Г17 плус
Г17 Плус | |
---|---|
Председник | Млађан Динкић (последњи председник) |
Оснивач | Мирољуб Лабус |
Основана | 1997. (као НВО) 2002. (као странка) |
Распуштена | 2013. (16 год.) |
Наследник | Уједињени региони Србије |
Седиште | Београд, Србија |
Идеологија | |
Политичка позиција | Десни центар |
Европско чланство | Европска народна партија |
Међународно чланство | Међународна демократска унија |
Народна скупштина Републике Србије (2007) | 32 / 250 |
Г17 плус је бивша либерал-конзервативна[1] политичка странка (раније је била невладина организација) у Србији. Основана је децембра 2002. године.Први председник странке био је Мирољуб Лабус,након његовог повлачења из политике за председника странке био је изабран Млађан Динкић. Странка се трансформисала уједињењем странка и покрета у коалицију Уједињени региони Србије који су од 2013. су постали политичка странка,[2] чиме је Г17 Плус као организација престао да постоји.
Учешће у Првој влади Војислава Коштунице (2004)
[уреди | уреди извор]Странка је на ванредним изборима за Скупштину Србије, 28. децембра 2003. добила 34 посланичка места. Након двомесечних преговора о формирању нове српске Владе, ушла је у Владу (3. март 2004) заједно са ДСС и СПО-НС, уз мањинску подршку СПС-а. Шеф посланичке групе у републичком парламенту је био Милољуб Албијанић
У тој Влади је имала министарство финансија на чијем челу је био Млађан Динкић. После оставке вицепремијера, Лабуса, на његово место је дошла дотадашња министарка пољопривреде, водопривреде и шумарства, Ивана Дулић-Марковић, која је 9. септембра изабрана за потпредседницу странке. На њено место министра пољопривреде, водопривреде и шумарства, дошао је Горан Живков, такође члан ове партије. Такође је држала и министарство здравља на чијем је челу др Томица Милосављевић, који је остао потпредседник странке и након Изборне скупштине.
Радован Јелашић, функционер странке, налазио се на месту гувернера Народне банке Србије.
Првог октобра 2006. Г17 ПЛУС је дала оставке на сва министарска места. Оставке су у Скупштини усвојене 9. новембра, што је довело до нових избора 21. јануара 2007.
Учешће у Другој влади Војислава Коштунице (2007)
[уреди | уреди извор]Г17 плус је у Влади од 15. маја 2007. године (Демократска странка Србије, Демократска странка, Г17 плус и Нова Србија ) имала министарство економије и регионалног развоја (Млађан Динкић), министарство здравља (Томица Милосављевић), министарство за омладину и спорт (Снежана Самарџић-Марковић) и министарство науке (Ана Пешикан).
Учешће у Влади Мирка Цветковића (2008)
[уреди | уреди извор]Након избора 11. маја 2008. године, на којима је учествовала као део коалиција За европску Србију (ЗЕС), Г17 ПЛУС освојила је 24 посланичких места у републичкој скупштини. Шеф посланичке групе је Сузана Грубјешић.
Г17 плус је у Влади од 7. јула 2008. године поред ресора које је имала и у претходној влади — министарство економије и регионалног развоја (Млађан Динкић, који је овај пут био и потпредседник Владе), министарство здравља (Томица Милосављевић), министарство за омладину и спорт (Снежана Самарџић-Марковић), добила и министарство културе (Небојша Брадић), министарство за телекомуникације и информатичко друштво Јасна Матић) и министарство за Национални инвестициони план (Верица Калановић), док је ресор науке препуштен коалиционим партнерима (ДС).
Почетком 2011. године дошло је до неочекиваних промена у влади. Убрзо након што је у крајем јануара дугогодишњи министар здравља Томица Милосављевић поднео оставку (из личних разлога), уследило је и разрешење/оставка министра економије и регионалног развоја и потпредседника Владе Млађана Динкића а с њим се солидарисала и министарка за Национални инвестициони план Верица Калановић, која је (такође) поднела оставку.
Радован Јелашић је до 2010. био на месту гувернера Народне банке Србије.
Учешће у Влади Ивице Дачића (2012)
[уреди | уреди извор]Г17 плус је учествовао у Влади Ивице Дачића, чији је потпредседник био Александар Вучић, све до реконструкције Владе 2013. године. На изборе странка је изашла у оквиру коалиције Уједињени региони Србије. Странка је у овој влади имала потпредседника за европске интеграције (Сузана Грубјешић) и два министарска ресора — министарство финансија и привреде (Млађан Динкић) и министарство регионалног развоја и локалне самоуправе (Верица Калановић).
