1608
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1608 на Викимедијиној остави.
| |
1608 је била преступна година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- јануар — Јохн Смитх пуштен из Похатановог заробљеништва, наводно му је Покахонтас спасила живот. Истог месеца у Џејмстаун (Вирџинија), где је остало само 38 преживелих, стиже још 100 насељеника након чега долази до великог пожара.
- 17. јануар — Етиопски цар Сусениос поразио Оромое код Ебената.
- 28. јануар — Краљ Рудолф наредио да се разиђе угарски сабор у Пожуну који се састао по Матијином позиву - без ефекта. Карло Емануел I фигурирао као "ослободитељ" Срба
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 1. фебруар — Пожунска конфедерација између надвојводе Матије, угарске господе и заступника обеју Аустрија (против Рудолфа). Матија се такође обавезао на заједничку одбрану од Турака и чување Житваторочког мира.
- 18. фебруар — Састанак српских главешина у манастиру Косијереву, шаљу писмо савојском војводи и шпанском краљу.
Април
[уреди | уреди извор]- 19. април — Моравски сталежи се придружили Пожунској конфедерацији, Матија затим иде у Бохемију.
- 27. април — Рајхстаг у Регенсбургу не успева да разреши спорове између католика и протестаната у Немачкој - његова парализа ће допринети Тридесетогодишњем рату.
- април — Збор српских главара у манастиру Морачи: молба папи Павлу V да их подржи код шпанског краља и савојског војводе (али ови оклевају), током следећег лета мање буне због гласина о доласку шпанске флоте.
Мај
[уреди | уреди извор]- 10. мај — Матија улази у ужу Чешку са 20.000 војника и напредује до Прага.
- 11. мај — Лажни Димитрије II уз пољску помоћ поразио царску војску код Болхова.
- 14. мај — У Немачкој основана Протестантска унија (позната и као Евангелистичка унија или Аухаузенска унија) је коалиција немачких протестантских држава, која је формирана Аухаусену, близу Нердлингена и створили су војни савез под водством Фридриха IV Палатинског, да би се одбранила права, поседи од утицаја католицизма.
Јун
[уреди | уреди извор]- 11. јун — Почели преговори између Рудолфа и Матије.
- 25. јун — Лиебенски мир разрешава спор између цара Рудолфа и његовог брата надвојводе Матије: Рудолфу остају Чешка са Лужицом и Шлезијом, Тирол и Доња Аустрија а Матија узима Угарску са Славонијом, Аустрију и Моравску уз наследство чешке круне.
- јун — Ускоци мападају млетачке бродове, харамбаша Јуриша упао у Пулу, Млечани блокирали Сењ. Током лета неколико пута упадали у Лику и одводили стоку.
Јул
[уреди | уреди извор]- 3. јул — Француски истраживач Самјуел де Шамплен основао је канадски град Квебек.
- 3. јул — Самјуел де Шамплен основао град Квебек у Новој Француској.
- јул — Лажни Димитрије II се утаборио у Тушину код Москве.
- 16. јул — Барон Адам Херберштајн, посланик цара Рудолфа упућен султану, стигао је у Београд (секретар Максимилијан Прандштетер је оставио запис, на повратку ће бити у Београду у децембру).
- јул — Архиепископ из Босне са четири калуђера у Торину код војводе Карла Емануела.
- јул — Велики везир Кујуџу Мурат-паша (звани "бунарџија" одн. "гробар") сломио пет различитих џелалијских побуњеника у Анадолији.
Август
[уреди | уреди извор]- 24. август — Први представник енглеске Источноиндијске компаније, капетан Вилиам Хаукинс, стигао у Сурат.
Септембар
[уреди | уреди извор]Октобар
[уреди | уреди извор]- 2. октобар — Холандски оптичар Ханс Липершеј приказао је у Хагу први телескоп.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 2. октобар — Ханс Липершеј приказао телескоп холандском парламенту, али није добио патент јер и други произвођачи наочара тврде да су први.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 10. новембар — Матија крунисан у Пожуну. Потврђени чланци крунског сабора, у 9. се каже да Власи постају кметови.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 13. децембар — Српски збор у манастиру Морачи, главари Црне Горе и источне Херцеговине опет признају савојског војводу за краља када дође да их ослободи (ништа од тога); патријарх му пише да ће га крунисати по закону светих Немањића али мора се обавезати да неће дирати у православну веру.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Катастрофалан земљотрес на црногорском приморју, прекид рада солане у Суторини због спуштања обале, погођен и Котор.
- Први писани помен Епархије темишварске (епископ Неофит).
- Запис у ужичком крају: "и тада се умножи свака неправда међу људима и безчашће родитељима од њихове деце и усахну свака љубав блага међу људима и човек човека дави и коље".
- Завршен живопис у манастиру Хопово.
- Адана постала редовна османска провинција, раније су њоме вазалски управљали Рамазаниди.
Рођења
[уреди | уреди извор]Август
[уреди | уреди извор]- 15. октобар — Еванђелиста Торичели (Evangelista Torricelli), италијански физичар и математичар. (†1647).
