Сеоски лекар (pripovetka)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Seoski lekar
Korice prvog izdanja
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovEin Landarzt
AutorFranc Kafka
Jeziknemački
Izdavanje
Datum1919.

„Seoski lekar” (nem. Ein Landarzt) je pripovetka koju je Franc Kafka napisao 1917. godine, a koja je prvi put objavljena u istoimenoj zbirci priča. U priči, seoski lekar hitno posećuje bolesnog pacijenta jedne zimske noći. Lekar se suočava sa apsurdnim, nadrealnim nevoljama koje ga vuku za sobom i konačno osuđuju na propast.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Seoski lekar mora hitno da dođe u pomoć bolesnom pacijentu u selu udaljenom deset milja tokom hladne zimske večeri, ali njegov jedini konj uginuo prethodne noći, pa njegova sluškinja Roza odlazi da pronađe drugog. Ona se vraća praznih ruku — „Naravno, ko će joj sada pozajmiti konja za takvo putovanje?” — a lekar izražava svoju frustraciju udarajući nogom vrata svoje prazne šupe za svinje. Misteriozni konjušar se pojavljuje i dovodi lekaru dva veličanstvena konja da bi mu vukla kočiju. Konjušar grubo ljubi Rozu kada ona pokuša da mu pruži zapregu, ostavljajući dva reda crvenih tragova zuba na njenom obrazu. Doktor ga grdi, ali brzo shvata da mu duguje i radosno skače u kočiju. Konjušar odbija da putuje sa njim, radije birajući da ostane sa prestravljenom Rozom, koja upada u kuću i čini sve da se zaštiti, iako je njena sudbina „neizbežna”. Lekar ne može da učini ništa da spreči konjušara, koji uz jednostavno „Điha!” šalje konje na put i razvaljuje lekareva ulazna vrata da bi došao do Roze.

Lekar je gotovo odmah prevezen u kuću svog bolesnog pacijenta. Nakon što su ga u kuću uveli članovi porodice čija objašnjenja on ne razume, pacijent tiho preklinje lekara da ga pusti da umre. U početku lekar smatra da je pacijent potpuno zdrav i iznerviran je što ga je bez razloga pozvao noću, ali, nakon što je primetio da mladićeva sestra drži krvavi peškir, ponovo pregleda pacijenta i otkriva veliku, duboku ranu koja je puna crva. Porodica i okupljeni gosti sa zadovoljstvom posmatraju lekara tokom pregleda. Konji su u međuvremenu, nekako se oslobodili kaiševa, otvorili prozore i mahnito ržu.

Lekareve misli se stalno vraćaju na sudbinu njegove sluškinje, za koju krivi sebe. U skladu sa jednostavnom melodijom koju peva školski hor koji se okupio ispred kuće, porodica svlači lekara i stavlja ga u krevet pored pacijenta. Kada porodica izađe iz sobe, lekar uverava svog skeptičnog druga iz kreveta da rana nije tako ozbiljna, skuplja njegove stvari i skače kroz prozor na jednog od konja. On očekuje da će doći kući tako brzo da se čak i ne trudi da se preobuče, ali konji ne idu tako brzo kao kad su dolazili. Lekar, osramoćen, zatiče sebe i konje kako „polako puze kroz snežnu pustoš kao starci”. Oseća se izdanim od svojih pacijenata i zajednice, a priča se završava rečenicom „Ako se jednom odazoveš lažnoj zvonjavi noćnih zvona — nikada više to nećeš moći da ispraviš.”[1]

Interpretacija[uredi | uredi izvor]

Luis H. Lajter je u priči video uverljiv argument za egzistencijalizam:

„Seoski lekar” komentariše čoveka koji, pogođen shemom stvari, nije u stanju da prevaziđe deo koji mu je dodeljen apsurdom tog postojanja. Pošto mu ne nedostaje svesno znanje o svom stanju, već odbija da deluje u suočenju sa svojom ogromnom slobodom, lekar, arhetip antiegzistencijalnog heroja, zaslužuje svoju sudbinu. U nedostatku ljudskih stvari neophodnih za kreiranje i strukturiranje situacija, on dozvoljava da njime manipulišu konjušar, porodica i konji; ali on postaje, potčinjavanjem, oruđe u situacijama koje oni stvaraju. Nikada, svesno, on ne pokušava otvorenim činom, sve do prekasno, da uspostavi sopstvenu suštinu, da se izdigne iznad bilo kakve manipulativne vrednosti koju poseduje za druge. Kao lekar on je stvar, predmet, oruđe; kao čovek nije ništa.[2]

Psiholozi sa Univerziteta u Kaliforniji, Santa Barbara i Univerziteta u Britanskoj Kolumbiji objavili su izveštaj 2009. koristeći „Seoskog lekara” kao varijablu u studiji koja je testirala uticaj čitanja apsurdističkih priča na kognitivne veštine. Studija je pokazala da je čitanje priče poboljšalo sposobnost ispitanika da pronađu obrasce. Njihovi nalazi sumirali su da kada ljudi moraju da rade na pronalaženju doslednosti i smisla u fragmentiranoj priči, to povećava „kognitivne mehanizme odgovorne za implicitno učenje statističkih pravilnosti.”[3]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Kafka 2003, str. 128
  2. ^ Leiter 1958, str. 340
  3. ^ Tom Jacobs, This Is Your Brain on Kafka Arhivirano jul 14, 2014 na sajtu Wayback Machine, Pacific Standard, 16 September 2009.

Литература[uredi | uredi izvor]

  • Guth, Hans P. "Symbol and Contextual Restraint: Kafka's 'Country Doctor'." PMLA, 1965: 427–431.
  • Kafka, Franz. The Metamorphosis and Other Stories. Trans. Donna Freed. New York: Barnes & Noble Classics Collection, 2003. ISBN 1-59308-029-8
  • Leiter, Louis H. "A Problem in Analysis: Franz Kafka's 'A Country Doctor'." The Journal of Aesthetics and Art Criticism, 1958: 337–347.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сеоски_лекар_(приповетка)&oldid=27428792”