simbola.[6]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ Pavlović 2007, str. 59.
- ^ a b Pavlović 2007, str. 61.
- ^ a b Pavlović 2007, str. 60.
- ^ Pavlović 2007, str. 62.
- ^ a b Pavlović 2007, str. 63.
- ^ a b v g d đ Pavlović 2007, str. 64.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Pavlović, Milivoje (2007). Srpska znamenja: zvuci, boje, oblici. Belgrade: Čigoja štampa. ISBN 978-86-7558-533-0 Proverite vrednost parametra
|isbn=: checksum (pomoć).