Резултати на парламентарним и председничким изборима
[уреди | уреди извор]Избори | Коалиција | # гласова | % од важећих | # посланика | Влада | Лидер |
---|---|---|---|---|---|---|
2000 | ДОС | 2.404.758 | 64,09% | 0 / 250
|
владајући[а] | Мирољуб Лабус |
2003 | са СДП | 438.422 | 11,46% | 31 / 250
|
владајући (до октобра 2006) | |
опозиција (од октобра 2006)[б] |
Млађан Динкић | |||||
2007 | 275.041 | 6,82% | 19 / 250
|
владајући | ||
2008 | За европску Србију | 1.590.200 | 38,42% | 24 / 250
|
владајући | |
2012 | Уједињени региони Србије | 215.666 | 5,51% | 10 / 250
|
владајући (до августа 2013) | |
опозиција (од августа 2013) |
Избори | Кандидат | # | 1. круг — гласови | % | # | 2. круг — гласови | % | Резултат | Детаљи |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
2000 | Војислав Коштуница | 1. | 2.470.304 | 50,24 | без другог круга | кандидат коалиције ДОС; увод у петооктобарску револуцију |
Избори | Кандидат | # | 1. круг — гласови | % | # | 2. круг — гласови | % | Резултат | Детаљи |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
2002 | Мирољуб Лабус | 2. | 995.200 | 27,96% | 2. | 1.516.693 | 31,62% | [в] | |
2003 | бојкот[3] | ||||||||
2004 | Драган Маршићанин | 4. | 414.971 | 13,30% | кандидат владајуће коалиције | ||||
2008 | Борис Тадић | 2. | 1.457.030 | 35,39% | 1. | 2.304.467 | 50,31% | подршка кандидату из коалиције | |
2012 | Зоран Станковић | 5. | 257.054 | 6,58% | кандидат коалиције УРС |
Истакнути чланови
[уреди | уреди извор]- Млађан Динкић — дугогодишњи председник Г17 плус и министар у више влада (финансија и привреде, економије и регионалног развоја...)
- Верица Калановић — заменица председника Г17 плус и министар у више влада (регионалног развоја и локалне самоуправе...)
- Томица Милосављевић — бивши потпредседник Г17 плус и бивши министар здравља у више влада
- Сузана Грубјешић — потпредседница Г17 плус, бивши потпредседница Владе Републике Србије задужена за европске интеграције
- Снежана Самарџић-Марковић — потпредседница Г17 плус и бивша министарка за омладину и спорт
- Влајко Сенић — члан председништва Г17 плус, бивши народни посланик Народној скупштини Републике Србије
- Небојша Брадић — бивши министар културе
- Јасна Матић — бивши министар за телекомуникације и информатичко друштво
- Радован Јелашић — бивши гувернер Народне банке Србије
- Никола Новаковић — бивши потпредседник Народне скупштине Републике Србије
- Предраг Марковић — почасни председник Г17 плус, бивши министар културе, телекомуникација и информатичког друштва
- Небојша Ћирић — бивши министар економије и регионалног развоја
- Зоран Станковић — бивши министар здравља
- Милољуб Албијанић — члан председништва Г17 плус, бивши директор Завода за уџбенике
- Јадранка Бељан-Балабан — члан председништва Г17 плус
- Мирослав Рајлић — потпредседник ГО Београд, бивши шеф одборничке групе у скупштини Београда
- Жељко Ивањи — бивши народни посланик Народној скупштини Републике Србије
- Томислав Дамјановић — потпредседник Извршног одбора Главног одбора Г17 плус
- Симо Вуковић — бивши посланик Народне скупштине Републике Србије, бивши потпредседник Градског одбора Г17 плус Београд, потпредседник ИО ГО Г17 плус
- Владимир Илић — директор странке, народни посланик
- Звонко Обрадовић — директор Агенције за привредне регистре
- Рајко Симин — члан председништва Г17 плус
- Снежана Стојановић-Плавшић — члан председништва Г17 плус
- Радан Илић — члан председништва Г17 плус
- Видоје Петровић — члан председништва Г17 плус
- Небојша Здравковић — члан председништва Г17 плус
- Славиша Златановић — члан председништва Г17 плус
- Борис Барјактаровић — бивши потпредседник Владе АП Војводине, члан председништва Г17 плус
- Надица Момиров — чланица председништва Г17 плус
- Стојанка Петковић — чланица председништва Г17 плус
- Миодраг Миљковић — члан председништва Г17 плус
- Милан Ђокић — бивши посланик Народне скупштине Републике Србије, председник Извршног одбора Главног одбора Г17 плус
- Мирослав Чучковић — председник Регионалног одбора Београд, члан Градског већа Града Београда
- Стева Павловић — председник ИО Регионалног одбора Београд, председник Скупштине ГО Звездара.
