Serapion Kožejezerski
Serapion Kožeezerski (rođ. Tursas Ksangarovič Gavirovič, po krštenju Sergije; -1611) - svetitelj Ruske pravoslavne crkve; osnivač i graditelj Bogojavljenskog manastira Kožezerskog u Kargopoljskom okrugu Olonjecke eparhije 1565-1611 [1].
Biografija
[uredi | uredi izvor]Godine 1552., nakon zauzimanja grada Kazanja tokom Trećeg kazanskog pohoda i osvajanja Kazanskog kraljevstva od strane vojske pod komandom Ivana Groznog, mnogo je bilo zarobljenih Tatara, uključujući mladog kazanskog kana Tursasa Ksangaroviča (ili Gaviroviča), nastanio se u Moskvi u kući bojara Zaharija Ivanoviča Očina - Pleščejeva, oženjenog, po volji kralja, astrahanskom princezom Eljakši (u krštenju - Julijanom [3] [6]). Zajedno sa ostalima kršten je i kan Tursas, koji je na krštenju dobio ime Sergije .
Zaljubivši se u novu pravoslavnu veru, Sergije reši da se posveti monaškom životu; ubrzo je otišao da putuje u manastire, tražeći pusto mesto „za tišinu“[2].
Kožeozerski manastir
[uredi | uredi izvor]Oko 1565. godine, posle četrnaest godina lutanja, Sergije je pronašao pustinjaka Nifonta na divljem ostrvu na jezeru Kože i ostao kod njega [9]. Zajedno sa njim i monahom Avraamom osnovao je skit Kožeozersk, gde je živeo oko 18 godina, jedući bilje i bobice, i monaški postrig sa imenom Serapion.
Kada se sakupio dovoljan broj monaha, Nifont je otišao u Moskvu da traži zemljište za manastir, ali je tamo umro ne dovršivši svoj plan; saznavši za pogibiju saradnika, Serapion je i sam otišao u vladarev dvor. Na zahtev oca Serapiona, 30. septembra 1585. godine, Kožeezerskom manastiru je data carska povelja, kojom je manastiru dodeljeno zemljište „na sve strane četiri milje“ [3].
Podigao je dve crkve, Bogojavljensku i Blagoveštensku, i postavljen za prvog graditelja manastira; Patrijarh Jov je dao ocu Serapionu svete antimenzije[11]. Kada su iz Moskve počeli da se šalju osramoćeni ljudi u manastir, 1595. godine Serapion je pisao caru da „starci nemaju šta da jedu“; tada je car cele Rusije Fjodor Ivanovič oslobodio manastir mnogih poreza i dažbina .
Na kraju svog života Serapion je pretrpeo mnoga uznemiravanja i uvrede od bratije manastira. Godine 1608. u manastiru je ustanovljeno igumanstvo, ali je Serapion izbegao ovu titulu i njegov učenik i kolega Avramije je postavljen za igumena manastira [4].
Upokojio se 27. juna (7. jula) 1611. godine „ostavivši iza sebe do 40 monaha u svom manastiru “[5].
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ „Segodnя denь pamяti prepodobnogo Serapiona Kožeezerskogo – Nebesnogo pokrovitelя Russkogo Severa”. arh-eparhia.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-10-20.
- ^ „Sveti prepodobni Serapion kožejezerski”. Prijateljboziji.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-10-20.
- ^ Pravoslavnai︠a︡ ėnt︠s︡iklopedii︠a︡. Patriarch of Moscow and All Russia Aleksiĭ II, Patriarch of Moscow and All Russia Kirill, Patriarch of Moscow and all Russia Aleksiй II, Patriarch of Moscow and All Russia Kirill, T︠S︡erkovno-nauchnyĭ t︠s︡entr "Pravoslavnai︠a︡ ėnt︠s︡iklopedii︠a︡", Cerkovno-naučnый centr "Pravoslavnaя эnciklopediя". Moskva. 2000. ISBN 978-5-89572-005-9. OCLC 46632361.
- ^ „Prepodobnый Serapión Kožeezerskiй”. Pravoslavnый Cerkovnый kalendarь (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-10-20.
- ^ „Makariй (Veretennikov),igumen, prepodavatelь MDS Prepodobnый Serapion Kožeezerskiй”. www.odinblago.ru. Pristupljeno 2022-10-20.
| Normativna kontrola: Ljudi |
|---|
