Sinusna bradikardija

Sinusna bradikardija
Sinusna bradikardija
	EKG u sinusnoj bradikardijui (50 otkucaja u min). Crna linija prati otkucaje srca pacijenata.
Specijalnosti	kardiologija
Simptomi	vrtoglavica; nesvestica; hipotenzija; sinkopa;
Dijagnostički metod	EKG
	[uredi na Vikipodacima]

Sinusna bradikardija jedan je od mnogobrojnih poremećaja srčanog ritma koje se karakteriše usporenjem sinusnog ritma (bradikardija) ispod 60, 50 ređe i 40 otkucaja u minutu.^[1]

Vrste

Sinusna bradikardija se moeže javiti u dva oblika kao fiziološka i patološka bradikardija.^[2]

Fiziološla bradikardija

Ovaj oblik bradikardije nastaje u fiziološkim stanjima kao normalna reakcija kod:

dobro utreniranih osoba (sportista, teških fizičkih radnika)
osoba sa izraženom vagotonijom,

Patološka bradikardija

Patološka bradikardija, kao što joj i sam naziv kaže nastaje u određenim patološkim snjinma ili bolestima, konstantne je učestalost < 40/min. Tipična je za sindrom SA čvora, ili jedan od znakova u sledećim bolestima:

hipertenzija,^[3]
srčanoi udar (često),
koronarna bolest,^[4]
stanja povećanog intrakranijalnog pritiska,
aortna stenoze,^[5]
ateroskleroze kod starijih osoba,^[6]
ekstrakardijalnih bolesti (smanjena funkcija štitne žlezde, žutica),
mehaničke iritacije vagusa (pritisak na karotidni sinus),
vazovagalne reakcije (bradikardija i pad)
intoksikacija lekovima (digitalis, beta-blokatori, antiaritmici itd.).^[7]

Klinička slika

Osobe sa sinusnom bardikardijom su uglavnom asimptomatski. Kod simptomatskih dominiraju:

tegobe zbog nemogućnost povećanja učestalosti tokom napora,
lupanje srca (usporen rad srca pri jakim otkucajima),
nesvestica (samo kod zastoja sinusa).

Dijagnoza

Dijagnoza sinusne bradikardije može se potvrditi elektrokardiogramom koji pokazuje sledeće karakteristike:^[1]

EKG znaci u sinusnoj bradikardiji
Parametar	Karakteristike
Broj otkucaja	Manja od 60 otkucaja u minuti.
Ritam	Pravilan
R talasi	Uspravni, dosledni i normalni u morfologiji i trajanju.
P — R interval	Između 0,12 i 0,20 sekundi.
QRS kompleks	Širina manja od 0,12 sekunde i postojana morfologija.

Diferencijalna dijagnoza

U diferencijealnoj dijagnostici od značaja su detaljna istorije bolesti i fizički pregled kardiologa. Sve nedavne promene u istoriji uzimanja lekova kod pacijenta, novi simptomi kao što su bol u grudima, otežano disanje i lupanje srca, porodična istorija sinusne bradikardije, fizički pregled koji otkriva cijanozu, periferni edem, promenjeni mentalni status, dispneja, su relevantne informacije kojer treba uzeti u obzir za diferencijalnu dijagnozu.^[1]

Terapija

Terapija najčešće nije potrebna kod asimptomatskih pacijenata. Isključite lekove koji mogu dovesti do bradikardije (beta blokatori, antagonisti kalcijuma, digitalis, antiaritmici).^[8]

Izvori

^ ^a ^b ^v Hafeez Y, Grossman SA (2020). "Sinus Bradycardia". StatPearls. Treasure Island (FL): StatPearls Publishing. PMID 29630253.
^ „Sinusová bradykardie - EKG | Medicína, nemoci, studium na 1. LF UK”. www.stefajir.cz. Pristupljeno 7. 10. 2020.
^ „Arterijska hipertenzija (Povišen krvni pritisak)”. Stetoskop.info (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-29.
^ Tadić, Danijela (2022-07-29). „Koronarna bolest se polako razvija, a kada može dovesti do infarkta”. eKlinika (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-29.
^ „Šta je aortna stenoza (suženje aortnog zaliska srca)?”. www.bolnicapancevo.rs. Pristupljeno 2024-01-29.
^ Stijović, Sanja (2023-04-05). „Srčani udar – skoro polovina starijih od 40 godina možda ima „skrivena” srčana oboljenja”. eKlinika (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-29.
^ „Trovanje lekovima”. Stetoskop.info (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-29.
^ Neumar, Robert W.; Otto, Charles W.; Link, Mark S.; Kronick, Steven L.; Shuster, Michael; Callaway, Clifton W.; Kudenchuk, Peter J.; Ornato, Joseph P.; McNally, Bryan (2010-11-02). „Part 8: Adult Advanced Cardiovascular Life Support”. Circulation. 122 (18_suppl_3). ISSN 0009-7322. doi:10.1161/circulationaha.110.970988.

Spoljašnje veze

Srčana aritmija

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[:0-1] v Hafeez Y, Grossman SA (2020). "Sinus Bradycardia". StatPearls. Treasure Island (FL): StatPearls Publishing. PMID 29630253.

[2] „Sinusová bradykardie - EKG | Medicína, nemoci, studium na 1. LF UK”. www.stefajir.cz. Pristupljeno 7. 10. 2020.

[3] „Arterijska hipertenzija (Povišen krvni pritisak)”. Stetoskop.info (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-29.

[4] Tadić, Danijela (2022-07-29). „Koronarna bolest se polako razvija, a kada može dovesti do infarkta”. eKlinika (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-29.

[5] „Šta je aortna stenoza (suženje aortnog zaliska srca)?”. www.bolnicapancevo.rs. Pristupljeno 2024-01-29.

[6] Stijović, Sanja (2023-04-05). „Srčani udar – skoro polovina starijih od 40 godina možda ima „skrivena” srčana oboljenja”. eKlinika (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-29.

[7] „Trovanje lekovima”. Stetoskop.info (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-29.

[8] Neumar, Robert W.; Otto, Charles W.; Link, Mark S.; Kronick, Steven L.; Shuster, Michael; Callaway, Clifton W.; Kudenchuk, Peter J.; Ornato, Joseph P.; McNally, Bryan (2010-11-02). „Part 8: Adult Advanced Cardiovascular Life Support”. Circulation. 122 (18_suppl_3). ISSN 0009-7322. doi:10.1161/circulationaha.110.970988.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]