Посланичка група УРС у 8. сазиву парламента (2008—2012)
[уреди | уреди извор]Посланичка група Уједињени региони Србије формирана је 14. марта 2011. у Народној скупштини Републике Србије. Посланичку групу чине следећи народни посланици:
- Млађан Динкић, председник Посланичке групе
- Сузана Грубјешић, заменик председника
- Симо Вуковић
- Виорел Жура
- Славиша Златановић
- Жељко Ивањи
- Владимир Илић
- Бранислав Јовановић
- Бранислав Митровић
- Јован Нешовић
- Никола Новаковић, потпредседник Народне скупштине
- Мирослава Пејица
- Стојанка Петковић
- Гордана Рајков
- Миљан Ранђеловић
- Снежана Седлар
- Влајко Сенић
- Стевица Спаић
- Никола Стојшић
- Љубиша Судимац
- Јелена Травар-Миљевић
- Јована Фа Томић
- Шериф Хамзагић
- Јарослав Хребик
Посланичка група УРС у 9. сазиву парламента (2012—2014)
[уреди | уреди извор]Посланичка група Уједињени региони Србије у Народној скупштини Републике Србије чинили су посланици чланови Г17 плус и других странака — углавном чланова коалиције Уједињени региони Србије. Посланичку групу су чинили следећи народни посланици:[4]
Из Г17 плус:
- Млађан Динкић, председник Посланичке групе
- Сузана Грубјешић, заменик председника
- Верица Калановић
- Владимир Илић
- Ненад Китановић
- Весна Ковач
- Бранислав Митровић
- Ана Новковић
- Снежана Стојановић-Плавшић
- Јелена Травар-Миљевић
Из Заједно за Шумадију:
Из Живим за Крајину:
Организација странке
[уреди | уреди извор]Г17 плус је организована по територијалном принципу. Сви организациони облици странке у свом саставу, по правилу, имају 30% мање заступљеног пола. Организациони облици странке су месни, општински, градски и покрајински одбори.
Месни одбор
[уреди | уреди извор]Месни одбор је део општинског одбора и обухвата територију једне месне заједнице. Г17 плус има 834 месна одбора. Месни одбор бира председника месног одбора који даље координира радом месног одбора.
Општински одбор
[уреди | уреди извор]Општински одбор је основни организациони облик странке. Г17 плус има 165 општинских одбора, од 168 општина колико постоји у Србији. Сви чланови општинске организације бирају чланове општинског одбора на Изборној скупштини општинске организације и то 5% од броја чланова општинске организације. Списак општинских одбора Г17 плус
Градски одбор
[уреди | уреди извор]Градски одбор се формира за подручје града које у свом саставу има више општине. Г17 Плус има 24 градска одбора.
Покрајински одбор
[уреди | уреди извор]Покрајински одбор се формирају за подручја покрајине Републике Србије.
Бивши чланови
[уреди | уреди извор]- Мирољуб Лабус — оснивач и први председник странке (2002—2006), бивши потпредседник Владе Србије, напустио странку и повукао се из политике 2006. године.
- Чедомир Антић
- Ксенија Миливојевић
- Горан Пауновић
- Горан Крецловић
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Идеологија и политичке странке у Србији” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 25. 04. 2012. г. Приступљено 02. 04. 2010.
- ^ Dinkić za izbore u Vojvodini i BG-u
- ^ Oko izbora 12. CeSID. 2003. стр. 23.
- ^ Сајт НСРС
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Г17+ није имао кандидате за народне посланике на изборној листи ДОС-а, је био део коалиције и касније је имао министарско место у влади
- ^ министри из Г17+ су 1. октобра 2006. напустили владу након прекида преговора о придруживању Србије Европској унији, али оставке нису усвојене у парламенту пошто нису одржаване седнице до нових избора
- ^ резултати проглашени неважећим због ниске излазности