Pređi na sadržaj

Silvija Federiči

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Silvija Federiči
Federičijeva 2014. godine
Datum rođenja(1942{{month}}{{{day}}})1942. (81/82 god.)
Mesto rođenjaParma, Italija
PrebivališteSAD
Zanimanjefeministička aktivistkinja, profesorka sociologije i filozofije

Silvija Federiči (ital. Silvia Federici) je italijansko—američka feministička aktivistkinja i profesorka. Rodila se u Italiji a trenutno živi u SAD.[1] Radi kao profesorka sociologije na Hofstra Univerzitetu. Takođe je nekoliko godina živela i radila u Nigeriji.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Federičijeva je odrastala u Italiji, a u SAD je došla 1967. godine kako bi dala doktorat iz filozofije na Univerzitetu u Bafalu.[2] Predavala je na Univerzitetu Port Harkort u Nigeriji, a bila je vanredna profesorka i kasnije profesorka političke filozofije i međunarodnih studija na Univerzitetu Hofstra.

Bila je suosnivačica Međunarodnog feminističkog kolektiva i organizator kampanje Plate za kućne poslove. Godine 1973. pomogla je osnovati grupe za plate za domaćice u SAD. Dve godine kasnije, 1975. godine objavila je knjigu „Platama protiv kućnih poslova“. [3]

Takođe je suosnivačica Odbora za akademsku slobodu u Africi.

Dela i filozofija

[uredi | uredi izvor]

Njeno najpoznatije delo, Kaliban i veštica: Žene, telo i prvobitna akumulacija, proširuje se na rad Leopoldine Fortunati istražujući razloge lova na veštice ranog modernog perioda, ali daje feminističku interpretaciju.[4][5] [6] Ona iznosi tvrdnju Marksa da je prvobitna akumulacija neophodni prekurs kapitalizma. Umesto toga, ona smatra da je prvobitna akumulacija osnovna karakteristika samog kapitalizma - da kapitalizam, da bi se uvećao, zahteva stalnu infuziju eksproprisanog kapitala. Federičijeva povezuje ovu eksproprijaciju sa neplaćenim radom žena, povezanim s reprodukcijom i na neki drugi način, što ona postavlja kao istorijski preduslov uspona kapitalističke ekonomije predodređene za platu. S tim u vezi, ona iznosi istorijsku borbu za zajednicu i borbu za komunizam. Umesto da kapitalizam doživljava kao oslobodilački poraz feudalizma, Federičijeva uspon kapitalizma tumači kao reakcionarni potez da se potkopa rastuća plima komunizma i zadrži osnovni društveni ugovor.

Bibliografija

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „An interview with Silvia Federici | CITSEE.eu”. www.citsee.eu. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  2. ^ „Silvia Federici, On capitalism, colonialism, women and food politics”. politicsandculture.org. Arhivirano iz originala 11. 10. 2017. g. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  3. ^ „Permanent Reproductive Crisis: An Interview with Silvia Federici | Mute”. www.metamute.org. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  4. ^ „Kaliban i veštica”. Dobra knjiga (na jeziku: srpski). Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  5. ^ Cervantes, Hugo (22. 1. 2018). „“Out of this World”: How Mykki Blanco and i-D highlight Johannesburg's queer life”. Highlander. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  6. ^ Duffau, Helene. „Caliban et la sorcière : femmes, corps et accumulation primitive”. Club de Mediapart (na jeziku: francuski). Pristupljeno 28. 11. 2019. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Силвија_Федеричи&oldid=27908854”